Момир Стојановић: Охридским споразумом, који је 18. марта 2023. прихватио Александар Вучић, Србија се обавезала да не процесуира припаднике „ОВК“ који су починили ратне злочине

 Бивши директор Војно-безбедносне агенције (ВБА) Момир Стојановић изјавио је данас да су се власти Србије прихватањем Охридског споразума обавезале да не процесуирају припаднике тзв. Ослободилачке војске Косова који су 1998. и 1999. починили ратне злочине над цивилним становништвом.

Стојановић је агенцији Бета казао да док се припадници ОВК осумњичени за ратне злочине слободно крећу Србијом, власти у Приштини су ухапсиле и осудиле на вишегодишње казне затвора више десетина Срба.

"У Охридском споразуму, који је 18. марта 2023 године прихватио тадашњи председник Србије Александар Вучић, пише да се Република Србија обавезује да косовским институцијама учини доступним документа и лица везано за догађања 1998 и 1999 године. У наредној ставци, пише да се Република Србија обавезује да неће процесуирати лица с Косова везано за догађаје из тог ратног периода", рекао је Стојановић.

У Охридском споразуму, који је 18. марта 2023 године прихватио тадашњи председник Србије Александар Вучић, пише да се Република Србија обавезује да косовским институцијама учини доступним документа и лица везано за догађања 1998 и 1999 године. У наредној ставци, пише да се Република Србија обавезује да неће процесуирати лица с Косова везано за догађаје из тог ратног периода

Припадници Управе криминалистичке полиције-Службе за откривање ратних злочина, заједно с полицијом из Лесковца и граничном полицијом ухапсили су 1. јула ове године Османа Сељманија на прелазу Мутиводе због сумње да је у јуну 1999. године у Приштини учествовао у убиству српског брачног пара Владимира и Персе Станисављевић.

Српска полиција тада је саопштила да постоји основ сумње да је Сељмани 14. јуна 1999. године у насељу Софалија у Приштини, заједно с више припадника ОВК, хладним и ватреним оружјем "на свиреп и подмукао начин" убио брачни пар Станисављевић.

Сељманију је најпре одређено полицијско задржавање до 48 сати, а потом је, на предлог Јавног тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду-Одељење за ратне злочине одредио притвор до 30 дана.

Сељмани је 21. септембра пуштен из притвора без јавног објашњења српских правосудних институција на основу које одлуке је Сељмани, после непуних три месеца, пуштен, нити да ли је истрага против њега обустављена.

Његова породица је од првог дана одбацивала сумње, уз тврдњу да се у време убиства за које га српско тужилаштво сумњичи налазио у Македонији.

ЕУ и косовске власти су ово и претходна хапшења Албанаца осумњичених за ратне злочине оцениле као кршење обавеза које је Београд преузео у дијалогу.

Министар правде Ненад Вујић није одговорио на питања агенције Бета због чега је из притвора пуштен Осман Сељмани, да ли хапшења Албанаца осумњичених да су починили ратне злочине представља кршење постигнутих споразума између Београда и Приштине, и колико се у овом тренутку у српским затворима налази припадника тзв Ослободилачке војске Косова, осумњичених и осуђених за ратне злочине.

(Бета)