„Друга Србија побеђује“?

Нема човека који не би оштро реаговао када би га неко на блатњавој улици намерно саплео да би му нанео штету, а он сам изгледао чистији.

На блатњавој политичкој улици политичке неистомишљенике саплићу дрски, неодговорни појединци етикетирањем, које по мени представља крајње неморалан чин.

Таквим је жртва била и странка која учествује на изборима, којој припадам, па онда посредно и ја сам. Наиме, током разговора са новинаром  на једној гледаној телевизији гост је одговарао на питање шта мисли о одлуци неких опозиционих странака да изађу на изборе. Гост је наравно, јер уз веома ретке изузетке медији само такве госте позивају, био заговорник и пропагатор става да сви политички актери треба да се политички хибернирају, повуку из изборне утакмице и подрже изборну листу групе грађана „Студентска листа - Студенти побеђују“. Поштујем тај његов став, иако се са њим дубоко не слажем. Међутим, користећи прилику што говори хиљадама гледалаца, изнео је успутно, једном реченицом, крајње злонамерно, једну тешку неистину.

Ко је особа о којој говорим и како та једна реченица гласи?

Магистар је правних и доктор историјских наука, директор  Центра за практичну политику, консултант за Србију у Европској фондацији за демократију, радио је у или сарађивао са читавим низом невладиних организација, од своје шеснаесте године се, каже, повезао са цивилним друштвом, првих дана пунолетства учланио у Грађански савез Србије, потом био члан више покрета и странака, неке подржавао, преко Отпора, Либерално-демократске партије, Левице Србије, до Покрета слободних грађана, чији је био један од оснивача и члан Политичког савета. Ти ангажмани га нису омели да вредно ради у буџетски респектабилним невладиним организацијама.

Те промене су увек биле у складу са његовим политичким уверењима и изјавом: „Поносно се сматрам делом Друге Србије“.  Јер, како каже, „видим страшну неман која нам свима гута животе – национализам. Та је отпорна и примамљива идеологија најопаснији вирус који је икада развило људско друштво“.

Српски  национализам је, пише, проузроковао распад Југославије, а „пораз идеје Југославије пораз је најбољег што смо као народи смислили“.

Током крвавог распада Југославије злочине су починили, ко други до оболели од тог најопаснијег вируса - српски националисти.

Сасвим очекивано, злочини почињени у Сребреници по њему су геноцид, док је погром над Србима на КиМ био само „мартовски догађај 2004“.

То није усамљено мишљење, али је ипак мало необично када га заступа неко ко је магистар правних и доктор историјских наука. Др Драган Поповић.

Драган Поповић се приликом јавних наступа потписује као аналитичар (ма шта то значило) или као правник и историчар, те активиста за људска права и суочавање с прошлошћу... а иступа као политички активиста који поносно износи политичке ставове Друге Србије и сада то чини као пропагандиста Групе грађана “Студентска листа – Студенти побеђују“, чиме потврђује своју дугогодишњу другосрбијанску доследност

Никоме, па ни њему који има своју мисију, не треба да се прећути и опрости преварантско етикетирање политичких неистомишљеника, посебно због у конкретном случају много ширег контекста него што је лажно жигосање једне странке. Због тог ширег контекста и исписујем ове речи.

Драган Поповић се приликом јавних наступа потписује као аналитичар (ма шта то значило) или као правник и историчар, те активиста за људска права и суочавање с прошлошћу... а иступа као политички активиста који поносно износи политичке ставове Друге Србије и сада то чини као пропагандиста Групе грађана “Студентска листа – Студенти побеђују“, чиме потврђује своју дугогодишњу другосрбијанску доследност. Тиме даје значајан допринос текућем процесу уклањања политичких нејасноћа којима је доскора била замагљена „најснажнија политичка групација“.

И то је у реду... и од користи, као што је корисно прегледати списак странака и невладиних организација које истој листи дају подршку. Неколике које се у тој бројној групи налазе из кукавичлука или пуке глупости ваља занемарити.

