Ђорђе Вукадиновић: Популација изнад 65 година главни резервоар Вучићеве власти и његова највернија гласачка армија

Вучићева досадашња кампања јасно показује ко му је циљна група - људи преко 60, а још више они који имају више од 70 година. Да ли је то довољно да победи на изборима? Аналитичари за „Време“ говоре да је ово двогодишња партија шаха у којој су се учесници ипак пуно променили

Једна сцена са предизборних пропутовања Александра Вучића овог лета доста добро осликава његове циљане гласаче.

„Деда ме је учио следеће – жени све не кажи, сиротињу не помажи и са власти се слажи, каква год да је“, рекао је један Пријепољац, стојећи поред врховног напредњака.

Он је један од оних који је изашао да председнику Србије постави питање, док овај током јула и августа „крочи међу народом“ у интензивној предизборној кампањи и обећава да ће испунити шта му траже, било да се ради о асфалту, канализацији или запошљавању.

Хвали се Вучић како га љубе баке широм земље, које су изашле први пут из куће после много времена – само њега да би виделе.

Времешна гласачка армија

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић за „Време“ каже да истраживања Нове српске политичке мисли, које је „Време“ и ексклузивно објављивало, стално показују да људи старији од 65 година у значајној мери подржавају власт.

„У свим старосним групацијама има оних који подржавају режим, али старија популација, преко 65 година, то чини у значајној мери“, каже Вукадиновић за „Време“. „Они су Вучићев главни резервоар власти, његова гласачка армија.“

Ипак, треба увек имати на уму да и међу њима, разуме се,  има грађана који мисле потпуно другачије.

„Када ми објавимо ноторну чињеницу да старији у знатно већем броју подржавају напредњачку власт, увек се на мрежама јаве грађани из ове старосне групе који су здушно, енергично и страствено против режима и кажу да то важи и за многе њихове познанике и пријатеље. И то је наравно тачно, као што има и младих који из различитих разлога подржавају власт, али то је статистика, математика и игра великих бројева“, додаје Вукадиновић`.

Треба се тако сетити великог протеста пензионера на Тргу Републике у Београду, где је око 10.000 људи рекло управо то – то што смо старији не значи да нисмо свесни шта режим ради. Тада су послали важну поруку студентима – да и међу њиховом групацијом има људи који их апсолутно подржавају.

Власт контролише традиционалне канале

Статистика и анализе НСПМ-а говоре да људи који су старији од 70 година чак двотрећински подржавају режим, додаје Вукадиновић, док је у категорији изнад 60 година та подршка надполовична.

Оливер Тошковић, професор Филозофског факултета објашњава за „Време“ да постоји базично психолошко објашњење да са узрастом расте и конзервативизам – постајемо затворенији и мање спремни на промене. Једноставно речено, одржавамо статус кво.

„Старији људи су окренути традиционалним медијима и телевизији, а власт има потпуну контролу над националним фреквенцијама“, каже Тошковић за „Време“. „Тако је тим грађанима много теже да дођу до другачијих информација које не шаље искључиво режим.“

Млади узвраћају променом

Оно што Вучићу крњи рачуницу јесу млади који су се пробудили, а које никако не може да привуче на своју страну. Председник Србије се, ипак, пред камерама  телевизије Пинк похвалио да се „у последњих годину дана драстично повећао број младих који подржава СНС, са 18 на 31 одсто“.

Вукадиновић мисли да нема говора о 31 одсто.

„Вучићеве процене су превисоке, али његова изјава само показује да признаје оно што смо ми објављивали и због тога били нападани, а то је да је подршка СНС-а међу младима веома ниска“, додаје аналитичар. „Чак и да узмемо као почетну премису Вучићеве бројке, то би значило да се млади људи, односно они од 18 до 40 година, наспрам старијих, односно људи са преко 65, сада налазе у ‘гласачком огледалу’, тј. у обрнуто пропорционалном односу.“ Студентски протести су донели огромну промену која брине власт, а то је значајно повећање интересовања млађих људи за изборе.

Тошковић каже да су млади и кроз политичку историју пре окренути да мењају ствари којима нису задовољни. Тако је било и током власти Слободана Милошевића, па је тако и сада.

„Млади људи виде да нешто не ваља, све су образованији и виде могућност промене, а окренути су и новим изворима информацијама, интернету, па власт до њих теже долази, њих не можете преварити“, каже професор психологије.

Зато он и говори да је Вучићу важно да шаље „лажне“ поруке о подршци младих од 31 одсто, иако сва истраживање говоре потпуно супротно.

„Отуда и епизода са инфлуенсером Баком Прасетом, јер председник покушава да нађе утицајне фигуре међу младима, као што је Прасе, да би придобио део бирача који нису за њега“, додаје Тошковић. „Тако су се изродили и Студенти који желе да уче и Милош Павловић. Ипак, испоставило се да је јвеома тешко да режим нађе више од једног или двоје таквих узорних студената.“

Старосна партија шаха

Вукадиновић подсећа да старији људи, поготово они преко 70, масовно излазе и гласају на изборима, док млади до 30 година то у прошлости нису баш ажурно радили.

„Најважније питање је да ли ће на следећим изборима излазност људи између 18 и 30 година бити у рангу ових старијих од 60 и 70. Верујем да ту лежи кључ смењивања власти“, говори Вукадиновић.

За Тошковића ће се одлучујућа режимска битка водити управо за младе. Биће то, каже, борба за сваки глас и свим средствима.

„Режим ће пуцати на све слојеве младих, где год могу да уђу. Сигуран сам да ће покушати и са уценама, притисцима и, наравно, насиљем. Верујем да ће се насиље само погоршавати јер им сада већ гори под ногама“, додаје он. „Упрегнуће све ресурсе, медије, паравојне формације и криминалце јер је то машинерија која не преза ни од чега. Зато ову борбу треба схватити као двогодишњу партију шаха.“

Вукадиновић: Разапети између култа младости и култа старости

По Вукадиновићу, овакве и сличне анализе обично занемарују или барем не обраћају довољно пажњу на „средњу генерацију“, људе који су у пику интелектуалне и физичке снаге и зрелости – они од 40 до 60 година.

„Према свим параметрима и логици, они треба да су темељ и стуб друштва, а наша истраживања показују да су, поред осталог, годинама и најстабилнији извор антирежимских гласова, а скоро нико се њима не бави“, говори Вукадиновић. „Ти гласачи су спона између она два поменута огледала, разапети између дискурса фокусираног на ‘наше баке и деке’, односно ‘нашу дивну дечицу и будућност’. Другим речима, стално у сндвичу између ‘култа старости’ и ‘култа младости’.“, закључује Вукадиновић.

Једино нема „култа“, стабилности, нормалности и предвидивости, који треба да карактерише демократију и стабилно друштво, каже Вукадиновић.

(Време, НСПМ)