Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

BiH u dubokim podelama

PDF Štampa El. pošta
Dragiša Spremo   
ponedeljak, 11. april 2011.

Aktuelne društveno-ekonomske, političke i sve druge prilike u kojima se danas živi u Bosni i Hercegovini iskomplikovane su do krajnjih granica. Kud god se osvrnete, šta god pogledate – bilo da je u pitanju vlast, primena zakona, zaposlenost, uslovi privređivanja, položaj penzionera, briga o omladini i armiji nezaposlenih, standard stanovništva – sve je u disharmoniji, u neredu koji traje i istrajava, bez vidljivih naznaka da je to prolazno stanje i bez jasnih nagoveštaja da će se prilike uskoro promeniti.

Za većinu stanovništva u BiH, u oba njena entiteta, sadašnje životne prilike su izuzetno teške. Privreda, od koje je ranije dobro živelo stotine hiljada radnika, koja se većim delom zasnivala na proizvodnim delatnostima i industrijskim kapacitetima i bila generator sveukupnog razvoja zemlje, sada je u rasulu. Nekada moćne fabrike i proizvodni kapaciteti u elektroprivredi, mašinogradnji, drvnoj, hemijskoj, prerađivačkoj i drugim industrijskim granama rasprodati su za male pare i svedeni na sitne uslužne delatnosti. Nebrigom države za te kolektive koji su bili nosioci razvoja i prosperiteta za čitave regije, koji su svojim proizvodima osvajali evropska pa i svetska tržišta, armija zaposlenih ostala je preko noći bez posla, preselivši se na biroe za zapošljavanje, sa slabom nadom da će više ikada doći do sigurnog posla, plata i standarda kojeg su ranije imali.

Uz ekonomski pad zemlje sadašnji trenutak Bosne i Hercegovine karakteriše takođe duboka i sveobuhvatna politička kriza. Podele i nesporazumi među političkim strankama, koje nastoje da ostvare dominaciju na javnoj sceni, pojačane su nakon oktobarskih izbora. Već više od pola godine dva entiteta u BiH ne mogu da uspostave zajedničku državnu vlast. Ni zakonodavnu (Parlamentarna skupština BiH), ni izvršnu (Ministarsko veće BiH), jer stranke u bošnjačko-hrvatskom entitetu  ne uspevaju da u glavnim političkim pitanjima nađu zajednički jezik i izaberu svoje predstavnike u republička tela.

U Federaciji BiH sučeljena su dva politička bloka: bošnjački, koga predvode SDP i SDA i hrvatski sa dva HDZ, kojima su hrvatski glasači u proteklim izborima poklonili najviše poverenja. Sledeći izbornu volju birača, time su ove pobedničke stranke stekle pravo da formiraju vlast u kantonima i Federaciji BiH. I, umesto da prema važećim zakonima i ustaljenoj praksi, pobedničke partije iz ova dva naroda samostalno biraju svoje predstavnike u zakonodavna i izvršna tela Federacije, to se ovog puta nije dogodilo. Veliki nesporazumi, zastoji i blokade nastali su nerazumnim odlukama čelnih ljudi SDP BiH, koji svoju stranku deklarišu kao multietničku  (a ona to u stvarnosti nije, jer promoviše samo bošnjačke interese ), smatrajući da im takav politički status daje pravo da u organe vlasti biraju delegate sva tri naroda iz sopstvene partije!

Tako bi se desilo isto što i pri izboru hrvatskog člana u Predsedništvu BiH Željka Komšića, koji je na tu funkciju izabran glasovima Bošnjaka,ali ne i većinskih Hrvata, čije bi interese trebalo da zastupa. Jasno da pobedničke hrvatske partije – HDZ BiH i HDZ 1990, kojima je poverenje poklonilo više od 80 odsto hrvatskih birača, takav scenario nisu mogle prihvatiti. No, SDP BiH, uz saglasnost SDA i dve minorne hrvatske stranke, potpisnice zajedničke platforme za formiranje vlasti, na to se nisu obazirali, već su odlučili da i bez dva HDZ samostalno formiraju federalnu vlast. Time su izazvali nezadovoljstvo hrvatskog bloka i političku krizu u Federaciji BiH.

U kasnijem sledu događaja sve je moglo da se reguliše na ustavom propisani i zakonit način, jer je Republička izborna komisija poništila jednostrano donesene odluke o formiranju Federalne skupštine i Vlade. Ali, sve je svojim nalogom o privremenoj suspenziji odluka Republičke izborne komisije još više iskomplikovao visoki predstavnik Valentin Incko. On je faktički obesnažio odluke donesene u skladu sa izbornim zakonom i izraženom voljom jednog naroda, čime se usložnjavaju političke prilike na ovim prostorima.

Imajući u vidu nastale okolnosti u Federaciji BiH,postavlja se pitanje kada će se i kako formirati zajednički državni organi dva entiteta – Parlamentarna skupština i Ministarsko veće BiH. Sva republička tela sada rade u tehničkim mandatima, u uslovima otežanog finansiranja programiranih aktivnosti. Izvesno je da će se na izbor skupštinske većine i novi personalni sastav Ministarskog veća BiH morati da pričeka sve do leta, možda čak i duže, jer je neophodno da se u međuvremenu srede političke prilike u bošnjačko-hrvatskom entitetu i izaberu legitimni predstavnici sva tri naroda u zajedničke organe državne vlasti.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner