Srbija i Crna Gora

Lekcije

PDF Štampa El. pošta
Dragana Matović   
sreda, 08. oktobar 2008.
Zaboravila sam puno toga iz istorije. Pamtim ono što su mi najviše ponavljali. Zapamtila sam, na primer, da je crnogorski knjaz Nikola pre 141 godinu napisao crnogorsku himnu u kojoj je pevao:

Onamo, ’namo... da viđu Prizren!
Ta to je moje – doma ću doć’!
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oružan poć’.

Sećam se i da su nas učili da je isti Nikola, tada crnogorski kralj, pre 94 godine napisao proglas u kome je, pozivajući Crnogorce u rat za odbranu Srbije, rekao: „Austrija je objavila rat našoj dragoj Srbiji, objavila ga je nama”. I takve stvari.

A juče sam baš probala da se setim kada smo jedni druge izdavali. Priznajem, imam rupe u gradivu. Kampanjski pokušaj da se podsetim svih srpsko-crnogorskih izdaja i sukoba takav je da se ne bih javno brukala navodeći ih. Tek, između onih lekcija koje su mi utuvili u glavu bilo je dosta i onog gradiva koje bi mi sada možda koristilo.

Kako bilo da bilo, tek pre pet dana crnogorski parlament usvojio je Rezoluciju kojom se najavljuje priznavanje nezavisnosti Kosova, a crnogorski premijer Milo Đukanović je te noći Srbima poručio da je „tragikomično da predsednik Srbije ne može da stane na tle Kosova”. Još reče da „nosi u duši mnoge delove svijeta, ali mu ne pada na pamet da su to delovi Crne Gore”. Zato što, valjda, smatra da je Kosovo srpsko onoliko koliko su i Devičanska Ostrva crnogorska. A onda je i „odbranio” svoje viđenje stvari, pa dodao: „Nemojte se vi stideti za mene”.

Kada su videli da se na stid kod Đukanovića ne može „udarati” zvanični Beograd je poručio Podgorici da je „to nož u leđa” Srbiji, a beogradska čaršija da preti crnogorskom premijeru da neće više moći da kroči u Srbiju ni onoliko koliko može srpski predsednik na Kosovo. Neki su, brže-bolje, nabrojali da je i srpski predsednik na Kosovu bio čak dva puta. Kao da bi Kosovo bilo manje srpsko sve i da nije.

Ali, suština ove lekcije nije u tome. Suština lekcije koju nas preslišava Đukanović je u onome što je rečeno o Crnoj Gori, a ne o Srbiji.

A rečeno je (izjavio je to crnogorski predsednik Filip Vujanović, dovodeći u direktnu vezu najavljenu kandidaturu Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji sa izjašnjavanjem o statusu Kosova) da „priznavanje Kosova za članice EU nije uslov ostanka u Uniji”, ali za one koje to nisu jeste „očigledan uslov”.

Na istom „času” dobili smo još jednu lekciju i to od visokog predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta, koji je rekao „da je potrebno Srbiji jasno staviti do znanja da ne može da napreduje u evropskim integracijama „ako nastavi da stvara probleme za uspostavljanje misije Evropske unije (Euleks)”.

Pažljiv učenik sa malim predznanjem sada bi upitao (pod uslovom da ga ne ponesu istorijski „folklor” i bratska patetika) kako to da je ulazak u EU za Crnu Goru povezan sa priznavanjem Kosova, a za Srbiju to nije, kako su nas do sada uveravali?

Jeste li bili na času na kome se to predavalo?

Politika
[objavljeno: 07/10/2008]