понедељак, 09. новембар 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Иван Миленковић: Нестрпљење је разумљиво, али није на месту
Хроника

Иван Миленковић: Нестрпљење је разумљиво, али није на месту

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 03. новембар 2026.

Ствари се одигравају запањујућом брзином, једнако запањујућом као и брзина којом је Вучић признао убедљив пораз. Нестрпљење је разумљиво, али није на месту.

На површини је мирно, али у подземљу врије. Пацовски канали су закрчени. После пада политичког крила мафије кренуло је велико прегруписавање.

Откуд, међутим, потписник ових редова то зна када нема, што би рекао Миша Васић, ни поштено улично васпитање, камоли нешто озбиљније? Па, јако се добро сећа Петог октобра. Атмосфера је слична, али тада заиста нисмо знали ништа, био нам је први пут. Данас имамо искуство Петог октобра, па без обзира што очекујемо читаве возове глупости – а биће их, у то нема никакве сумње, јер их по природи ствари мора бити (нема тежег посла од конституисања Републике) – петооктобарско нам искуство може бити од огромне помоћи.

Тужилаштво показује знаке живота

Најпре, за „свакосатно клепетало“, како га је лепо описао Божо Копривиоца, више никога није брига, а најмање његове слуге. Ттоме насупрот то лице је већ пробудило радозналост тужилаштва. Још само најочајнији и најмање интелигентни не схватају шта се догодило, односно да је почело.

Изгледа да ни он није сигуран шта се догодило, ено га разапео шатор на „Информеру“ и наставља да производи небулозе јер, једноставно, не схвата да је управо због тога, због лагања, фалсификовања, незаустављвог трабуњања, обећања које није испуњавао, због зла које је ширио све ове године, истеран са сцене.

Но, то што изгледа баш онако како га – врло прецизно, дакле – црта Душан Петричић, није заварало психологе и психијатре. „Он непогрешиво зна шта је стварна истина, што доказује чињеница да је пажљиво прикрива, али себе убеђује да је лаж оправдана вишим циљем“, рекла је психолошкиња Ана Мирковић за „Време“ број 1860 (26. август 2026). „На правном и етичком нивоу то не смањује његову урачунљивост – сигурна сам да је реч о свесној, инструментализованој обмани народа зарад остварења личног циља.“ Што ће рећи да се на суду неће моћи позивати на неурачунљивост.

Да ли је, дакле, ико очекивао да ће тужилаштво том брзином да се тргне и одмах покаже заинтересованост за речено лице? У овом тренутку та је околност важнија од моралне чистоте тужилаца. Загорку Доловац тешко да ће ишта да опере, али у овом тренутку – шта год да је њен мотив, а тешко да је то изненада пробуђена жудња за правдом – њеним се реакцијама нема шта замерити.

Кораци унапред

Наравно да ће бити и глупости. Биће их много. Ако је Вучићев пад политичко ремек-дело Студентског покрета, изведено готово без грешке (ретко када се колективна памет показала тако делотворном као у последње две године у земљи Србији), изградња Републике је толико сложен задатак да је све ово до сада био – ма колико деловало бизарно ово што ћемо рећи – лакши део у односу на оно што нас чека.

Да не буде забуне: не чека нас ништа горе од овога што смо некако преживели у претходних 14 година. Већ је боље и тек ће бити боље. Али како су нас Вучић и његова екипа одвели до дна, бити мало изнад дна и није неки подвиг. Ако желимо да од ове разлупане земље створимо прихватљиво место за живот, биће нужно да се и ми само променимо. И то не мало.

Због тога је нужно очекивати и оно на шта нисмо навикли од Студентског покрета – грешке. Но, ми смо ту да им на грешке укажемо. Једину грешку коју не смеју да направе у наредних неколико месеци јесте да се идеолошки поделе. Задатак који су започели морају да изведу ефикасно: политички, економски, културно уништити хоботницу и поставити институције на ноге. Дакле, успоставити Републику. После тога на ред долазе идеолошке разлике које су и нормалне и пожељне. У добро постављеном републиканском оквиру те разлике неће бити опасност за Републику, већ њено погонско гориво.

Због тога, драги нестрпљиви читаоче, покушај у себи да пронађеш макар онолико стрпљења колико си показао док су се Студентски покрет и грађани, рачунајући и тебе, борили за слободу.

(Време)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће нова Влада Србије бити формирана до 15. децембра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер