Поново се отворила дебата у Великој Британији: „Може ли неко бити Енглез ако није белац“

 Питање да ли неко може бити Енглез уколико није белац поново је отворено у британској политичкој расправи, након што је бивши премијер Риши Сунак оценио да национални идентитет не би требало претварати у питање порекла и ДНК.

Сунак је у ауторском тексту за „Тајмс“ одбацио ставове према којима особа због боје коже или верског порекла не може бити сматрана „правим“ Енглезом. Он је такву логику упоредио са „обрнутим Тебитовим тестом“, алудирајући на некадашњи став британског политичара Нормана Тебита да се лојалност имиграната и њихових потомака може мерити према томе за који крикет тим навијају.

Расправа о пореклу и идентитету

Према анализи коју објављује „Гардијан“, питање енглеског идентитета последњих година све више улази у расправе на британској десници.

Аутор Џејсон Окундаје наводи да део деснице све више говори о „етнонационалистичким“ ставовима, посебно након успона политичког покрета „Restore Britain“ Руперта Лоуа.

Истовремено, поједини конзервативци настоје да се дистанцирају од схватања према којем је припадност британској или енглеској нацији условљена расом.

Бивши конзервативни министар Џејкоб Рис-Мог, који се не сматра савезником Сунака, недавно је у видео-снимцима на друштвеној мрежи Икс поручио да су сви носиоци британског пасоша подједнако Британци или Енглези. Он је такође рекао да су Енглези „мешовит народ“, а не „аријевска господарска раса“.

Истраживања о томе како Британци виде идентитет

У тексту се наводе и подаци Института за истраживање јавних политика (IPPR), према којима је удео људи који сматрају да је „британство“ нешто са чим се човек рађа порастао са 19 на 36 одсто за две године.

Истовремено, према истом истраживању, три одсто испитаника сматра да је за „доброг“ британског грађанина неопходно да има белу кожу.

Истраживање организације „More in Common“, такође наведено у тексту, показује да најмање 74 одсто Енглеза сматра да енглески идентитет није одређен етничком припадношћу.

Дебата има и историјску димензију

Окундаје подсећа да расправе о томе ко може да се сматра Енглезом нису нове.

Енглески писац Данијел Дефо је још 1701. године објавио поему „Прави рођени Енглез“ („The True-Born Englishman“), у којој је бранио краља Вилијама III од напада заснованих на његовом страном пореклу.

Аутор „Гардијана“ на основу тога закључује да се енглески идентитет кроз историју мењао под утицајем миграција, досељавања, освајања, бракова и насељавања различитих заједница.

У тексту се истовремено наводи да део британске деснице питање националног идентитета све више повезује са демографским променама и миграцијама, док други конзервативци настоје да задрже ширу дефиницију британске и енглеске припадности.

(Политика)