Đorđe Vukadinović: Populacija iznad 65 godina glavni rezervoar Vučićeve vlasti i njegova najvernija glasačka armija

Vučićeva dosadašnja kampanja jasno pokazuje ko mu je ciljna grupa - ljudi preko 60, a još više oni koji imaju više od 70 godina. Da li je to dovoljno da pobedi na izborima? Analitičari za „Vreme“ govore da je ovo dvogodišnja partija šaha u kojoj su se učesnici ipak puno promenili

Jedna scena sa predizbornih proputovanja Aleksandra Vučića ovog leta dosta dobro oslikava njegove ciljane glasače.

„Deda me je učio sledeće – ženi sve ne kaži, sirotinju ne pomaži i sa vlasti se slaži, kakva god da je“, rekao je jedan Prijepoljac, stojeći pored vrhovnog naprednjaka.

On je jedan od onih koji je izašao da predsedniku Srbije postavi pitanje, dok ovaj tokom jula i avgusta „kroči među narodom“ u intenzivnoj predizbornoj kampanji i obećava da će ispuniti šta mu traže, bilo da se radi o asfaltu, kanalizaciji ili zapošljavanju.

Hvali se Vučić kako ga ljube bake širom zemlje, koje su izašle prvi put iz kuće posle mnogo vremena – samo njega da bi videle.

Vremešna glasačka armija

Analitičar Đorđe Vukadinović za „Vreme“ kaže da istraživanja Nove srpske političke misli, koje je „Vreme“ i ekskluzivno objavljivalo, stalno pokazuju da ljudi stariji od 65 godina u značajnoj meri podržavaju vlast.

„U svim starosnim grupacijama ima onih koji podržavaju režim, ali starija populacija, preko 65 godina, to čini u značajnoj meri“, kaže Vukadinović za „Vreme“. „Oni su Vučićev glavni rezervoar vlasti, njegova glasačka armija.“

Ipak, treba uvek imati na umu da i među njima, razume se,  ima građana koji misle potpuno drugačije.

„Kada mi objavimo notornu činjenicu da stariji u znatno većem broju podržavaju naprednjačku vlast, uvek se na mrežama jave građani iz ove starosne grupe koji su zdušno, energično i strastveno protiv režima i kažu da to važi i za mnoge njihove poznanike i prijatelje. I to je naravno tačno, kao što ima i mladih koji iz različitih razloga podržavaju vlast, ali to je statistika, matematika i igra velikih brojeva“, dodaje Vukadinović`.

Treba se tako setiti velikog protesta penzionera na Trgu Republike u Beogradu, gde je oko 10.000 ljudi reklo upravo to – to što smo stariji ne znači da nismo svesni šta režim radi. Tada su poslali važnu poruku studentima – da i među njihovom grupacijom ima ljudi koji ih apsolutno podržavaju.

Vlast kontroliše tradicionalne kanale

Statistika i analize NSPM-a govore da ljudi koji su stariji od 70 godina čak dvotrećinski podržavaju režim, dodaje Vukadinović, dok je u kategoriji iznad 60 godina ta podrška nadpolovična.

Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta objašnjava za „Vreme“ da postoji bazično psihološko objašnjenje da sa uzrastom raste i konzervativizam – postajemo zatvoreniji i manje spremni na promene. Jednostavno rečeno, održavamo status kvo.

„Stariji ljudi su okrenuti tradicionalnim medijima i televiziji, a vlast ima potpunu kontrolu nad nacionalnim frekvencijama“, kaže Tošković za „Vreme“. „Tako je tim građanima mnogo teže da dođu do drugačijih informacija koje ne šalje isključivo režim.“

Mladi uzvraćaju promenom

Ono što Vučiću krnji računicu jesu mladi koji su se probudili, a koje nikako ne može da privuče na svoju stranu. Predsednik Srbije se, ipak, pred kamerama  televizije Pink pohvalio da se „u poslednjih godinu dana drastično povećao broj mladih koji podržava SNS, sa 18 na 31 odsto“.

