понедељак, 19. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и НАТО > Савремени “Drang nach Osten” – НАТО интервенционизам од Србије до Украјине
Србија и НАТО

Савремени “Drang nach Osten” – НАТО интервенционизам од Србије до Украјине

PDF Штампа Ел. пошта
Живадин Јовановић   
уторак, 25. март 2014.

Драги пријатељи,

Живимо у времену дубоких и брзих промена у Европи и у глобалним односима које утичу на будућност наше планете, на судбину цивилизације, а тиме и на услове опстанка и живота сваког човека. Промене почињу са завршетком хладног рата и падом берлинског зида. Њихов почетак пробудио је велике наде и очекивања да ће човечанство ући у период просперитета, економско-социјалног, културног и цивилизацијског препорода. Нажалост, те наде су изневерене. У Европи смо били сведоци разбијања суверених држава, незабележеног грубог мешања у унутрашње послове независних земаља, подстицања дестабилизације, сепаратизма и тероризма, грађанских ратова, промена међународних граница и ревизије историје читавог 20. века.

Оружана агресија НАТО пакта против Србије и Црне Горе (СРЈ) 1999. представља тачку глобалног преокрета ка заоштравању односа у свету и глобализацији оружаног интервенционизма. Најмоћније земље Запада, на челу са САД, напуштају међународни правни поредак успостављен на резултатима Другог светског рата, потискују систем и Повељу Уједињених нација и почињу да оружаном силом, грубим мешањем у унутрашње послове независних земаља, економским и финансијским уценама намећу правила понашања која одговарају искључиво њиховим империјалистичким интересима и циљевима. За њих не важе никакви договори, принципи или обећања.

За њих је легално, демократско, хумано и прихватљиво само оно што је у служби њихових империјалистичких интереса. И када разарају друге земље, када окупирају и отимају туђе територије, када користе оружја за масовна убиства и финансирају државне преврате, и када оснивају тајне затворе и прислушкују милионе људи, и када обмањују и уцењују, и када стварају савезништва са терористима, као у случају терористичке ОВК, и са неофашистима и неонацистима као у случају Украјине, све такве антицивилизацијске методе, проглашавају за право, демократију, људска права или за борбу против тероризма. Све оно што не одговара њиховим себичним интересима проглашавају да је незаконито, ауторитарно, супротно европским и светским стандардима. Никада у историји демократија и људска права нису тако безочно злоупотребљавани за прикривање освајачких похода као на размеђу другог и трећег миленијума.

Агресија САД/НАТО/ЕУ против СР Југославије послужила је као експеримент и преседан за друге агресије – у Авганистану, Ираку, Либији, Малију, Сирији, за дестабилизације независних земаља као што је Венецуела, на пример. У суштини, том агресијом почиње глобализација интервенционизма чији је крајњи циљ успостављање апсолутне доминације у свету и глобалног тоталитаризма, овог пута, у обландама „демократизације“, „одбране људских права“ и „права на заштиту“ (Р2П). У центру неолибералног рецепта нису људи, њихова равноправност и цивилизацијске вредности, већ профит, доминација над људима и интереси најужег слоја корпоративне елите.

Агресијом 1999. НАТО је, као заступник интереса војно-индустријског и финансијског капитала, силом разорио једну суверену, независну земљу и отео јој део државне територије да би САД на њој успоставиле војну основу и базе за експанзију и освајање Истока, за контролу Каспијског басена, Блиског истока, севера Африке и главних енергетских токова. Отимањем Косова и Метохије од Србије убрзава се експанзија САД/НАТО/ЕУ на исток, милитаризација Европе и нова трка у наоружању. Данас у Европи има више америчких војних база него у време када је хладни рат био на врхунцу. Стратегија експанзије на исток, ново издање доктрине “Drang nach Osten” представља суштински узрок кризе у Грузији 2008, као и садашње кризе око Украјине. Узроци су у тоталитаризму система водећих сила запада, чије елите, осим својих, не признају интересе других земаља.

НАТО нигде није решио, нити је желео, нити је могао да реши, било који проблем. После сваке агресије НАТО је за собом је остављао девастирана друштва, разорене културе, привреде, верске и етничке сукобе, сепаратизам, економску и социјалну беду, стотине хиљада људских жртава, милионе избеглица и расељених лица.

