петак, 14. децембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Западне земље могу много тога да науче о демократији од Русије
Савремени свет

Западне земље могу много тога да науче о демократији од Русије

PDF Штампа Ел. пошта
Драгана Трифковић   
уторак, 27. март 2018.

На недавно завршеним председничким изборима у Русији, Владимир Путин је остварио сјајну победу. Истраживања су показивала да је он апсолутни фаворит, али је приметно да је остварио изузетно добар резултат, већи него што је то било очекивано. Имала сам част да у својству директора Центра за геостратешке студије, предводим српску делегацију која је посматрала председничке изборе на Криму. Њу су поред мене чинила два посланика Скупшине Србије: Славиша Ристић председник покрета „Отаџбина“ и Марија Јањушевић из Двери.

Осим нас у међународном тиму посматрача на Криму, били су делегати из Немачке, САД, Аустрије, Пакистана, Италије, Венецуеле, Финске, Летоније, Афганистана, Малезије и др. Изборе на Криму је посматрао и посланик немачког Бундестага г. Улрих Еме, високи функционери региона Венето у Италији као и  Гилберт Докторов аналитичар међународних односа из САД.

Наш задатак је био да посматрамо изборе и дамо своју оцену о њима. У том циљу смо посетили десетак изборних јединица и на лицу места пратили како избори протичу. Као међународни посматрачи, имали смо могућност да разговарамо и са гласачима и са члановима изборне комисије. Сви су били веома љубазни и расположени да нам одговоре на питања, било да се тицало изборних закона, процедура, самог тока избора, броја изашлих гласача и сл.

Свако од нас је био усресређен на појединости које су га интересовале, али смо и заједно као група одлично функционисали и допуњавали једне друге. Генерални утисак је да су избори прошли у доброј атмосфери и да су спроведени на изразито транспарентан начин. У сваком моменту је било које заинтересовано лице могло да прати ток избора путем видео надзора, као и сам процес бројања гласова након затварања бирачких места. Свака изборна јединица била је обезбеђена са по две камере, једном која је снимала изборну комисију и другом која је снимала гласачке кутије. Мислим да је сам процес избора који укључује како електронске иновације тако и људски фактор, врло поуздан. Сви смо се посебно интересовали како функционише нова изборна технологија у виду кутија са скенером и листићима са чипом. Први пут сам видела гласачке кутије са уграђеним скенером кроз који пролази сваку листић, и који аутоматски броји колико је гласачких листића у кутији. Такође, сваки изборни листић је имао чип. Оваквим системом је практично доведена до минимума могућност било каквих изборних нерегуларности, а са друге стране је важно што се гласови не сабирају само аутоматски, већ чланови комисије потврђују да ли се аутоматски електронски систем поклапа са резултатом који су утврдили бројањем гласова. Чак су и колеге из западних земаља коментарисале како је такав систем далеко напреднији и поузданији.

Посебно нас је задивила атмосфера на изборним јединицама где је било музике и балона у бојама руске заставе. Одржавање избора се поклопило са даном када је Крим званично поново постао део Русије. Наиме 18. марта 2014. је председник Путин потписао споразум са лидерима Крима о присаједињењу Русији. Претходно је на Криму 16. марта одржан референдум на ком је 96,77% гласача гласало за отцепљење од Украјине и присједињење Русији. Због тога је изборе пратила празнична атмосфера. Сложили смо се око тога да је лепо што Русија промовише патриотизам и праве вредности. Млади људи су долазили на гласање са децом а испред гласачких јединица су деца играла након што су њихови родитељи обавили гласање. У Русији је обичај да сваки гласач који први пут обавља своју гласачку дужност, добије посебну пажњу. Након гласања му се уручује и захвалница. Ове изборе је пратила и одговарајућа мотивациона кампања у којој су се гласачи позивали да се фотографишу приликом гласања и своју фотографију објаве на друштвеним мрежама.

На многим гласачким местима су били и новинари који су желели да чују наше оцене о томе како протичу избори. Разговарали смо и са гласачима. Колеге из западних земаља су желели да чују шта људи мисле о изборима и општој ситуацији на Криму. У једном интересантном разговору је колега из Италије поставио питање људима који су обавили гласање како им је под окупацијом. Они су крајње љубазно одговорили да су срећни јер су слободни и да нема говора ни о каквој окупацији, што могу и сами да се увере. Наравно, колега је и сам био уверен у то, али је жело да скрене пажњу на лош утицај медија који шире анти руску пропаганду и дезинформишу људе на западу. Једноставно је на лицима људи могло да се види да су задовољни и срећни. Неколико становника Симферопоља нам је испред изборне јединице причало о о томе шта се променило у њиховим животима од како су се вратили у Русију. Рекли су нам да су срећни јер могу да говоре својим језиком, да су им плате сада далеко веће него у време док су радили у Украјини и да се на полуострву много тога гради. За разлику од тога да је Крим деценијама био занемариван док се налазио у саставу Украјине, сада се граде нови инфраструктурни објекти, мост, болнице и школе. Ипак становници Крима су суочено са многобројним проблемима због санкција под којима се налазе, али и сами кажу да због тога уопште не жале. На Криму не функционише роминг са земљама ЕУ, не могу се користити платне картице и као грађанима Крима забрањен им је улазак у ЕУ. Сасвим логично питање које се јавља на примеру Крима је: којим вредностима је посвећена западна демократија? Узмимо у обзир да је грађанима Крима било забрањено да користе свој језик и да су се одлучили да се изборе за очување својих права, употребу језика и културе а да је Запад подржао екстремистички режим који је земљу увео у рат. Сасвим је јасно да ту нема говора о борби за људске слободе и права, већ да је реч о чистим интересима запада. Наравно ни на западу ствари већ нису сасвим једноставне, јер је таква политика уништила културни, духовни и национални идентитет људи. Сада они који су свесни тога, осећају велики бес.

Иако је присутна изражена анти-руска пропаганда која обилује разноразним оптужбама на рачун Русије, страни посматрачи су се уверили да у Русији не влада мрачна атмосфера и нема никаквих напетости. Избори су одржани у сјајној атмосфери и тешко је критиковати изборе које свако може да прати путем видео надзора и који су потпуно регуларни. Коначно, сви смо се у тиму посматрача сложили и око тога да је изборна комисија на свим местима врло професионално обављала свој задатак и да су чланови комисије озбиљно схватали свој посао. Интересантно је да су свуда у већини жене биле чланови изборне комисије.

Након затварања гласачких места, међународни посматрачи су одржали конференцију за штампу, на којој су изнели своја запажања. Сви су имали позитивну оцену и није било никаквих примедби. Мој закључак је био да западне земље могу много тога да науче о демократији од Русије.

Резултати избора на Криму још једном потврђују демократско право људи да одлучују о својој судбини без уплитања страног фактора, односно потврђују одлуку грађана Крима коју су донели на референдуму 2014. На Криму је председник Путин освојио највећи број гласова у односу на друге регионе, што и није превелико изненађење с обзиром на његову популарност на Криму. Укупан број гласова које је председник Путин освојио на изборима је 76,69% што је историјски максимална подршка коју је добио један председник Русије, док је на Криму освојио чак 92% гласова. У Симферопољу је такође одржана велика прослава након проглашења резултата, где су се млади људи спонтано окупили да изразе своје задовољство. Сада Русију чекају даље промене, које ће пре свега бити усмерене на унутрашња питања a пре свега на економска питања. Добра ствар је да је у Русији све посвећено Русији, и то је оно на шта су помало били љубомирни посматрачи из западних земаља. Не због тога што мисле да је то погрешно, већ због тога што и они немају Путина.

Иако ау САД и ЕУ вршиле велики притисак на оне који су се одлучили да посматрају изборе, посебно што је међу посматрачима било и посланика из Европског Парламента, нико од њих није зажалио због одлуке да дође и увери се шта се заиста дешава у Русији. Са задовољством су одлучили и да дођу на Међународни економски форум који се следећег месеца одржава на Јалти и који ће окупити како економске стручњаке тако и политичаре из Немачке, Италије, Белгије, САД, Сирије, Ирана, Кине и других земаља. Као члан експертског тима Међународног форума на Јалти, имаћу прилику да позовем и српске привреднике да узму учешће и пронађу могућности за даљу сарадњу.

Ауторка је директор Центра за геостратешке студије

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер