Вучићу нема потребе нико да „отима Косово“, јер га је он сам, без борбе, већ предао

Хапшење деветорице људи у општини Зубин Поток због наводно почињених ратних злочина више подсећа на освету по принципу Леке Дукађинија према Србима него што има обрисе било какве владавине права. Уосталом адвокат из Звечана Влајић каже да су сва та хапшења више информативног карактера да би се дошло до података и објаснило како су током 1999. године нестала 23 албанска интелектуалца. Да ово нема никакве везе са ратним злочинима говори и податак да је међу ухапшенима и Милан Ђурић из села Црепуље рођен 1984. године који 1999. године када је избио рат није имао више од 14 година.

Српско национално веће Косова и Метохије осуђује све злочине који су се десили на албанској страни као и нестанак групе од 23 интелектуалца. Али власти у Приштини би морали да имају меру за истину и правду и да на само десетак километара од општине Зубин Поток постоји село Леочино општина Србица из којег је током 1998. године нестало 18 чланова породице Шмигић. Међу њима су били и жене и деца и старци и мушкарци и многи нажалост претпостављају да су завршили у тзв. жутој кући у Албанији у којој се по Дику Мартију швајцарском адвокату узимали органи заробљених Срба. Данас у селу Леочино Срба више нема а по турском попису из 1455. године области Бранковића село Леочино је имало 15 српских кућа.

Оно што мора да се нагласи да до доласка на власт Александра Вучића незамисливо је било да се овако нешто дешава Србима на северу Косова и Метохије

Реакција Београда је већ уобичајена, као и реакција тзв. Српске листе. Све се своди на кукање, на цмиздрење, запомагање, жалопојке. Овакав вид одбране Срба само још више подстиче Пришнину на даљи терор и насиље над Србима. Оно што мора да се нагласи да до доласка на власт Александра Вучића незамисливо је било да се овако нешто дешава Србима на северу Косова и Метохије.

Нормална ствар би била да Београд због овог страшног егзодуса Срба затражи хитну седницу Савета Безбедности УН. Али то актуелној власти не пада на памет јер тиме може да угрози политичку позицији Александра Вучића у његовој борби за премијерско место. Нормално би било и да Београд затражи хитну седницу Савета Европе због насиља над Србима у јужној српској покрајини. Актуелна власт ни то не жели да уради јер би угрозила изборне шансе доскорашњег председника Србије Александра Вучића.

Председник у оставци Александар Вучић пре годину дана је у својих пет тачака заштите Срба у петој тачки је обећао да ће да примени кривично-правне процедуре против оних који врше насиље над Србима. Само задњих месец дана претучен је велики број Срба од стране РОСУ полиције почев од Ненада Рашковића, па Горана Вићентијевића, до ових деветоро ухапшених у последњој њиховој акцији у Зубином Потоку. Екс председник је слагао Србе јер је исти 2016. године као председник владе Србије са Исом Мустафом потписао споразум да неће ниједног становника Косова и Метохије Србија процесуирати. И тога се он приджава.

Нажалост, остављени од своје државе Срби на Косову и Метохији су постали као зечеви за одстрел или боље рећи као глинини голубови за иживљавање сепаратистичких власти из Приштине са циљем да их што више напусти јужну српску покрајину

Нажалост, остављени од своје државе Срби на Косову и Метохији су постали као зечеви за одстрел или боље рећи као глинини голубови за иживљавање сепаратистичких власти из Приштине са циљем да их што више напусти јужну српску покрајину. За утеху Србима може да послужи да власти Српске напредне странке шири заставу дужине више од 500 метара и црта графите по Београду са натписом „Кад се војска на Косово врати“. Ова порука има и други наставак а он гласи „не липши магарче до зелене траве“.

Реакције европских званичника нема или боље рећи има јер треба веровати да управо они и подстичу владу у Приштини да разноразним методама смање број Срба на Косову и Метохији јер је сваки од њих опасност за новонасталу самопроглашену републику Косово.

Сви они који су очекивали да ће у свом говору на годишњој скупштини УН да председник Србије посвети цео свој говор напаћеном српском народу на КиМ преварили су се. Председник је ту причао о ЕКСПО међународној изложби јер ваљда му се то много више финансијски исплати

Сви они који су очекивали да ће у свом говору на годишњој скупштини УН да председник Србије посвети цео свој говор напаћеном српском народу на КиМ преварили су се. Председник је ту причао о ЕКСПО међународној изложби јер ваљда му се то много више финансијски исплати.

Ипак морамо да признамо да се председник и сетио Косова. На свом опроштајном скупу боље рећи прослави имали смо прилике да видимо и слушамо Александара Вучића како у видно алкохолисаном стању пева песму Видовдан наглашавајући стих „ко да ми отме из моје душе Косово“. Председнику нема потребе нико да отима Косово јер га је он сам драговољно, без борбе предао прихватајући Француско-немачки плани и Охридску агенду.

Нажалост, што се Срба у јужној српској покрајини тиче на њих у пуној мери могу да се односе оне Његошеве речи – „Црни дане, а црна судбино! Ој, кукавно Српство угашено". Ипак на крају човек се мора сетити оне Пашићеве речи – „спаса нам нема, пропасти нећемо“.