Vukadinović misli da nema govora o 31 odsto.

„Vučićeve procene su previsoke, ali njegova izjava samo pokazuje da priznaje ono što smo mi objavljivali i zbog toga bili napadani, a to je da je podrška SNS-a među mladima veoma niska“, dodaje analitičar. „Čak i da uzmemo kao početnu premisu Vučićeve brojke, to bi značilo da se mladi ljudi, odnosno oni od 18 do 40 godina, naspram starijih, odnosno ljudi sa preko 65, sada nalaze u ‘glasačkom ogledalu’, tj. u obrnuto proporcionalnom odnosu.“ Studentski protesti su doneli ogromnu promenu koja brine vlast, a to je značajno povećanje interesovanja mlađih ljudi za izbore.

Tošković kaže da su mladi i kroz političku istoriju pre okrenuti da menjaju stvari kojima nisu zadovoljni. Tako je bilo i tokom vlasti Slobodana Miloševića, pa je tako i sada.

„Mladi ljudi vide da nešto ne valja, sve su obrazovaniji i vide mogućnost promene, a okrenuti su i novim izvorima informacijama, internetu, pa vlast do njih teže dolazi, njih ne možete prevariti“, kaže profesor psihologije.

Zato on i govori da je Vučiću važno da šalje „lažne“ poruke o podršci mladih od 31 odsto, iako sva istraživanje govore potpuno suprotno.

„Otuda i epizoda sa influenserom Bakom Prasetom, jer predsednik pokušava da nađe uticajne figure među mladima, kao što je Prase, da bi pridobio deo birača koji nisu za njega“, dodaje Tošković. „Tako su se izrodili i Studenti koji žele da uče i Miloš Pavlović. Ipak, ispostavilo se da je jveoma teško da režim nađe više od jednog ili dvoje takvih uzornih studenata.“

Starosna partija šaha

Vukadinović podseća da stariji ljudi, pogotovo oni preko 70, masovno izlaze i glasaju na izborima, dok mladi do 30 godina to u prošlosti nisu baš ažurno radili.

„Najvažnije pitanje je da li će na sledećim izborima izlaznost ljudi između 18 i 30 godina biti u rangu ovih starijih od 60 i 70. Verujem da tu leži ključ smenjivanja vlasti“, govori Vukadinović.

Za Toškovića će se odlučujuća režimska bitka voditi upravo za mlade. Biće to, kaže, borba za svaki glas i svim sredstvima.

„Režim će pucati na sve slojeve mladih, gde god mogu da uđu. Siguran sam da će pokušati i sa ucenama, pritiscima i, naravno, nasiljem. Verujem da će se nasilje samo pogoršavati jer im sada već gori pod nogama“, dodaje on. „Upregnuće sve resurse, medije, paravojne formacije i kriminalce jer je to mašinerija koja ne preza ni od čega. Zato ovu borbu treba shvatiti kao dvogodišnju partiju šaha.“

Vukadinović: Razapeti između kulta mladosti i kulta starosti

Po Vukadinoviću, ovakve i slične analize obično zanemaruju ili barem ne obraćaju dovoljno pažnju na „srednju generaciju“, ljude koji su u piku intelektualne i fizičke snage i zrelosti – oni od 40 do 60 godina.

„Prema svim parametrima i logici, oni treba da su temelj i stub društva, a naša istraživanja pokazuju da su, pored ostalog, godinama i najstabilniji izvor antirežimskih glasova, a skoro niko se njima ne bavi“, govori Vukadinović. „Ti glasači su spona između ona dva pomenuta ogledala, razapeti između diskursa fokusiranog na ‘naše bake i deke’, odnosno ‘našu divnu dečicu i budućnost’. Drugim rečima, stalno u sndviču između ‘kulta starosti’ i ‘kulta mladosti’.“, zaključuje Vukadinović.

Jedino nema „kulta“, stabilnosti, normalnosti i predvidivosti, koji treba da karakteriše demokratiju i stabilno društvo, kaže Vukadinović.

(Vreme, NSPM)