Нова.рс: Ко су људи који су дали потпис за Групу грађана „Студентска листа - Студенти побеђују“

 Студенти су објавили да су основали Групу грађана “Студентска листа - Студенти побеђују”, а међу потписницима се налази 14 имена. У питању су људи различитих професија и биографија - од универзитетских професора и научника до просветних радника, уметника чак и представника синдиката. Део њих већ је био јавно ангажован у подршци студентском покрету, док су неки широј јавности мање познати. Доносимо вам делове њихових биографија.

Ванредни парламентарни избори су у среду расписани за 25. октобар. Исте вечери студенти су објавили да су основали Групу грађана “Студентска листа - Студенти побеђују”. Објављена су и имена 14 потписника, за које се претпоставља да ће бити део студенске листе.

Потписници су Марија Маруна, Катарина Шћепановић, Горан Перишић, Станислав Милошевић, Александар Чупић, Миљан Салата, Милица Јовановић, Сања Фриц, Мирјана Николић, Радомир Саичић, Душан Ђурђевић, Жељко Хубач, Маја Црногорац Ђурић и Мирослав Андрић.

Беографије потписника

Др Марија Маруна је редовна професорка Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Како се наводи на сајту факултета, бави се урбанизмом, управљањем урбаним развојем и урбанистичким планирањем. Једна је од оснивачица мастер програма Интегрални урбанизам и руководитељка докторских студија.

Катарина Шћепановић је мастер савремене америчке књижевности и наставник у Филолошкој гимназији у Београду. Професор је енглеског језика и књижевности и представница Форума београдских гимназија, наводи Фондација Центар за демократију. Била је јавно ангажована током протеста просветних радника и говорила о положају наставника и стању у образовању.

Горан Перишић је радник Рударског басена „Колубара“ и члан Иницијалног одбора синдиката „Јединство ЕПС“. У ЕПС-у је радио 35 година, а јавности је постао познат након што је добио отказ после јавне подршке студентима. ЕПС је као разлог навео кршење интерних аката, док је Перишић тврдио да је реч о одмазди због подршке студентским протестима.

Станислав Милошевић је запослен на Катедри за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду, тренутно у звању асистента. Дипломирао је и докторирао на истом факултету, а према његовој биографији бави се астрономијом и астрофизиком.

Александар Чупић је научни сарадник Института за нуклеарне науке „Винча“, према актуелном списку истраживача те установе. Ангажован је у Лабораторији за хемијску динамику и перманентно образовање, а учествује и на пројекту посвећеном предвиђању ерозије и одрживом управљању земљиштем.

Архитекта Миљан Салата је оснивач и креативни директор студија НУР вижуалс, који се бави архитектонском визуелизацијом, наводи се на сајту тог студија. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду, а један је од аутора СФЕРА подкаста који се бави архитектуром и њеним односом према граду и друштву.

Милица Јовановић је асистенткиња на Катедри за менаџмент технологије, иновација и одрживог развоја Факултета организационих наука, према подацима ФОН-а. У својој биографији наводи да тренутно приводи крају докторску дисертацију. Њена истраживању усмерена су на менаџмент технологије и иновација, мерење перформанси, концепт троструке спирале, перформансе универзитета и предузетнички екосистем.

Доценткиња Грађевинског факултета Универзитета у Београду др Сања Фриц је грађевинска инжењерка која се бави путевима и саобраћајем. Истиномер наводи да је била чланица Републичке ревизионе комисије од 2017. до 2020. године. Јавности је позната и по стручним иступима у вези са падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Др Мирјана Николић је редовна професорка Факултета драмских уметности и ректорка Универзитета уметности у Београду. Према Истиномеру, њене области рада су студије медија, менаџмент и продукција електронских медија и етика медија. Била је и проректорка Универзитета уметности.

Редовни професор Хемијског факултета и члан САНУ др Радомир Саичић бави се органском хемијом. Како наводи Истиномер, био је шеф Катедре за органску хемију, као и председник Етичке комисије Хемијског факултета. Био је међу академицима који су јавно критиковали измене прописа у области високог образовања.

Душан Ђурђевић је доктор техничких наука и ванредни професор Факултета техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Бави се областима електротехнике, електромагнетике и обновљивих извора енергије. Његови научни радови обухватају моделовање електромагнетних поља и примену нанотехнологије. У децембру 2024. године био је један од професора са Косова који су подржали студенте.

Драматург, писац и позоришни критичар Жељко Хубач дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности. Био је драматург Народног позоришта у Београду и в.д. директора његове Драме од 2014. до 2018. године. Истиномер наводи и да је 2025. повукао кандидатуру за члана Савета РЕМ-а.

Маја Црногорац Ђурић је сарадница и социјална радница у области предшколског васпитања и образовања. Учествовала је на студентској трибини „Образовање је јавно добро“ у Крагујевцу, где је говорила о студентском програму за образовање, посебно о предшколском васпитању, условима и квалитету, доступности и финансирању, као и професионалној аутономији и департизацији образовних установа.

Др Мирослав M. Андрић је доцент Стоматолошког факултета Универзитета у Београду и специјалиста оралне хирургије. Према подацима факултета, запослен је од 2002. године, а докторирао је 2011. Бави се оралном хирургијом и клиничким стоматолошким наукама.

(Нова.рс)