петак, 15. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Тињајуће ватре у БиХ и БЈРМ – или зашто је мирна дезинтеграција боља од залудне интеграције
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Тињајуће ватре у БиХ и БЈРМ – или зашто је мирна дезинтеграција боља од залудне интеграције

PDF Штампа Ел. пошта
Ненад Кецмановић   
среда, 20. мај 2015.

"Балкан је тињајућа ватра (...) Највећи проблем су три државе које не функционишу: Македонија и БиХ, а иза њих је Косово (...) Македонија има слабу државу, војску и полицију, а грчки национализам јој не да у НАТО који би блокирао све ове игре (...) У БиХ је Дејтон зацементиран и то је страшно, а може се мењати само вањском интервенцијом за коју Србија и Хрватска нису заинтересоване, ЕУ је вољна, а немоћна, САД моћне, а невољне (...) Српска страна у Зворнику игра на антиисламску хистерију у свету (...) Али, да Кери дође на седам дана у Сарајево, и уз услов да Обама после потпише, све би се брзо решило..." Тако је говорио Жарко Пуховски за "Дневни аваз" од 12. маја ове године.

Уз све уважавање за колегу Жарка, колико сам ја обавештен, Косово упркос признању Хрватске (још) није држава, а БЈРМ и БиХ, као национално дубоко подељена друштва, и пре државног осамостаљења функционисале су лошије од осталих република. А као демократске консоцијације на путу евроатлантских интеграција обе су стигле у категорију тзв. пропалих држава.

Сетимо се да је Глигоров, уз помоћ Тупурковског, Македонију после иступања из СФРЈ ставио под заштиту САД, илити НАТО. "Спасоносно решење" подразумевало је, међутим, и примену западних "експортних стандарда заштите мањина", што се касније претворило у непрестано попуштање "великој мањини", која је загосподарила половином земље. Подразумевало је, такође, и десуверенизацију националне државе, пренос надлежности на наднационалне институције и редукцију војних потенцијала на путу за ЕУ и НАТО.

Застој на том путу јесте изазвао грчко - македонски спор око имена нове државе, али разлози обе стране су национални (или националистички) и једнако (не)допустиви. То што БРЈМ није формално чланица НАТО-а не би, међутим, била препрека да "велики заштитник" одбрани легитимну власт у Скопљу од албанских терориста у Куманову. Ни БиХ није била чланица НАТО, па је "велики заштитник" наоружавао такозвану АБиХ и бомбардовао ВРС. Пуховски се није досетио да је квака можда у томе што "велики заштитник" сада проширује пројекат „велике Албаније" са КиМ на западну БЈРМ, без обзира на Охридски споразум.

Зато је, на подстицај "Аваза", из аналогије Куманово-Зворник по линији исламског тероризма, открио да Срби профитирају на антиисламској хистерији у Европи. Испада, дакле, није проблем исламофобична Европа, па чак ни исламски терористи који су је угрозили, него РС која све то користи. Срам је било! После Амбасаде САД у Сарајеву, полицијске станице у Бугојну и најновије у Зворнику, заиста - зашто паника? Требало је сачекати неку озбиљнију терористичку акцију попут Светског трговинског центра, крила Пентагона, метроа у Лондону и Мадриду, „Шарли ебдоа", па онда попут Буша прогласити крсташки рат. Засад Бањалука нема ни метро, ни команду армије, ни сатирични лист, а "Боска" је премала за велики тероризам и комшије чврсто држе Бочињу и Маочу, па власт у РС може мирно да спава.

Према Пуховском, главни бх. проблем је Дејтонски споразум, а решење његова промена за коју нико није спреман. Истина је, међутим, да нико нема рецепт по укусу свих спољних и унутрашњих играча, а ни Жарко није понудио свој. Са причом да би Кери и Обама могли само кад би хтели, он се понаша баш као мали Ђокица. Сигурно је да би суперсила могла, али питање је и зашто би, и како би и са којим последицама. Шта ако јој баш одговара замрзнути конфликт, не сам по себи, него у ширем контексту односа са ЕУ, Немачком, Турском итд. Даље, знамо да они воле даљинско управљање, али то може или корупцијом локалних кадрова или уличним рушењем изабране власти, може претњом санкцијама или компромитовањем јаких лидера, може преко сателита у суседству итд. Напокон, арапско пролеће показује да последице могу и да изненаде, а то се у БиХ већ десило '92. У томе је можда тајна постојаности Дејтонског споразума.

Тешко да ће и онај Охридски издржати 20 година, а онда ће се ваљда неко сетити да узалудне реинтеграције у БиХ и БЈРМ замени мирним дезинтеграцијама, доврши процес формирања националних држава на Балкану и угаси ватру која, у томе је Пуховски у праву, заиста тиња.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер