уторак, 28. фебруар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и НАТО > ИПСОС упитници – анкета у функцији НАТО кампање
Србија и НАТО

ИПСОС упитници – анкета у функцији НАТО кампање

PDF Штампа Ел. пошта
Стефан Ђукић   
четвртак, 03. март 2016.

Иако је дуго постојала сумња да ИПСОС, односно Влада Црне Горе као налогодавац истраживања, „фризира“ своје резултате, најновије цурења информација из ове агенције показује да је то више него тачно. Не само да се, као што је показала афера „Депеша“, намјерно умањује број противника НАТО интеграција (и скрива број присталица референдума) већ се и до броја присталица очито долази питањима која наводе неопредјељене да дају позитиван одговор. Сада, након обнародовања упитника који сугестивно поставља питања везана за НАТО интеграције, морамо се запитати да ли ИПСОС заправо води кампању за потребе владиног комуникационог тима? Анализа неких од питања ће нам дати бољу слику о томе.

Прво упадају у очи питања која уводе недефинисан ауторитет кроз фразу „неки људи сматрају“ као у питању „неки људи сматрају да је НАТО најбољи гарант стабилности и безбједности својим државама чланицама. У којој мјери се слажете са њима“? Тај неименовани ауторитет даје већу вјероватноћу да ће испитаник бити склон да се сложи са постављеним питањем због урођене људске склоности да се налази на истој страни са ауторитетом и самим тим повећава број потенцијалних афирмативних одговора, јер желимо да се слажемо са „неким људима“.

Даље, у питањима су наведени непровјерени вредносни судови о природи НАТО алијансе, какве иначе виђамо у самој кампањи, па се наводи да „неки људи кажу“ (опет неки људи), да би улазак у НАТО савез представљао „доказ да с грађани Црне Горе својим залагањем и радом успјели да доведу до клуба одабраних...“; те инпутирају један природан осјећај испитанику – да жели да буде у клубу одабраних, иако су ван тог клуба неке од најбогатијих, најразвијенијих и најдемократичнијих земаља свијета док су пак у њима неке од најкорумпиранијих и најнеслободнијих држава свијета. Ради се у суштини о једној емотивној уцјени зато што давање негативног одговора може бити протумачено као да испитаник не жели да наша земља буде у „клубу одабраних“.

Ту су и питања која покушавају да доведу испитаника пред свршен чин, имплицирајући да ће независно од његовог мишљења Црна Гора на крају постати чланица НАТО, што представља вођење кампање кроз ово испитивање, и заправо испитује да ли су грађани „пацификовани“, да ли вјерују да је политичка елита до те мјере одрођена да ће одлучити по свом нахођењу, не консултујући оне чији мандате носи, грађане. Примјера вођења кампање има још. Најдрастичнији је онај који уводи у цијелу причу догађаје из 1918. Након што „запријети“ испитанику могућношћу губитка независности, коју један значајан дио популације сматра најважнијим политичким питањем, представља НАТО као гарант обезбјеђења „година мира и стабилности“. Уз то, потпуно игнорише чињеницу да је 1918. Црна Гора била у савезу и са Француском и са В. Британијом и са САД, које су подржале стварање краљевине СХС. Тако да се овдје ради о чистој емотивној уцјени базираној на непотпуним информацијама, гдје се као избавитељ из нечега што добар дио нације сматра мрачном прошлошћу, нуди војни савез као наводни гарант да се то неће десити. Овакво манипулисање фаворизује то да се један дио неопредјељених без разлога опредијели за НАТО у оквиру анкете.

Помиње се такође нетачна флоскула да би улазак Црне Горе у НАТО „убрзао улазак у Европску унију“ и поставља питање да ли би у том случају испитаник подржао улазак. Тај услов не постоји, нити су све чланица НАТО у ЕУ, нити су све чланице ЕУ у НАТО. Штавише, из последњег извјештаја о Црној Гори у Европском парламенту је управо изостављена реченица која поздравља позив за чланство у НАТО. Ту је и питање у којем „многи људи сматрају“ да би одбијањем уласка у НАТО затворили врата ЕУ и њиховој заједничкој безбједности. Ово такође представља манипулацију, с обзиром на то да такозвана „ирска клаузула“ Лисабонског споразума (који је главни акт Европске уније) управо гарантује војну неутралност свим чланицама ЕУ које то пожеле.

Када се пак помиње нешто што негативно везујемо за НАТО, опет се укључује фраза „неки људи сматрају“ али одмах за њом иде и супротна формулација гдје „други сматрају“ нешто друго. Тако када се помиње бомбардовање одмах имамо другу реченицу која говори да оставимо прошлост по страни (осим ако се ради о 1918. наравно), а када се наводи да се уласком у војни савез губи дио суверенитета и интегритета се такође уводе „други људи“ који сматрају да НАТО „афирмише суверенитет и интегритет Црне Горе“. Индикативно је да када је прва реченица афирмативна поводом НАТО интеграција, онда се не наводе ти „други људи“ који мисле нешто супротно.

Ту су и непровјерене и нетачне чињенице о смањењу незапослености при уласку у НАТО са питањем да ли би у том случају подржали улазак, прича о „бољем животу“, као и лажна дихотомија ЕУ-Русија, с обзиром на то да они итекако међусобно сарађују и да нису неки замишљени непријатељи (и то упркос санкцијама), како то ИПСОС жели да његови испитаници помисле.

У суштини, сва ова питања показују да су истраживања којима руководи ИПСОС, осим већ доказане нетачности (показала афера „Депеша“), стављени искључиво у сврху кампање покушавајући да својим питањима збуне и преобликују јавно мњење, да емотивним уцјенама и увођењем лажних неименованих ауторитета наведу неопредјељене или збуне поборнике неутралности да пређу у НАТО „табор“ те да дају једну потпуно искривљену слику јавног мњења. Зато морамо одбацити резултате њиховог истраживања и она не могу бити апсолутно никакво мјерило ставова грађана према овом питању. Штавише, препорука за медије је да податке агенције ИПСОС не називају истраживањем, већ лобирањем или про-НАТО кампањом.

Стефан Ђукић је филозоф и члан УО Покрета за неутралност. Бави се савременом културом, политикологијом и друштвеном теоријом на свом блогу „Против негативног“ и радио-емисији „Гласом против негативног“ на Радио Бар.

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Доналд Трамп поправити односе са Русијом?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер