среда, 11. новембар 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Лос Анђелес тајмс: Јовица Станишић 1991. ступио у контакт са ЦИА, био је њихов кључни човек у Србији
Хроника

Лос Анђелес тајмс: Јовица Станишић 1991. ступио у контакт са ЦИА, био је њихов кључни човек у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 15. април 2021.

 Београд -- "Лос Анђелес тајмс" описао је како су шпијуни ЦИА врбовали шефа српске ДБ и првог обавештајца председника Србије Слободана Милошевића.

Према тим информацијама, Јовица Станишић је колегама из ЦИА одавао тајне Милошевићевог режима и локације масовних гробница у БиХ, али и оговарао Милошевића и називао га "ужасним, неискреним и поквареним", пише "Блиц".

ЦИА га је заузврат, колико даље наводи "Блиц", 1996. године водила на студијско путовање у седиште ЦИА, где је наишао на више него топлу добродошлицу. Америчке колеге су га водиле да слуша џез у клубу "Блуес Аллеy" у Џорџтауну и возили га на источну обалу Мериленда у лов на патке.

Џон Дојч, тадашњи шеф ЦИА, чак му је поклонио сачмарицу марке "паркер" из 1937. године, вредан колекционарски примерак.

Београдски лист подсећа да је сарадњу Станишића и ЦИА потврдио и Станишићев адвокат Вејн Џордаш, који је у Хагу изјавио да је Станишић 1991. године ступио у контакт са америчком шпијунском агенцијом ЦИА и да је 1993. навео ЦИА на локације масовних гробница у Босни.

А када је Станишић доспео пред Хашки суд под оптужбом да је са Милошевићем учествовао у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био уклањање Бошњака и Хрвата са делова територија БиХ и Хрватске ради успостављања етнички чисте српске државе, бивши шеф српске ДБ је у помоћ позвао пријатеље из ЦИА. И они су му пружили руку, наводи се у тексту.

ЦИА је Хашком суду поднела тајни документ у којем су побројане све Станишићеве заслуге, као нека врста потврде његове "добре улоге", с тим да је тај документ и даље запечаћен.

Вилијем Лофгрен, пензионисани агент ЦИА у Београду који је био задужен за Станишића, објаснио је да је ЦИА начинила тај документ како би показала "да је ова наводно зла особа у ствари направила много добрих ствари". ЦИА је одбила да даље коментарише овај документ, а пошто је садржај писма поверљив, хашки суд га је разматрао на затвореној седници.

Станишић је у поменутом тексту "Лос Анђелес тајмса" описан као кључни човек ЦИА у Србији.

"Агенту ЦИА Вилијаму Лофгрену требала је помоћ. ЦИА је била слепа након што се Југославија распала у цивилном рату. У то време рат је почео у БиХ. Милошевића су посматрали као опасност по европску безбедност, а ЦИА је била очајна да добије било какве информације изнутра. И тако су у једној поноћној шетњи два шпијуна исклесала нераскидиву везу која је до дан-данас остала тајна: осам година Станишић је био главни човек ЦИА у Београду", писао је "Лос Анђелес тајмс".

И сам Станишић је навео у једном документу састављном док ј ебио у притовру у Хагу да је "институционализовао сарадњу са америчком обавештајном заједницом упркос општепознатим лошим односима наше две земље".

"Лос Анђелес тајмс" је писао да је Станишић на врхунцу заповедао маси од више од две хиљаде људи. Носио је тамна одела и сунчане наочаре, као балкански Џејмс Бонд. Надимак му је био Ледени. У Титову ДБ је ступио још 1965. године, али никада није показивао склоност ни према једној идеологији, чак ни према национализму". Имао је редак таленат за шпијунажу.

"Станишић није био обичан обавештајац. Он је био интелектуалац, а не тврди полицајац. Био је образован и вешт, и знао је како се организује тајна служба", описао га је Добрица Ћосић, писац и бивши дисидент, председник Србије 1992. и 1993. године.

Управо због тих вештина, Милошевић је од Станишића направио свог првог обавештајца, упркос неповерењу између њих двојице.

Агент ЦИА који је служио у то време у региону рекао је за "Лос Анђелес тајмс" да су они претпостављали да Станишић није био наиван, али да никада нису видели доказ који би га повезивао са ратним злочинима. Уместо тога, гледали су на њега као на кључног савезника у ситуацији у којој су ствари рапидно измицале из руку.

"Од самог почетка Станишић је био решен да цементира однос са ЦИА. На једном од састанака са Лофгреном предао му је хрпу папира, укључујући и планове склоништа и других објеката које су српске компаније у Ираку изградиле за Садама Хусеина. Али, исто тако Станишић је повукао и границе. Никада није узео новац од ЦИА, никада није радио са агенцијом на конкретним задацима и никада није начинио ниједан корак који би се могао протумачити као флагрантна издаја Милошевића", писао је "Лос Анђелес тајмс".

У писму Хагу, ЦИА је описала Станишићеве напоре да смири неке од најексплозивнијих ситуација у босанском рату. У пролеће 1993. године, тврди ЦИА, Станишић је притискао Ратка Младића да бар накратко прекине гранатирање Сарајева.

Две године касније, Станишић је помогао у ослобађању 388 НАТО војника. У својим белешкама Станишић тврди да је испреговарао ово ослобађање уз подршку кључних људи из ЦИА. Те исте године Станишић је интервенисао када су оборени заробљени француски пилоти.

Станишић је пратио Милошевића у Дејтон на мировне разговоре, а онда се вратио у Србију да спроведе најзначајније делове мировног споразума. На Станишићу је било да убеди председника Републике Српске Радована Караџића да потпише документ у коме подноси оставку.

Станишић је помогао ЦИА да направи мрежу база у Босни да би контролисале прекид ватре на терену. Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, присећа се састанка у Босни са Станишићем и групом српских званичника из Босне који је одржан у Београду.

Станишићево продубљивање веза са ЦИА постало је извор сукоба са Милошевићем, који се забринуо да његов први обавештајац кује заверу. И 1998. године Станишић је отпуштен.

Данас су Станишић и Франко Симатовић Френки, бивши командант ЈСО, оптужени пред хашким судом да су учествовали у удруженом злочиначком подухвату на челу са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, чији је циљ био уклањање Бошњака и Хрвата са делова територија БиХ и Хрватске ради успостављања етнички чисте српске државе.

После првостепеног суђења, Хашки трибунал је 2013. Станишића и Симатовића ослободио кривице, али је Апелационо веће 2015. усвојило жалбу Тужилаштва и због неправилности у поступку наложило да суђење буде поновљено по истој оптужници. Апелационо веће одлучило је да, по први пут у историји тог суда, у потпуности обнови једно суђење.

Ново суђење почело је у лето 2017. године, док би се пресуда, према ранијим најавама, могла очекивати овог маја.

Станишића и Симатовића су власти Србије ухапсиле 2003. године. Станишић се због болести од јула 2017. налази на привременој слободи у Београду. Ни један, ни други нису присуствовали изношењу завршних речи на суђењу минула три дана у Хагу.

(Блиц-Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће нова Влада Србије бити формирана до 15. децембра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер