Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Izbori u Srpskoj i (ne)vidljiva Vučićeva ruka
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Izbori u Srpskoj i (ne)vidljiva Vučićeva ruka

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Durmanović   
subota, 22. septembar 2018.

Kako se približavaju opšti izbori u Republici Srpskoj(RS) i BiH zakazani za 7. oktobar, tako ključni akteri i rivali „ispaljuju“ svoja predizborna istraživanja po kojima su ili pobedili ili samo što nisu. Ali, to ipak govori da niko nije toliko siguran u svoju pobedu kako to predstavljaju biračima.

Iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) su tako plasirali „istraživanja renomiranih agencija“, koje nisu imenovali, prema kojima su njihovi kandidati za srpskog člana Predsedništva BiH i predsednika RS, Milorad Dodik i Željka Cvijanović, već pobedili, a SNSD ima 40 odsto podrške birača koji će izaći na izbore.

S druge strane, i iz suparničkog Saveza za pobedu (SzP) su gotovo proglasili pobedu svojih kandidata za pomenute funkcije Mladena Ivanića i Vukote Govedarice. Pozivajući se na „istraživanje beogradske agencije Demostat“, SzP je saopštio da „Ivanić i Govedarica vode ispred Dodika i Cvijanovićeve za 8-9 odsto“, te da „SzP ima 49 odsto glasova, a koalicija SNSD-a sa Demokratskim narodnim savezom (DNS) i Socijalističkom partijom (SP) ima 45 odsto podrške birača“.

Nezavisno od SNSD-a i SzP-a, DNS je saopštio da njihova „istraživanja“ govore da će oni osvojiti 15 od ukupno 83 poslanika u Narodnoj skupštini RS (NS RS), dok SP „puca“ na čak 10 poslanika.

Kada bi se, dakle, računalo po željama učesnika, NS RS bila bi pretesna da primi sve ove pretendente na poslaničke mandate. Ali, treba imati u vidu da se 63 poslanika biraju direktno u šest izbornih jedinica, a da preostalih 20 mandata dobijaju kandidati sa stranačkih kompenzacionih lista srazmerno ukupnom broju glasova koje osvoje u celoj RS, uz uslov da pređu cenzus od tri odsto. Dalje, Ustavom RS je predviđeno da u NS RS mora biti najmanje po četiri poslanika bošnjačke i hrvatske nacionalnosti. U poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, bošnjački i delimično hrvatski poslanici birani su što sa direktnih, što sa kompenzacionih lista stranaka čije su centrale u Federaciji BiH (FBiH), dok se nedostajućih hrvatskih poslanika moglo naći i među izrazito srpskim strankama u RS, a nije bilo gotovo nijedne koja, barem na kompenzacionim listama, nije imala nekog građanina hrvatske nacionalnosti koji pretenduje na poslaničko mesto. Parlamentarni izbori u RS i BiH imaju i posebnu draž jer su liste poslaničkih kandidata otvorene, pa se ionako „ljuta“ politička bitka dodatno rasplamsa i među kandidatima unutar svake stranke pojedinačno - u nameri da birač baš pored njihovog imena i prezimena ubeleži „iksić“.

Ako sve do sada rečeno imamo u vidu, jasno je da je teško prognozirati ishod izbora u RS, kako parlamentarnih, tako i onih za dve najvažnije funkcije, kako se to obično kaže. Mada funkcija predsednika RS je važnija, jer izabrani predsednik daje mandat za sastav Vlade RS, a tu apetiti u sadašnjoj konstelaciji političkih snaga i projektovanih želja - nisu mali. Tako će i Cvijanovićeva ili Govedarica - ko već pobedi u trci za predsednika RS - biti u sličnoj (ne)prilici kada se bude premišljao kome da da mandat za novog premijera, jer je lider DNS-a Marko Pavić prvi put u kampanji, i to dva puta u roku od nekoliko dana, izričito poručio da će „premijer biti iz DNS-a“. Drugi put je to rekao direktno odgovarajući na Dodikovu tvrdnju da će „premjer biti iz SNSD-a“, pozivajući se na sporazum SNSD-DNS-SP po kome je DNS podržao Dodika i Cvijanovićevu, a zauzvrat dobio pravo prvog izbora na funkciju po svom izboru. Naravno, ukoliko DNS po broju osvojenih glasova bude drugi po snazi u koaliciji, na šta u DNS-u uveliko računaju.

Mogućnost da će SNSD zajedno sa socijalistima i „Ujedinjenom Srpskom“ Nenada Stevandića biti blizu poslaničke većine u NS RS ravna je čudu, sem ukoliko nakon izbora ne privuku u svoje jato „preletače“ iz drugih stranaka. Isto tako, ravno je čudu da stranke okupljene u SzP-u budu blizu poslaničke većine bez „preletača“ iz onog prvog jata, i u slučaju da Govedarica pobedi Cvijanovićevu. Pavić je prepoznao celu tu situaciju, pa, računajući da će DNS biti tas na vagi, već sada odlučno traži funkciju premijera za DNS, i to ne za sebe, već za nekog „mladog i stručnog koji je potpisao bar jedan finansijski završni račun“.