Кључне претпоставке за попуштање затегнутости око Украјине по нашем мишљењу су: одустајање САД/НАТО/ЕУ од стратегије експанзије на Исток, поштовање договора постигнутих уочи уједињења Немачке, проглашавање трајне неутралности Украјине и стварање зоне без оружја за масовно уништавање у широком појасу од обала Балтичког мора до Анадолије и Блиског истока.

Драги пријатељи,

Полазећи од искустава и сазнања стечених у протеклих 15 година од агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ), поставља се питање, шта су наши задаци?

Осуда интервенционизма, стратегије експанзије на исток и милитаризације и захтев за распуштање НАТО пакта као освајачке, агресорске организације, представљају суштину борбе за мир и безбедност. НАТО је реликт хладног рата, његово одржање представља извор угрожавања међународног права, масовног кршења људских права и опасности по мир и безбедност. НАТО није место за мирољубиве земље као што је Србија. Права опција за Србију је политика активне неутралности и њено претварање у уставни принцип.

ОЕБС се показао тром, недоследан и неефикасан. Европи је потребан нови систем безбедности који ће свим земљама гарантовати равноправност и једнаку безбедност.

Борба за истину, супротстављање лажима и обманама, остаје у самом врху листе приоритета мировног покрета. Многе лажи којима су правдане како агресија против Југославије, тако и агресије против низа других земаља данас су разобличене.

Бивши канцелар Немачке Герхард Шредер први је од бивших лидера чланица НАТО јавно признао да је агресијом 1999. Алијанса прекршила међународне законе. Ко крши законе и другоме наноси штету, дужан је да штету надокнади. То је цивилизацијска тековина. Србија има право и обавезу да преко надлежних међународних институција затражи накнаду материјалне ратне штете која износи преко 100 милијарди долара, као и утврђивање одговорности за агресију као злочин против мира и човечности, за изазивање људских жртава, употребу осиромашеног уранијума и других оружја за масовно уништавање.

Процес мултиполаризације међународних односа и укидања монопола представља историјску неминовност. Подржавамо тај процес зато што он отвара могућност за демократизацију међународних односа, снажнију улогу Уједињених нација и поштовање суверене равноправности народа.

Потребно је да ојачамо јединство у борби против нове трке у наоружавању. Производња средстава за масовно уништавање мора се заменити производњом хране и лекова.

Драги пријатељи,

Проблем статуса покрајине Косово и Метохија и даље је отворен. Тај проблем се не може решити приморавањем Србије на трговину по рецепту – одрицање од територије за чланство у ЕУ. Јединствена спољна и безбедносна политика ЕУ не постоји и Србија не сме да плаћа цену успостављања такве политике. Статус Косова и Метохије може се решити мирним средствима само уз целовиту примену резолуције СБ 1244 којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије.

Србија има права да захтева слободан и безбедан повратак на Косово и Метохију око 250.000 протераних Срба и других неалбанаца којима се остваривање тог права спречава разним махинацијама. Слободан и безбедан повратак је европски стандард и не може бити никаквог оправдања за одлагање његове примене.

Потребно је такође енергично захтевати да се изврши реституција узурпиране приватне, црквене, друштвене и државне имовине на Косову и Метохији, што је такође европски и цивилизацијски стандард.

Косово и Метохија није само питање Србије, или Балкана, па ни Европе. Однос према том питању је цивилизацијскo питање јер укључује однос према основним принципима међународног права, према правима српског народа, према највећим остварењима српске културе и духовности као интегралних делова цивилизацијске баштине.

Окупљени из целог света, у име свих жртава агресивних ратова НАТО, данас поводом 15-годишњице агресије НАТО против Србије и Црне Горе, из слободарског Београда поручујемо да ћемо се упорно борити против интервенционизма, за распуштање НАТО као агресивне милитаристичке организације, да ћемо се борити за поштовање принципа међународног права, за демократизацију међународних односа, за равноправност свих земаља и народа, за глобални мир уместо глобалног интервенционизма и империјализма.

Свим пријатељима и борцима за истину и правду у Европи и свету захваљујемо на солидарности и подршци у остваривању ових праведних циљева.

(Говор на отварању међународне конференције „Глобалним миром против глобалног интервенциноизма и империјализма“, 22. марта 2014. у Београду)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер