Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Zapad nije potčinio Rusiju - niti će to moći
Savremeni svet

Zapad nije potčinio Rusiju - niti će to moći

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Milošević   
nedelja, 11. septembar 2016.

Samo dan- dva posle razgovora ruskog i američkog predsednika- Vladimira Putina i Baraka Obame u kineskom gradu Hangdžou na samitu G-20, Vašington je proširio sankcije prema Rusiji. Spisak od preko 80 ruskih kompanija sa kojima je Amerikancima zabranjeno da posluju, sada je proširen sa još 11 organizacija. Prema objašnjenju ruskog Ministarstva trgovine, radi se o ograničenju eksporta materijala i tehnologije.

Moskva je hitno reagovala a pres sekretar predsednika Putina, Dmitrij Peskov, izjavio je da je novi američki potez u oštroj suprotnosti sa temama koje se odnose na mogućnost uzajamne saradnje u osetljivim oblastima o kojima su Putin i Obama razgovarali u Kini. Peskov je dodao da je princip uzajamnosti glavni princip na koji se Moskva oslanja kada je u pitanju zavođenje sankcija. Drugim rečima, Rusija će odgovoriti kontramerama, što je bio slučaj i ranije. Novi američki spisak će biti proučen. To ni u kom slučaju ne doprinosi razvoju naših uzajamnih odnosa- rekao je Peskov. Reagovao je i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. On je u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Kerijem izrazio negodovanje povodom proširenja sankicija i poručio da ,,dalja saradnja Rusije i SAD  neće biti moguća bez vaše elementarne pristojnosti’’.

Vašington je proširenje sankcija obrazložio događajima u Ukrajini i na Krimu. Ruski analitičari smatraju da je to samo izgovor i da Vašington čini sve kako bi bar usporio razvoj ruske vojne industrije koja je u naglom usponu

Utisak je da Moskva nije iznenađena ovakvim američkim korakom. O tome svedoči i izjava predsednika Putina posle razgovora sa Obamom u Hangdžou. On je posle tih razgovora na kojima, uzgred rečeno, ništa konkretno nije dogovoreno, izjavio da se tema o ukidanju sankcija samo uzgredno pominjala. ,,Ne vidim smisla razmatrati to pitanje. Mislim da je razmatranje tog pitanja (ukidanje sankcija) stvar budućnosti, ako  do tog razgovora uopšte dođe’’. Putin je o poboljšanju rusko- američkih odnosa govorio u budućem vremenu. Izrazio je nadu da  će do toga u budućnosti doći i ocenio da su Sjedinjene Američke Države za Rusiju veoma važan partner.

U jednoj ranijoj prilici, sasvim nedavno, Putin je izjavio da otopljavanje odnosa sa SAD neće biti moguće sve dok Vašington ne počne da poštuje ruske interese. A što se Krima tiče i izgovora da je to poluostrvo povod za američke sankcije i uzrok zategnutih odnosa izmedju dve zemlje- to treba zaboraviti. Pitanje o pripadnosti Krima  je za svagda zatvoreno- rekao je Putin dajući tako na znanje zapadnim partnerima, vlastima u Kijevu a i čitavoj međunarodnoj zajednici, da pripadnost Krima Rusiji niko i nikada neće moći da ospori, dovede u pitanje.

Izgleda da se i na Zapadu sve češće uviđa da je politika koja se vodi u odnosu na Rusiju, a to se tiče pre svega SAD i njenih najvernijih saveznika u Evropi- pogrešna i da ne vodi ničemu. Neki zapadni političari oštro su zamerili Baraku Obami što je ovih dana nazvao Rusiju ,,regionalnom državom’’. Poznati nemački aktivista Gregor Gizi smatra da je Rusija pokazala i dokazala da Rusije ostaje globalna, a ne regionalna sila. Obama nije smeo da napravi takvu grešku nazivajući Rusiju reaginalnom državom. Putin je borac sa snagom tigra i takvom čoveku se ne smeju reći slične stvari. Rusija je pokazala i u Siriji da je svetska sila.  Obama nije smeo da razljuti Putina. Posledice toga mogu biti veoma ozbiljne.

