Предизборна дебата на Н1. Мали: Држава се не задужује ради потрошње, већ ради инвестиција. Никезић: Скупље плаћамо храну него Немачка и Словенија. Бајатовић: Додатно задуживање оправдано уколико је усмерено ка новој фази развоја

Синиша Мали испред листе "Александар Вучић - уједињена Србија", Душан Никезић испред листе "Европска Србија" и Душан Бајатовић испред "Ивица Дачић - фактор стабилности" су у предизборној Н1 дебати говорили о начину на који се држава задужује и томе да ли се позајмљени новац користи за инвестиције или за покривање текуће потрошње. Саговорници су изнели различита мишљења о томе да ли би земља у наредном периоду требало додатно да се задужује и под којим условима.

Одговарајући на питање до када ће се Србија задуживати како би рефинансирала постојеће обавезе, Синиша Мали је рекао да се држава не задужује ради потрошње, већ ради инвестиција.

“Потврда за то је да нам БДП расте брже него дуг. Године 2012. удео јавног дуга био је 52,5 одсто, а данас је 43,7 одсто. У међувремену је БДП порастао на 97 милијарди евра у текућим ценама“, рекао је Мали.

Никезић је, међутим, оспорио такво тумачење и указао на разлику између номиналног и реалног раста.

“Реалан је раст дуга, али није реалан раст БДП-а“, одговорио је Никезић.

Мали је потом поручио да је, према његовом мишљењу, кључно питање на шта се позајмљени новац троши, а не само колики је укупан износ дуга.

“Морате да направите разлику у економској политици тада и сада. Ми улажемо у оно што подиже квалитет живота и чини економију атрактивнијом и конкурентнијом, а на основу тога се отварају нова радна места. Дакле, није питање износа дуга, већ у шта се он улаже. Ако БДП расте брже од дуга, онда инвестирате на прави начин“, истакао је Мали.

На питање како би решио питање тренутног дуга Србије, Никезић је оценио да грађани морају да знају колико се држава задужила у претходном периоду.

“Грађани морају да знају да је власт успела за претходних 15 година да задужи земљу за готово дупло више него што су све претходне власти заједно“, рекао је Никезић.

Никезић: Европска Србија значи раскидање свих коруптивних дилова које је власт закључила

Он је додао да би, према његовом виђењу, будућа економска политика требало да подразумева много строжу контролу задуживања.

“Ова власт није урадила ниједну студију изводљивости за задуживање. Баш бих волео да видим студију изводљивости за Национални стадион, пројекат од милијарду евра“, рекао је Никезић.

Никезић је потом додао да би промена економске политике морала да подразумева и раскидање штетних уговора и смањење буџетског дефицита.

“Европска Србија значи раскидање свих коруптивних дилова које је власт закључила и смањење дефицита, односно рупе у буџету. Имате дефицит преко три милијарде евра и то је рупа у буџету“. Раскинућемо све коруптивне дилове и на тај начин обезбедити довољно средстава за сва давања грађанима и сва повећања плата и пензија, да лекари имају почетну плату од 400.000 динара, да наставници имају почетну плату од 250.000 динара, да обезбедимо редовна давања и примања свима“, рекао је Никезић.

Бајатовић: Ја бих се одмах задужио још 10 до 12 милијарди

Душан Бајатовић, који је оценио да повећање трошкова само по себи не значи да је неко поступао незаконито или лоше.

“Ја сам глупи привредник – водио сам много пројеката. И да, деси се да се промене неке цене и услови рада, и ти дођеш и кажеш: овај је лопов. То је најлакше рећи. Нисам спреман тако лако да судим“, рекао је Бајатовић.

Бајатовић је додао да би се додатно задуживање могло оправдати уколико би било усмерено ка новој фази развоја.

“Ја бих се одмах задужио још 10 до 12 милијарди, јер мора да дође до следеће фазе. То ће бити другачији економски модел. Подржавам ово што смо заједно радили, ту смо саучесници, не бежим од тога да је СПС учествовао у томе. Али, тај економски модел ће се са завршетком ЕXПО-а завршити и ми до тада треба да припремимо нову фазу, где највећи део прихода неће бити на страни потрошње. Зато нам требају додатне паре“, рекао је Бајатовић.

О инфлацији

Синиша Мали, представник изборне листе "Александар Вучић - Уједињена Србија" је навео да се цео свет суочава са проблемом раста цена.

"Управо због свих тих проблема који су везани за све те геополитичке проблеме. Ми смо као држава увек веома одговорно реаговали на то. Дакле, то није инфлација која је изазвана изнутра, то је инфлација која је изазвана споља... Пре две године, када су биле високе цене хране, држава је одговорно реаговала, регулисали смо цене 81 категорије производа у супермаркетима, као што се сећате, максимално стабилизовали инфлацију. Исто смо то урадили ове године и са лековима, исто смо то урадили и са горивом, кроз смањење акцизе. Инфлација у јулу месецу ове године у Србији била је 1,9 посто, инфлација у августу је 2,2 одсто", рекао је он и додао да је то "увезена инфлација".

Душан Никезић, представник изборне листе "Европска Србија", истакао је да мора да се уради врло детаљна анализа структуре цена 100 основних животних производа.

"Да се утврди ко зарађује у том ланцу, ко зарађује на народној муци, да се ограниче марже, да се укину монополи и да се наплати порез на екстра профит свима онима који зарађују на народној муци. Јесте, екстра профит је врло важна категорија која се користи у Европској унији и примењује се и на ланце за продају хране, али и на енергетске компаније. Практично су све енергетске компаније у Европи, укључујући и руски Газпром, платиле порез на екстра профит током претходне кризе. Једино Србија није увела порез на екстра профит. Ми имамо ситуацију да грађани Србије годинама плаћају најскупље гориво, да је због оволике цене горива НИС у првих шест месеци остварио оперативну добит више од 350 милиона евра. Иако већ шест држава Европске уније тражи да се уведе порез на екстра профит, Србији не пада на памет, јер зарађује кроз ову високу цену и држава, кроз акцизу и ПДВ, а зарађује и НИС", рекао је Никезић.

Душан Бајатовић, представник изборне листе "Ивица Дачић - фактор стабилности", рекао је цена гаса расте и да су "обезбедили најбоље могуће услове".

"Кад је продат банкарски систем и под којим условима? Како ћеш ти, бре, да се развијаш без банака? Без домаћих банака", упитао је Бајатовић.

"Је л' има у овој земљи антимонополска комисија? Шта је проблем Србије? Олигополи у банкарском систему, олигополи у трговинским системима. Имате чак и у ИТ сектору, мислим, на овај Телеком и на ове ствари. То су наши проблеми. Како се креира? Ајде да објаснимо шта је олигопол. Договоре се 2, 3, 4 највећа трговинска ланца, диктирају цене, сад прете да ће да туже државу што је хтела да помогне народу, је л' тако", рекао је Бајатовић.

Он је упитао зашто комисија не ради свој посао.

Никезић: Скупље плаћамо храну него Немачка и Словенија

"Господине министре, одлично решавате проблем инфлације и цена, поготово код хране и горива, па нам је цена хране на нивоу европског просека. Скупље плаћамо храну него Немачка и Словенија и скупље плаћамо гориво него...", рекао је Никезић Малом.

"То није тачно, ја сам сад био у Немачкој", навео је Бајатовић.

"Такође, оно што сте рекли да је кључни извор инфлације курс, а ви држите стабилан курс. Како је онда могуће да је Србија имала убедљиво највећу инфлацију у Европи у претходних 15 година", упитао је Никезић.

Мали је навео да је највећа инфлација "убедљиво била од 2008. до 2012. године".

"Није тачно", одговорио му је Никезић. Он је упитао како је инфлација увезена ако је код нас "највећа у Европи".

"Каква је то хиперинфлација? Он човек полази у себе, он и даље живи у 2012. години. Променило се, господине Никезићу", рекао је Мали.

"У време Слобе Милошевића био је рат... Прво, БДП уопште није нарастао само на инфлацији. Да ли има инфлације у делу раста БДП-а? Има. Је л' то неко спорио? Али имате и реалан раст производње. Па чекај, не можеш да кажеш људима да је сав раст у Србији заснован на инфлацији. Није", рекао је Никезић.

"Ја јесам за интервенцију државе у привреди", рекао је Бајатовић.

На питање водитеља да ли је за етатизацију у привреди, он је одговорио да је за интервенцију државе у привреди.

На питање у којој мери, Бајатовић је одговорио да је у мери у којој ће она да спречи олигополе.

"Имам 3 ставке које бих ја радио: безбедност хране, безбедност у енергетици, са поузданим партнерима, јер ту нисмо самостални и трећа ствар, рецимо, станоградња, до 1. 500 евра да нам људи не иду напоље", рекао је Бајатовић.

(Н1)