Српској власти оличеној у Александру Вучићу и Ивици Дачићу приоритет су тендери, а не опстанак српског народа на Косову и Метохији

Рушење православног дома у селу Резала од стране хидросистема Ибар-Лепенац или боље рећи од стране премијера владе самопроглашене републике Косово Аљбина Куртија уз рушење још нових десетак викенд кућа у власништву Срба има једну другу димензију односно другу страну медаље.

О чему се заправо ради. Да би човек разумео цео проблем мора да зна да су умногоме Албанци са Косова и Метохије као и један део Бошњака у општинама Тутин, Сјеница, Нови Пазар и Рожаје део једног те истог становништва који је после свих српских сеоба почео да запоседа ову праисконску српску територију махом са севера Албаније. И дан данас, бројни родови, братства су део истих племена као што су Клименти, Шаље, Краснићи, Хоти, Берише и др. настањени како на Косову и Метохији тако и у Новом Пазару, Сјеници, Тутину. Разлика је само у томе што Албанци на КиМ говоре тзв. гега наречјем албанског језика док Бошњаци у Новом Пазару, Сјеници и Тутину говоре српским или како га они називају бошњачким језиком. Разлог лежи у томе да после ослобођења Никшића, Колашина, Спужа од стране војске Црне Горе бројне муслиманске породице повукле су се у најближи део територије које је држала турска држава а то су већ побројане општине. Имајући јак углед те породице од којих је добар део био беговског порекла нису дозвољавале да се ту говори иједан други језик изузев како они кажу нашког односно српског. Али и дан данас у неким селима пештерске висоравни старији становници говоре албанским језиком.

Одувек је била тежња да се Албанци са КиМ и наведених бошњачких општина споје. Територијалну препреку представљао им је Ибарски или Стари Колашин који настањује искључиво српско становништво. Зато је и жеља садашњих власти у Приштни да се ово подручје расели како би остало без Срба, како би се лакше ова два простора спојила.

Одувек је била тежња да се Албанци са КиМ и наведених бошњачких општина споје. Територијалну препреку представљао им је Ибарски или Стари Колашин који настањује искључиво српско становништво

Додуше та идеја није нова. Она је одувек била присутна. Тзв. Арнаутске банде из Метохије су 1901. године кренуле на Ибарски Колашин али због разних димпломатских напора Русије и Краљевине Србије до напада није дошло. Тада је убијен и настрадао руски конзул Григорије Степанович Шчербина који је највише утицао да до напада не дође. Срби су му у северном делу Косовске Митровице подигли споменик који и данас стоји. До када ће, не зна се. Иначе, последње речи руског конзула биле су - ја сам прва жртва у ослобођењу Старе Србије. Њега је иначе убио Албанац Хамити из Гњилана. Ипак, покушаји да се Ибарски Колашин нападне нису престали. Власт у Цариграду тада је ангажовала војску под командом Шемси-Паше Бишевца који је спречио нови егзодус Срба са овог подручја. И он је убијен 1907. године наводно од непознате руке. Многи су веровали да су опет у питању Албанци. За време аустро-угарске власти од 1916-1918. године према бечким изворима на овом подручју убијено је 2000 Срба. Наравно убице нису били Немци већ како су их онда називали љути Арнаути. И за време Другог светског рата Ибраски Колашин је стадао. Биле су две огромне паљевине 1941. и 1943. године у оквиру тзв. Велике Албаније.

Историја се нажалост и данас понавља. Из тог разлога Сулејман Угљанин у свом политичком програму не инсистира да се тзв. Санџак припоји БиХ. Захтева да се он припоји тзв. републици Косово. Иначе је он доста чест гост и један од ретких бошњачких лидера коме су увек отворена врата код Аљбина Куртија.

Сигурно је да им историја то неће опростити а по силаску са власти Срби са Косова и Метохије надају се да ће и Александар Вучић и Ивица Дачић због кривичног дела националне велеиздаје завршити у затвору. Издаја као кривично дело никада не застарева

Нажалост, све ово би морала да зна садашња власт у Србији оличена у Александру Вучићу и Ивици Дачићу. Међутим, њих ово много не занима. Њима су опсесија тендери а не опстанак Срба на Косову и Метохији.

После Бриселског споразума и прихватања Француско-немачког плана којим се фактички Србија одрекла своје јужне покрајине одбрана српског становништва на Косову и Метхоји своди се на жалопојке, јалова саопштења Канцеларије за КиМ, запомагања да наводно међународна заједница треба да штити Србе, чиме власт у Београду постаје, због не чињења, саучесник у егзодусу Срба са Косова и Метохије.

Сигурно је да им историја то неће опростити а по силаску са власти Срби са Косова и Метохије надају се да ће и Александар Вучић и Ивица Дачић због кривичног дела националне велеиздаје завршити у затвору. Издаја као кривично дело никада не застарева.