Оно што није у реду јесте етикетирање, којем је, показало се, склон. Наиме, образлажући на примеру проевропских опозиционих странака зашто треба да се повуку са избора и подрже „студентску листу“ на потпитање новинара о Новом ДСС, односно Аутентичној десници, др Поповић је одговорио једном простом проширеном реченицом: „Они нису опозиција“.  Трас. Како се у народу каже:“Лупиш и останеш жив“. Незнање није. Безочна лаж јесте! Само зато што сматра да смо заражени национализмом - „најопаснијим вирусом који је икада развило људско друштво“, а уверен да је Алексанрар Вучић националиста, па мисли да врана врани очи не вади. При томе, појам „национализам“ Поповић разуме и користи, слепо и тврдокорно не одмакавши од Константиновића, по значењу приписаном у приликама другачијим од данашњих, а не изворном. Још интересантније је што доктор историјских наука нечију политику оцењује по реторици, а не по делима, па тако Вучића који је издао српске националне и државне интересе Србије сматра националистом, иако у пракси спроводи политику странака којима је Поповић припадао, од ЛДП-а па надаље. У политици мало вреди само формално образовање, ако се не допуњава информалним.

Наиме, образлажући на примеру проевропских опозиционих странака зашто треба да се повуку са избора и подрже „студентску листу“ на потпитање новинара о Новом ДСС, односно Аутентичној десници, др Поповић је одговорио једном простом проширеном реченицом: „Они нису опозиција“.  Трас. Како се у народу каже:“Лупиш и останеш жив“. Незнање није. Безочна лаж јесте!

Најзад, и најважније: ко је заиста опозиција која се залаже за потпуну промену унутрашње и спољне политике актуелног режима, а ко је опозиција која тежи пукој смени владајуће странке? Они који отворено годинама и у томе готово усамљени најоштрије критикују Вучића због издаје националних интереса, наравно и због корупције, погрешне економске политике, насилништва и уништавања демократских институција или...?

Озваничени представник  „студената“, проф. др, који је иначе био члан покојног Савеза комуниста, потом Партије радикалне левице и неуспешни оснивач странке Левица Србије, дакле тај представник  „студената“ на питање какав је став о уласку Србије у Европску унију изјављује: “То је небитно, то питање је потпуно неважно, бесмислено је о томе разговарати, о томе ће се изјашњавати грађани Србије за 7-8 година“. Шта је тиме рекао о ставу „студената“, прецизније студенског ЦК? Будући да без наставка евроинтеграција не може бити прилике да се о уласку у ЕУ уопште одлучује, тиме нас је обавестио да ће се процес евроинтеграција наставити, па ће се када услове испунимо, а знамо који су, грађани о уласку изјашњавати. Дакле, по овом питању нема промене политике у односу на ону коју води Александар Вучић.

А како види проблем Косова и Метохије? Уз осмех Бакић каже: „Косово је по Уставу део Србије. Ми нећемо признати независност Косова“, и ни речи више. Као да га је пред наступ брифивао Петар Петковић. Има ли овде икакве разлике у односу на политику садашње власти, политику предаје без формалног признања?

Да ли студентску листу видим као противника? Не!!! Противник је сада само један, заједнички, али после заједничке победе мора се поставити брана реализацији оног национално штетног дела другосрбијанске идеолигије

И ко онда није стварна, потпуна опозиција режиму, политици коју оличава Александар Вучић, већ само за његову и смену садашње  владајуће олигархије новом: Нови ДСС - листа Аутентична десница или Група грађана „Студентска листа-Студенти побеђују“?

Већ чујем и „Хашки трибунал је пресудио“, и „ми смо за поштовање Дејтонског споразума“, као што смо чули бројне и веома гласне изразе незадовољства „студената“, неким говорима на студентском скупу „Све се види на Видовдан“, а који су се ових дана оплодили  „ветирањем“ Мила Ломпара са изборне листе (студентски израз за народски речено: шкартирање, педалирање, курталисање, нога у д... ).

Зато, наравно, правна држава, корупција, правосуђе, БИА, просвета , здравство, култура... наравно смена власти. Али ако до те неопходне смене дође без оних инфицираних „најопаснијим вирусом“ национализма већ на средњи рок нам се лоше пише, и народу и држави.

Како могу демократски и патриотски оријентисани грађанини да гласају за сада већ јасно другосрбијански профилисану листу „Студентска листа - Студенти побеђују“, а имају опозициону демократску патриотску алтернативу? Да ли се одговор крије у катастрофалним резултатима ПИСА теста, јер ивер не пада далеко од кладе?

Не уписујте ми предрасуде! Да ли студентску листу видим као противника? Не!!! Противник је сада само један, заједнички, али после заједничке победе мора се поставити брана реализацији оног национално штетног дела другосрбијанске идеолигије.