Sada je i Nemačka prinuđena da prizna da je zavođenje sankicija Rusiji bila greška. Moskva se, smatra nemački političar, sada sveti i Evropa je oslabila, pretrpela je gubitke. ,,Kao član političkog saveta Asocijacije srednjeg biznisa mogu da kažem da su sankicije više naškodile nama nego Rusiji’’. Kao odgovor na sankcije, Moskva čini sve da oslabi Evropu, a to se vidi i po jačanju odnosa sa Turskom’’- kaže Gregor Gizi.

Na odnose Zapada, a pre svega SAD i Rusije, treba gledati i sa još jednog ugla. Po mišljenju direktora rusko- nemačkog foruma, Aleksandra Rara, poboljšanje odnosa ometaju i neki objektivni razlozi. Američkom predsedniku Obami ostalo je još pola godine do završetka mandata i on želi da mirno završi svoje predsednikovanje; ne želi da ide na ustupke, na promenu stava. Nemačka je bila spremna da realizuje sa Rusijom nove projekte ali njoj ruke vezuje evropski konsenzus. Zato je sada teško očekivati neke nove rezutate.

Pojedini eksperti smatraju da su zemlje ,,dvadesetorice’’ ipak demonstrirale novi, viši nivo odnosa sa Rusijom. Ako na samitu 2014 u Australiji niko nije znao šta se može očekivati od Rusije pa je Putinu ukazan hladan prijem, sada su se prilike izmenile. Prema Rusiji koja je preživela sankcije i nastoji da  uspostavlja odnose sa Evropom, ukazuje se više poštovanja. Shvata se da većini nije stalo da ratuje niti pak da oživljava hladni rat.

Ima najava da bi Rusiju trebalo ponovo primiti u klub

G-8 o čemu je nedavno govorio i nemački ministar inostranih poslova Štajmajer. On je takvu mogućnost međutim dozvolio uz ,,određene uslove’’ odnosno uz postizanje ,,suštinskog napretka’’ oko događaja u Siruji i Donbasu. U Moskvi se prićenjuje da termin ,,suštinskog napretka’’ ne znači ništa drugo nego potpunu kapitulaciju i prepuštanje ruskih pozicija na milost i nemilost zapadne koalicije. Političarima na Zapadu je važno da rusko rukovodstvo prizna svoju potčinjenost u odnosu na Zapad.

U poslednje vreme, Moskvu optužuju da se meša u američke predsedničke izbore. Kandidatkinja za Belu kuću, Hilari Klinton, to čak i javno tvrdi. Ruski zvaničnici takve tvrdnje ne demantuju, smatrajući da one to ne zavređuju jer su apsolutno apsurdne, izmišljene i sračunate ne samo na diskreditaciju Rusije već i na opravdanje za eventualni izborni neuspeh. To što drugi predsednički kandidat, Tramp, poziva na saradnju sa Rusijom i govori da je Putin ,,bolji lider od Obame’’ ne znači ništa, to je takođe njegova predizborna taktika verovatno sračunata na pridobijanje simpatija u određenim domaćim krugovima i međunarodnoj javnosti. Uostalom, nama je važno šta izjavljuje američki predsednik, a ne predsednički kandidat- kažu u Kremlju. Ruski zvaničnici su ne jednom istakli da su predsednički izbori u SAD kao i u svakoj drugoj zemlji isključivo unutrašnje pitanje i da će Moskva sarađivati sa bilo kojim predsednikom koga narod izabere na demokratskim izborima. Naravno, na principima jednakosti i uzajamnog uvažavanja. Uostalom, analitičari u Moskvi ne tvrde da bi izbor Trampa bio povoljniji za Rusiju. Predizborna taktika, javne izjave kandidata i obećanja uoči izbora ne znače da će se ona poštovati i posle izbora.

U određenim krugovima pojedinih zemalja iznose se i špekulacije u vezi sa saobraćajnom nesrećom u Moskvi u kojoj je učestvovalo vozilo ruskog predsednika i u kojoj  je poginuo njegov lični vozač. Iznose se razne špekulacije pa i mišljenja da je to u stvari bio pokušaj atentata na predsednika Putina ili bar opomena. Činjenica je da se događaj zbio u vreme dok je predsednik Putin boravio u Kini. Onaj koji organizuje atentat ili učestvuje u njemu  sigurno je dobro obavešten gde se nalazi ličnost na koju je atentat usmeren. Ta činjenica bi morala da se uzme u obzir i u ovom slučaju. Moskva nije zvanično reagovala i svakako detaljno istražuje slučaj, pa do rezultata istrage treba odbaciti sve špekulacije koje se iznose sa određenim ciljem.