Teško da će svi oni koji se nacrtaju pored Vučića na otvaranju nove bolnice u Istočnom Sarajevu 5. oktobra dobiti glasove presudne za pobedu. Da neko ozbiljno misli da je tako, već bi RS bila preplavljena anketama o velikoj popularnosti Vučića u RS, ali „istraživanja“ tog tipa još niko nije objavio, a nije poznato ni da li ih je iko radio. Dočim ponašanje srpskih političara, počev od Dodika, ponajviše govori o njihovom strahopoštovanju prema „svesrpskom vođi“, a od toga već nema pomoći ni njima ni njihovim biračima.

Pavić time nije poslao samo poruku Dodiku i SzP-u, već očigledno računa da će i veći broj birača prepoznati DNS ne samo kao stranku „koja je umerena i koja nije ni levo ni desno“ - kako je najčešće sam opisuje - već i kao stranku sa mnogo više uticaja i moći nego do sada. U tu svrhu u DNS je primio i nekoliko „odbeglih“ poslanika SDS-a, među njima i Ognjena Tadića, koji je svoju „Narodnu stranku“ kolektivno učlanio u DNS samo nekoliko meseci nakon osnivanja. To je Paviću ovog leta donelo i prvi zvanični susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, baš u duetu sa Tadićem, koji sa Vučićem održava političke veze začete još dok su obojica bili na visokim funkcijama u SRS-u, svako sa svoje strane Drine.

Svakako da novouspostavljena veza sa Vučićem za Pavića ne predstavlja stvar prestiža, već otvara mogućnost jačanja veza sa Vučićem u cilju pridobijanja njegove podrške ostvarivanju jačeg uticaja DNS-a u RS, sve uz Tadićeve „garancije“, šta god to podrazumevalo. A Vučić time ojačava svoju ulogu igrača bez kojeg niko relevantan na političkoj sceni RS ne može da vodi glavnu političku igru, a da bar malo ne zazire od njegove "teške reči".

Kako to može da izgleda mogao je već na početku izborne kampanje da oseti Ivanić kada ga je Vučić ukorio što mu je ovaj „držao pridiku da ne treba da se meša u izbore u RS“, iako je Ivanić i te kako birao reči da se ne bi moglo ni protumačiti da „drži pridike Vučiću“. No, posle Vučićeve pridike Ivanić se nije javljao za reč na tu temu, u SNSD-u su se listom javljali da „brane“ Vučića od Ivanića, a celu priču završio je Mladen Bosić iz SDS-a rečima da „veruje Vučiću da se neće mešati u izbore u RS“, jer bi Vučićev dolazak 5. oktobra na otvaranje nove bolnice u Istočnom Sarajevu, zajedno sa Dodikom, „bio protumačen kao podrška Dodiku“.

Tako su i Bosić i SNSD-ovci - iako sa različitom motivacijom - doprineli porastu strahopoštovanja prema Vučiću u RS, a da to ovaj nije ni tražio, uveren da mu to nije ni potrebno, jer samo on može da odluči šta će kome reći i da li će doći u Istočno Sarajevo 5. oktobra ili neće. Uostalom, ako i dođe - pa čak i ako bude uputio neku novu „istorijsku“ poruku - teško da će svi oni koji se nacrtaju pored Vučića dobiti glasove presudne za pobedu. Da neko ozbiljno misli da je tako, već bi RS bila preplavljena anketama o velikoj popularnosti Vučića u RS, ali „istraživanja“ tog tipa još niko nije objavio, a nije poznato ni da li ih je iko radio. Dočim ponašanje srpskih političara, počev od Dodika, ponajviše govori o njihovom strahopoštovanju prema „svesrpskom vođi“, a od toga već nema pomoći ni njima ni njihovim biračima.

Kao što ni socijalistima u RS nikako ne pomaže istrajna podrška „sestrinskog SPS“ u svakoj dosadašnjoj kampanji, ne bi li postali znatno uticajniji faktor na domaćoj političkoj sceni. Iako ih je vođa SPS-a Ivica Dačić lično posetio koji dan pred početak sadašnje kampanje, a potpredsednik IO GO SPS-a Slobodan Milošević ih na samom početku kampanje „ohrabrio“ porukama da je SPS za vreme vlasti njegovog imenjaka „najzaslužniji za potpisivanje Dejtonskog sporazuma i stvaranje RS“, socijalisti od takvih „istorijskih poruka“ - koje (im) ponavljaju s vremena na vreme - ni do sada nisu imali velike koristi na izborima. Mada su, kao i Dačićev SPS u Srbiji, imali političkog njuha da u vlasti RS provedu mnogo više vremena nego u opoziciji. Zato valjda vođi socijalista u RS Petru Đokiću nikada nije ni bilo potrebno da se sastaje sa Vučićem, niti da ga priziva. Uostalom, to u njihovo ime može da čini Dačić. Pa, ko na izborima pobedi njemu će i prići, a pod kojim uslovima, to već može - ako zatreba - i Dačić sa Vučićem nekako da uredi.

Utom će možda stići i zajednička Deklaracija RS i Srbije o opstanku srpskog naroda , na kojoj se, na Vučićevu inicijativu, "radi" evo već godinu dana, a koja samo što nije bila objavljena o Sretenju ove godine, a onda i posle izbora u Beogradu. Onda je taj Vučićev "težak rad" nepravedno zaboravljen, pa sad valjda čeka neko sledeće Sretenje.

Videti još: Slobodan Antonić: Izbori u RS i manipulacije istraživanjima javnog mnjenja - kleopatre, baba vange i „renomirane“ anonimne agencije

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner