Данас: Брисел сматра да успех преговора с Приштином највише зависи од Вучића

Грачаница, Косовска Митровица, Београд - У "црвеним линијама" и принципима Београда за процену предлога који би, како се очекује, високи представник ЕУ Кетрин Ештон требало да понуди у осмој рунди бриселског дијалога, према речима политичког аналитичара Душана Јањића, "нема ничег што би за Приштину било неприхватљиво".

Амбасадор САД у Приштини Трејси Џејкобсон очекује договор, а "косовски премијер" Хашим Тачи рачуна на "добру вољу" Београда, јер се прича да не сме да иде испод плана Мартија Ахтисарија. Иако је премијер Ивица Дачић главни београдски преговарач, а председник Србије Томислав Николић за себе тврди да је "кључни човек", у Бриселу спекулишу да успех преговора 2. априла највише зависи од првог потпредседника владе Александра Вучића.

- Из изјава представника државних власти види се да је Београд смањио апсирације када је реч о судовима, али и о другим надлежностима заједнице општина, јер је спреман за компромис између појачаних надлежности и надлежности локалних самоуправа. Очекивања су спуштена и када је реч о скупштини заједнице која би, ако је буду чинили делегати општина била прихватљива за Устав КиМ. Београд је сада отворен и за формални споразум - каже за Данас Душан Јањић, који очекује и девети круг преговора, могуће 6. или 7. априла.

Према речима председника Одбора за КиМ Скупштине Србије и функционера СНС Милована Дрецуна, државни врх је утврдио девет критеријума за процену коначног предлога који Београд очекује од Ештонове.

Критеријуми, за које Дрецун каже да су „максимум“ за права Срба на КиМ, јесу: да ли српска заједница има сопствене надлежности или спроводи општинске, да ли има своје органе за обављање надлежности, да ли је успостављена и препозната законима и Уставом Косова, да ли има сопствену имовину, изабрану или делегатску скупштину, каква јој је улога у области полиције и правде, као и да ли њене одлуке подлежу одобрењу из Приштине, да ли постоји механизам за учешће Срба у централним органима власти, да ли је дефинисано одсуство косовских безбедносних снага на северу Покрајине и механизми за утврђивање положаја СПЦ.

Дрецун објашњава за Данас да ови критеријуми „нису зацементирани ставови, али да ће се у оквиру њих тражити решења“. На питање каква се институционална веза предвиђа између заједнице општина и Београда, Дрецун одговара да ће се она дефинисати тек кад се постигне договор с Приштином, јер „та заједница не може бити изван законског оквира Косова“. Он каже да ће „ако дође од договора, Приштина морати да мења Устав и законе, док би Београд заједницу општина увео у уставно-правни систем Србије доношењем уставног закона“.

Из Скупштине Србије јуче је најављено да ће се о бриселском дијалогу на пленуму и у Одбору за КиМ расправљати после 2. априла. Ова тема моћи ће и данас да се отвори у парламенту у оквиру редовних посланичких питања члановима владе, како је раније изјавио саветник председника Републике Марко Ђурић.

- Било какво решење под капом Приштине без јасног ограничења да је КиМ део Србије за Србе са севера не значи ништа. Одлука одборника све четири српске општине, као и са прошлогодишњег референдума, јесте да на КиМ остану институције државе Србије. За нас није битно да ли ће неке институције у оквиру самопроглашене косовске државе имати мањи или већи степен аутономије. Сви експерименти у којима Приштина командује и одлучује, косовским Србима не гарантују опстанак - каже за Данас Марко Јакшић, посланик ДСС у Скупштини Србије.

Бојан Стојановић, градоначелник Грачанице у косовском систему локалне самоуправе, процењује за наш лист да „су преговори у неку руку у ћорсокаку“ и да Београд сада не може много да уради закаснелом реакцијом на Ахтисаријев план. Стојановић сматра да би било боље да се у Бриселу разговара о надлежностима косовских општина.

Јелена Тасић

(Данас)