Ruski politikolog Aleksej Muhin smatra da bez obzira na uticaj SAD, izolacija Rusije nije uspela. Rusija uprkos pristicima nije pristala da se potčini i takva taktika dala je svoje plodove. Planovi Zapada su doživeli neuspeh. Međutim, priznati svoj neuspeh značilo bi okaljati obraz i pokvariti svoj i bez toga prilično nizak politički rejting. Zapadni političari u današnjim uslovima to sebi ne mogu dozvoliti.

Povratak Rusije u klub G-8 zapad bi bio prinuđen da predstavi kao priznavanje svoje krivice i kao činjenicu da se na Rusiju više nema čime pritiskati. A sudeći po tome kako učesnici kluba G-7 uporno  to pominju, govori da je to potrebnije njima nego Rusiji. I sada, kada se neophodnost da Rusija bude ponovo član kluba G-8  ne može sakriti, Moskva je čak u prilici da diktira svoje uslove.

Ruski analitičar Israelj Šamir veoma je skeptičan u vezi sa daljim razvojem međunarodnih prilika pa čak ne odbacuje mogućnost izbijanja rata. On smatra da antiruska propaganda u anglo- američkim sredstvima informisanja može dovesti do oružanog sukoba. Šamir ocenjuje  da još od kubanske krize nije bilo takvog predosećanja da može da zbije rat između Zapada i Rusije. Svoje mračne prognoze potkrepljuje tvrdnjom da mediji na Zapadu govore o Rusiji onako kako su pisali o Iraku uoči invazije na tu zemlju 2003 godine. Doduše, takve kampanje ne završavaju se uvek ratom; Zapad, na primer,  nije napao Iran i Severnu Koreju. Ali ako se neko na Zapadu usudi da pozove na mir sa Rusijom  na njega se odmah okome kao na ,,ruskog agenta’’. Tako je i Obama bio podvrnut kritici kada je izjavio da Amerika neće prva upotrebiti nuklearno orižje protiv Rusije. ,,Jastrebovi’’ su na njega odmah skočili navodeći da se takva opcija ne može odbaciti.  Vodi se čak diskusija o tome da li se Rusija može uništiti prvim nuklearnim udarom. Moskovski mediji navode da američki Profesor Aleksandar Motilj u ,,Njuzviku’’ kaže kako je Rusija isto što i Hitlerova Nemačka i da je mir sa njom nemoguć. Pojedini generali istovremeno traže način da Ukrajini dostave teško naoružanje nadajući se da će tamo početi rat. Rusija sada ne može da učini ništa da spreči tu histeriju. Ništa osim povećanja borbene gotovosti čime se upravo i bave predsednik Putin i rukovodstvo zemlje.

Slično misle i neki drugi analitičari i društveni aktivisti. Tako nama poznati Aleksandar Dugin u jednom tekstu kaže da Rusija treba ubrzano da se priprema za rat- od pravog hladnog do onog ..vrućeg’’. ,,Sve za odbranu, zemlja je u opasnosti’’- kaže Dugin. On kaže sa su upravo tome posvećene sve reforme koje su već sprovedene ili se pripremaju kao i kadrovske promene. Rusija po ko zna koji put počinje da se usredsređuje i da se stara o svoja dva najpouzdanija i najvernija saveznika- armiji i ratnoj floti.

Odakle dolazi opasnost jasno je čak i detetu- od SAD, od Zapada, od njihovih poslušnih marioneta iz Islamske države i drugih vehabijskih struktura, od Sorošovih nevladinih organizacija i, pre svega,  od mreže agenata stranog uticaja, od pete i posebno  šeste kolone koje iznutra sprovode neprijateljsku politiku prema državi.

Prema mišljenju Dugina, sve bi moglo da počne u Siriji, na Krimu, u Donbasu  ili negde drugde. Neprijatelj se sprema, i mi moramo biti spremni da odbijemo svaki njegov napad. I ako naša spremnost bude stoprocentna, verovatno ćemo moći da izbegnemo i sam napad. ,,Jenkiji su možda neuračunljivi, sli nisu samoubice’’- kaže Dugin. ,,Rusija mora da bude jaka. Ako bude slaba, prosto je neće biti’’. On ima puno poverenje u sadašnju rukovodeću državnu i političku garnuturu i smatra da do neke suštinskije promene neće doći ni u skorijoj budućnosti. ,,Skori izbori za Državnu dumu praktično nemaju nikakvog ozbiljnijeg značaja. Povratka na devedesete godine neće biti. Sve glavne političke partije u zemlji lojalne su Putinu i složno se kreću Putinovim kursom. Zato se već sada može reći da je Pitin pobedio na parlamentarnim izborima. To je super. Idemo dalje’’- kaže Aleksandar Dugin.

Ovih dana oglasio se i predsednik Putin opširnim intervjuom agenciji ,,Blomberg’’ u kome se osvrnuo na mnoga pitanja, uključujući i neka sasvim privatna što ruski predsednik veoma retko i nerado čini.

Nezaobilazno pitanje o kome se Zapad, a ne samo Zapad, intersuje je- da li će se Putin kandidovati na narednim predsedničkim izborima 2018 godine. ,,Ja mogu da se kandidujem, ili ne kandidujem- kaže Putin. Ako ne budem učestvovao na izborima, to znači da će za predsednika biti izabran drugi čovek. Građani će sami odlučiti za koga će glasati. Ja polazim od toga da budući lider treba da bude mlad, ali zreo čovek’’. Ovakvom izjavom Putin nije zadovoljio znatiželju javnosti, što je i sasvim razumljivo. Do narednih predsedničkih izbora ostalo je još dosta vremena. Sudeći prema rejtingu Vladimira Vladimiroviča, koji je već godinama veoma visok, građani bi svakako želeli da se on ponovo nađe na čelu države. To bi bila garancija da će Rusija i dalje ići putem kojim ide i danas a to je put jačanja demokratije, prosperiteta, nacionalnog jedinstva, nezavisnosti, očuvanja teritorijalnog integriteta i međunarodne saradnje na principima jednakosti i ravnopravnosti. To je istovremeno put jačanja unutrašnje političke, ekonomske i socijalne stabilnosti i izgradnje sveta bez ratova, ucena, pritisaka, dvojnih standarda, terorizma i nametanja volje jakih nad slabijima.

Pažnju je takođe  privukla njegova ocena međunarodnih kretanja i negativnih efekata sankcija zavedenih Rusiji. On je po prvi put izneo neke činjenice koje do sada niko od zvaničnika nije iznosio. Rekao je da pre desetak ili petnaest godina Rusija ne bi mogla da odgovori na sankcije, posebno u oblasti poljoprivrede. Mi ne bismo mogli da zatvorimo svoje tržište za prehrambene proizvode prema onim zemljama koje su se neprijateljski ponele zavodeći nam sankcije zato što ne bismo bili u stanju da obezbedimo naše tržište sopstvenim proizvodima. Sada mi to možemo. Oslobađanje sopstvenog tržišta daje mogućnost našim poljoprivrednicima da povećavaju proizvodnju prehrambenih proizvoda.

O dvema Putinovim ćerkama se malo zna u široj javnosti a još manje govori. I ruski predsednik to veoma retko i nerado čini. Ovom prilikom napravio je izuzetak, rekavši ipak da ne smatra sasvim ispravnim da o njima govori. One su mlade, ali su ipak odrasli ljudi i same treba da odredjuju svoju budućnost. Koliko vidim, one su to već učinile. Bave se naukom i još nekim delatnostima koje su korisne i potrebne ljudima. Osećaju se korisnim za društvo i zadovoljne su svojim radom, što me veoma raduje. One se veoma odgovorno i pošteno odnose prema onome što rade i što su odabrale- kaže Putin.

Putin se osvruno i na neka druga pitanja koja nemaju veze sa politikom i državničkim poslovima , pa je tako govorio  i o karakteru ruskog čoveka. Naš čovek, bio to Rus, Tatarin, Mordovac, Čečen, Dagestanac ili pripadnik neke druge nacionalnosti, veoma je otvoren, čak pomalo i naivan.  Poseduje još jednu osobinu koju verovatno imaju idrugi narodi, ali je kod nas izuzetno izražena. To je- težnja ka pravičnosti i pravednosti. I meni se čini da je to  jedna od dominantnih crta u mentalitetu građana Rusije i ruskog čoveka- zaključio je ruski predsednik.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner