Упркос негодовању САД, Британија се прикључила Француској и Канади у увођењу нових трговинских санкција против илегалних израелских насеља

Француска и Канада придружиће се Великој Британији у увођењу нових трговинских санкција против илегалних израелских насеља у уторак, што представља велики дипломатски успех за Британију док покушава да ресетује своје односе са Израелом, пише Политико.

У Доњем дому британског парламента, британски министар спољних послова Ед Милибанд потврдио је да ће Велика Британија, Француска и Канада увести забрану трговине робом и одређеним услугама из израелских насеља, након што су прошлог месеца осудиле израелске планове за изградњу 1.200 нових стамбених јединица у области Е1, источно од Јерусалима.

Британска влада сматра да се етничко чишћење Палестинаца одвија у деловима Западне обале

Милибанд је посланицима рекао да британска влада „сматра да се етничко чишћење Палестинаца одвија у деловима Западне обале“, додајући да је „израелска влада превише често затварала очи пред тим“.

Он је рекао да ће Велика Британија предузети мере против конкретних компанија и појединаца који пружају услуге попут грађевинских радова, инфраструктуре, финансирања или некретнина у циљу ширења насеља.

Британија ће „деловати заједно са другима у широкој међународној коалицији“, рекао је он, додајући да ће Француска и Канада такође забранити увоз робе из илегалних насеља.

Потврђујући ову одлуку у објави на платформи X, француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро рекао је: „Француска ће прекинути трговину са израелским насељима на окупираним палестинским територијама, заједно са још 11 земаља које су преузеле сличне обавезе.“

„Француска не може својим трговинским односима да подржава ситуацију која угрожава безбедност и Израелаца и Палестинаца.“

Ова одлука уследила је након великог дипломатског напора британске владе током лета, који је кулминирао посетом француског председника Емануела Макрона Даунинг стриту прошле недеље.

Милибандова најава представља оштар заокрет у ставу Британије према израелским насељима под новим британским премијером Ендијем Барнамом.

Односи између Израела и Француске, која је историјски била један од његових блиских савезника и у којој живи више Јевреја него у било којој другој европској земљи, постали су затегнути због рата у Гази.

Макрон је прошле године рекао да Европа мора да „заузме чвршћи став“ према Израелу, имајући у виду тешку хуманитарну ситуацију у приобалној енклави, а успео је и да у извесној мери убеди друге западне демократије да се прошле године придруже Француској у признавању палестинске државе.

Баро је прошле недеље рекао да су недавни напори да се уведу санкције на трговину са илегалним насељима на Западној обали на нивоу целе ЕУ наишли на отпор у Бриселу.

Како је неколико земаља ЕУ обећало да ће забранити трговину са израелским насељима, ова одлука је правно спорна према праву ЕУ, јер је трговинска политика у искључивој надлежности Европске уније. Државе чланице могу то учинити позивајући се на националну безбедност или кршење људских права и демократских принципа, али се свака мера на националном нивоу процењује у погледу њене усклађености са правом ЕУ.

Претње САД

Само неколико сати пре објављивања ове одлуке у уторак, амерички амбасадор у Израелу Мајк Хакаби наговестио је да би САД могле узвратити Великој Британији због те одлуке.

Хакаби, који је током викенда осудио британску владу због наводне „мржње према Јеврејима“, иако је Милибанд Јеврејин, рекао је за ББЦ да би ова одлука представљала „дискриминацију према јеврејском народу“. Такође је наговестио да би поједине савезне државе САД – конкретно Флорида – могле предузети трговинске мере против Велике Британије.

Обраћајући се у уторак на церемонији доделе награда у Јерусалиму, израелски председник Исак Херцог указао је на могућност да се друге земље придруже Великој Британији и упозорио да би увођење трговинских санкција израелским насељима представљало „тешку погрешну процену, одлуку која ће се наћи на погрешној страни историје“, наводи се у саопштењу Херцоговог кабинета.

Предстоји Генерална скупштина УН

Одлука долази само две недеље пре него што се светски лидери састану у Њујорку на Генералној скупштини Уједињених нација, као и уочи очекиваног првог личног сусрета Барнама са америчким председником Доналдом Трампом откако је постао британски премијер.

Милибанд је рекао да ће Велика Британија искористити тај скуп како би „најјасније и најоштрије указала на оно што се догађа и на оно што мора да се промени“.

Иако Трамп још није реаговао на санкције, политичке разлике су раније утицале на његове одлуке у области трговине.

У јануару је председник запретио увођењем царина од 10 одсто на осам земаља, укључујући Велику Британију, због њиховог противљења његовим захтевима да се употреби војна сила ради преузимања контроле над Гренландом.

Израелски министар спољних послова Гидеон Сар упозорио је прошле недеље Велику Британију да ће Израел узвратити на санкције. „Ако Британија предузме мере против државе Израел, држава Израел ће предузети мере против Британије. Имамо средства“, рекао је Сар у подкасту израелског медија Yнет. Британија, како је додао, „направиће велику грешку“.

(Данас)