| Хроника | |||
Ива Драшкић Вићановић: Када се власти не свиђа нешто шта је Савет Универзитета изгласао, онда дође инспекција да тражи "мањкавости" и "неправилности". И увек их нађу, или их измисле |
|
|
|
| петак, 16. октобар 2026. | |
|
Предлог измена Статута Универзитета у Београду да Савет УБ гласа само о једном кандидату за ректора, по свој прилици ће сачекати нови сазив органа управљања будући да постојећем сазиву Савета наредног месеца истиче мандат.
Сумњу да ће власт покушати да опструише овај предлог подстакло је досадашње поступање просветне инспекције, која је, подсетимо, након извршеног ванредног инспекцијског надзора над радом Универзитета у Београду наложила да се пониште све одлуке са јулске електронске седнице Савета, на којој су усвојене и измене Статута УБ у делу који се односи на избор ректора. За инспекцију је било спорно то што позив за одржавање седнице Савета електронским путем није садржао образложење, као и чињеница да начин и поступак одржавања електронских седница нису ближе уређени посебним правним актом, на шта обавезује Статут Универзитета. Поступајући по наложеним мерама инспекције Савет је поништио одлуке са претходне седнице и 30. септембра усвојио Правилник о електронским седницама. Међутим, и септембарска седница одржана је електронским путем, јер није могао да се обезбеди кворум за уживо заседање, што отвара питање да ли ће просветна инспекција поступити на исти начин као летос и следствено томе поништити одлуке од 30. септембра, укључујући и доношење поменутог правилника. Ако инспекцији у јулу није било јасно зашто се Савет позвао на члан 168 а Статута Универзитета у Београду, који предвиђа да се седница може одржати електронски „уколико би одлагање разматрања и одлучивањима о питањима која су на дневном реду могло да доведе до штетних последица“, због чега би исто образложење било прихватљиво за септембарску седницу, а посебно за тачку дневног реда о усвајању правилника о начину одржавања електронских седница? Образложење председнице Савета УБ Сање Алексић Ковачевић да се позиву за седницу уживо одазвало само седам чланова није проблем којим би инспекција требало да се бави, као ни чињеницом да се чланови које је именовала Влада и представници студената нису уопште огласили да ће присуствовати седници, независно од начина њеног одржавања. По логици ствари било би за очекивати да је просветна инспекција поступила као у јулу. Али је исто тако инспекција требало да реагује и пре тога, будући да је Савет УБ и раније одржавао заседања електронским путем, само што тачке о којима се гласало очигледно надлежне нису интересовале као гласање о избору ректора Београдског универзитета. – То је типичан начин поступања просветне инспекције да апсолутно никад не гледају процедуру као такву, него их увек интересује шта је изгласано. И кад им се не допадне оно шта је изгласано онда дођу и траже “мањкавости” и “неправилности”. И увек их нађу или их измисле. Просветна инспекција увек ради и „по бабу и по стричевима”. То је увек њихов принцип рада – каже за Данас професорка Филолошког факултета у Београду Ива Драшкић Вићановић, која је била у групи декана који су иницирали измену Статута УБ у делу који се односи на гласање Савета о кандидату за ректора. Она пита где је инспекција била до сада да констатује да ли су раније електронске седнице Савета биле у складу са прописима. – Ако то није била јулска седница, онда ниједна није била у реду. Инспекција је наложила да се пониште одлуке са седнице у јулу зато што им се није допало решење да Савет гласа само о једном кандидату за ректора. Једино исправно и нормално је решење да се ректор бира са натполовичном већином, као што се и све иначе бира на такав начин. То није само на Универзитету, то је свугде тако. Реч је о општем принципу, који је уједно био и мој мотив као предлагача овог правила да имамо једно здраво и природно решење за избор ректора. Не видим разлог зашто би се ректор бирао по другом кључу – каже Драшкић Вићановић. До објаве овог текста из Министарства просвете нису одговорили на питање Данаса да ли ће просветна инспекција поново поступати због начина на који је Савет одржао последњу седницу или је образложење наведено у позиву било утемељено, па нема основа за спровођење инспекцијског надзора. Без одговора је остало и наше питање да ли је неко од чланова Савета упутио примедбу на начин одржавања седнице 30. септембра. На Универзитету у Београду речено нам је да таква сазнања немају. Актуелном Савету мандат истиче 23. новембра и за сада се не зна хоће ли се дотад састајати. Али је готово извесно да ће гласање о Предлогу измена Статута УБ сачекати нови Савет, чији ће састав бити другачији, пошто је у међувремену промењен Закон о високом образовању. Изменама овог закона из марта 2025. године повећана је заступљеност представника високошколске установе у Савету са 55 на 60 одсто, док је учешће представника оснивача смањено са 30 на 25 одсто. Заступљеност студената остала је непромењена и износи 15 одсто. Савет УБ тренутно има 41 члана, од чега су 23 представници са Универзитета, 12 именује држава, а шест су студенти. Нови сазив бројаће 49 чланова, од којих су 30 представници Универзитета, 12 чланова поставља Влада као оснивач, а седам чланова бира Студентски парламент Универзитета. У академској заједници се спекулише да би ова промена требало да обезбеди усвајање измена Статута, јер ће број чланова из реда Универзитета бити већи и да не би требало да се понови ситуација из јула, када је предлог прошао “тесном” већином – са 22 гласа “за”. Све гласове тада су обезбедили чланови са Универзитета док представници оснивача и студената у Савету нису ни гласали. Упућени кажу да ће неке ствари зависити од резултата предстојећих парламентарних избора, те да би евентуална промена снага на политичкој сцени могла утицати и на будуће поступање просветне инспекције. Ако пак актуелна власт победи на изборима нема сумње да ће на све начине покушати да оспори предлог у вези са избором ректора Београдског универзитета, па чак и изналажењем “креативних” решења. Теоретски, нови састав Савета треба што пре да се конституише и да се предлог за измену Статута УБ стави на дневни ред седнице која би се одржала уживо, јер се у супротном ризикује да просветна инспекција “обори” електронску седницу. Правници с којима смо разговарали кажу да нови Савет може да се конституише и да почне да ради чак и ако држава буде отезала са именовањем “својих” чланова. Трећа непознаница су студенти, будући да још није изабран нови сазив Студентског парламента УБ, који треба да делегира своје представнике у орган управљања Универзитетом. А управо ти чланови треба да гласају о кандидатима за првог човека Београдског универзитета. Избори за ректора УБ обично се расписују почетком године, што би у овом случају био јануар или фебруар 2027, а након тога се правила не смеју мењати. Другим речима, академска заједница, уколико то жели, треба да усвоји измењени Статут пре расписивања конкурса за нову универзитетску управу. На питање да процени како ће се ствари даље развијати, Ива Драшкић Вићановић очекује да се понови модус операнди просветне инспекције. На такав закључак је, каже, наводи искуство с инспекцијом у претходних седам и по година. – Ако се изгласа на електронској седници измена Статута, они ће поништити пост фестум претходну седницу на којој није исправно донет Правилник о одржавању електронских седница. Ако се изгласа уживо, опет ће наћи неке “мањкавости” и “неправилности” и то поништити. А ако се не изгласа измена Статута, онда инспекција уопште неће реаговати и неће поништавати ништа, јер је то исход који су прижељкивали. Надам се да ће нови сазив Савета УБ имати довољно свести и савести да изгласа сасвим природно и нормално решење које не угрожава никог и да за ректора буде изабрана особа која добије натполовичну подршку Сената УБ – поручује Ива Драшкић Вићановић. (Данас) |