Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Valter Štajnmajer – iako su građani skeptični, Nemačka nema izbora i mora da se angažuje u Ukrajini
Savremeni svet

Valter Štajnmajer – iako su građani skeptični, Nemačka nema izbora i mora da se angažuje u Ukrajini

PDF Štampa El. pošta
Milan Dinić   
sreda, 11. februar 2015.

Nemački ministar spoljnih poslova u intervjuu za „Vol strit džurnal“ najavio promenu strategije nemačke spoljne politike

U jeku zaoštravanja rata u Ukrajini, odmeravanja snaga Velikih sila i najava novih pregovora u Minsku, američki „Vol strit džurnal“ objavio je intervju sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Frankom Valterom Štajnmajerom, pod naslovom „Ministar: Nemačka mora da se angažuje“.

U razgovoru za ovaj američki list, svega nekoliko dana pred početak Minhenske konferencije o bezbednosti, nemački ministar spoljnih poslova najavljuje promenu u strategiji nemačke spoljne politike i to u pravcu veće međunarodne angažovanosti, što odudara od politike koju je ova zemlja proklamovala nakon Drugog svetskog rata, a to je da se ne meša u velike međunarodne sporove i sukobe.

„Ekonomski uticaj Nemačke i njena politička stabilnost ostavili su zemlju bez drugog izbora osim da igra veću ulogu u globalnoj geopolitici nego što je to činila ranijih godina“, kazao je Štajnmajer.

Kako prenosi „Vol strit džurnal“ reči ministra, „Nemačka je malo ipak prevelika i važna da bi se u međunarodna pitanja uključivala sa margine“. Kako tvrdi Štajnmajer, „to ne znači da mi nastojimo da se umešamo, već da ne možemo da budemo apstinenti kada je pomoć potrebna“.

Tako u odnosu na evropsku politiku nemački ministar naglašava da je „naša zajednička odgovornost da sačuvamo jedinstvo Evrope uprkos različitim impulsima i prioritetima u izboru metoda. Do sada smo uspeli a deo moje odgovornosti je da osiguram da tako i ostane“.

Kritičari ipak brinu da pristup ministra Štajnmajera znači da Nemačka suviše duboko zalazi u međunarodne krize, čime ugrožava pacifistički stav koji je ova zemlja proklamovala nakon Drugog svetskog rata, ali i nemačku ekonomiju. Drugi smatraju da je Štajnmajerova šatl-diplomatija u vreme Ukrajinske krize pokazala malo uspeha pa ga mnogi čak sumnjiče i kao igrača bliskog Rusima (Putinu).

U osvrtu na kritike Štajnmajer odgovara tvrdnjom da Nemačka nema drugog izbora.

„Ne znam da li bih se ja lično ili Nemačka usudili da pre osam godina preuzmemo ovakvu odgovornost“, ukazujući na prethodni period kada je bio ministar spoljnih poslova. „Danas, imajući u vidu brojne krize koje se dešavaju oko nas, to je neophodno“.

„Vol strit džurnal“ primećuje da je nemačka ekonomska moć i snaga u Evropi koja se pokazala u vreme krize istakla ovu zemlju kao vodeću silu u Evropi.

Osvrćući se na krizu u Ukrajini, pažljivim govorom i biranim rečima, Štajnmajer kaže da ne smatra da je njegova strategija pokušaja da napravi dogovor između Ukrajinaca i Rusa doživela neuspeh. „Razočaranje nije koristan koncept kada govorimo o ratu i miru. Kada bih video ozbiljnu alternativu onome što radimo ja bih je ugrabio, ali ne vidim“.

„Vol strit džurnal“ ističe da je Štajnmajer socijaldemokrata, te da dolazi iz krila nemačke politike koja teži bližim odnosima sa Rusijom. Obavljao je funkciju šefa kabineta Gerharda Šredera u periodu od 1998. do 2005. kada je razvio blisku prijateljsku vezu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Govoreći o ciljevima Rusije u krizi u Ukrajini, Štajnmajer je rekao: „Zaista ne mogu da prepoznam neki veliki plan u ukrajinskom konfliktu. Moglo bi se pretpostaviti da je Rusija primarno zainteresovana za priznanje i poštovanje na međunarodnoj sceni… Cilj koji je postao sve udaljeniji imajući u vidu poteze Rusije u Ukrajini“.

Ipak, Štajnmajer priznaje da su Nemci, oblikovani posleratnom kulturom pacifizma, u ogromnom broju skeptični o većem angažovanju u spoljnoj politici. „Vol strit džurnal“ navodi da je nedavno istraživanje pokazalo da je dva puta više Nemaca koji su protiv veće nemačke angažovanosti na međunarodnom planu, nego onih koji su „za“.

Osvrćući se na ovaj podatak, Štajnmajer je rekao: „Ovo je neugodnost za ministra spoljnih poslova koji mora da premosti taj jaz“.

Međutim, kako primećuje američki list, Štajnmajer mora da nađe način da premosti jaz i sa nemačkim poslovnim svetom koji je zabrinut da bi veće angažovanje Nemačke moglo da ugrozi poslovanje njenih firmi i prodaju nemačkih proizvoda.

„Svojim kritičarima iz sveta biznisa poručujem: mislite na duge staze“, kaže Štajnmajer.

Nemačka je od ujedinjenja pre 25 godina svakim danom postajala sve jači i značajniji igrač da bi pod Angelom Merkel nesumnjivo postala vodeća sila Evropske unije, centar bez koga se gotovo ništa u Evropi ne može. Svoju snagu i autoritet Nemačka je otvoreno demonstrirala u vreme ekonomske krize od 2008, kroz koju je, kako se čini, uspela uspešno da izvuče celu Evropu upravo zahvaljujući jasno iskazanoj volji da druge povede napred. Međutim, mnogima smeta nemački način vođenja stvari napred, zamerajući joj previše krut i ekonomski sebičan odnos.

Danas je takođe nesumnjivo da je Angela Merkel najmoćnija žena Evrope i rado viđen gost u gotovo bilo kom svetskom centru. Nemački kancelar je tako podjednako dobrodošao i u Pekingu i u Moskvi i u Vašingtonu, ili Latinskoj Americi, Africi… Time ne mogu da se pohvale ni Putin, ni Obama.

Ipak, nije mali broj onih koji sa zabrinutošću prate ponovni uspon Nemačke u međunarodnoj politici – zbog povampirenja prakse iz ranijih vremena. U tom smislu, čini se da svakako najviše razloga za brigu ima Srbija, prema kojoj Nemačka igra ulogu nemilosrdnog tutora radi uvođenja reda na Balkanu koji je sada gotovo u potpunosti ostavljen u rukama evropske (čitaj – nemačke) politike.

Na kraju krajeva, novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je upravo Nemac, a nemački poslanici su nam ranijih godina u više navrata isporučivali direktne zahteve Berlina bez kojih se nije moglo ka EU. Nemački poslanici u EU parlamentu (poput Doris Pak) i predstavnici u EU institucijama najglasniji su zagovornici nezavisnosti Kosova i optužbi na račun Srbije po raznim osnovama.

Podsetimo, politiku nemešanja i neutralnosti Nemačka je do sada najmanje tri puta jasno napustila: Kada je posle ujedinjenja otvoreno podržala i doprinela razbijanju Jugoslavije, kada se politički i vojno angažovala u agresiji na SRJ 1999. godine i kada je učestvovala u napadu na Avganistan 2001.

Beograd bi zato najave Franka Valtera Štajnmajera trebalo ozbiljno da primi k znanju i da pokuša da nađe svoju poziciju, ako takve za celovitu i nepodređenu Srbiju u nemačkoj spoljnoj politici uopšte ima…

Dve vodeće zemlje evro-zone u sporu: Francuzi Nemcima„investirajte“ - Nemci Francuzimaštedite

Francuski ministar ekonomije izjavio je da Nemačka rizikuje da sklizne u „fetišizaciju balansiranog budžeta“ ukoliko Berlin ne preduzme mere da podstakne investicije u evropsku ekonomiju.

Ministar Emanuel Markon je rekao da dve najveće ekonomije u Evropi – francuska i nemačka – moraju da imaju više međusobne saglasnosti i povezanosti – „Francuska se prilagođava jačim ekonomskim reformama, a Nemačka mora da olabavi svoju strogu politiku potrošnje“.

Na ovakav poziv iz Pariza nemačka vlada odbila je da da ikakav komentar.

Izjava ministra Markona još jedna je u nizu od poruka Pariza u nastojanju da se Nemačka pogura u pravcu veće angažovanosti na stimulisanju ekonomije evro-zone.

Sa druge strane, Berlin uz podršku Brisela pritiska Pariz da reformiše „sklerotično tržište rada“. Od Pariza se očekuje da otvori (liberalizuje) svoje tržište rada kao i da se deficit smanji na ispod 3 odsto.

Nova runda pregovora oko Ukrajine - Putin podelio Zapad uz pomoć Nemačke

Nedavni iznenadni sastanak lidera Rusije, Nemačke i Francuske u Moskvi povodom rata u Ukrajini čini se da je iznenadio deo zapadnih zemalja. Na sastanku su se našli lideri tri vodeće evropske sile, potpuno zaobilazeći London i Vašington.

Fotografija na kojoj tri lidera sede za okruglim stolom ličila je kao da se Evropa vraća u vreme pre Ujedinjenih Nacija ili Lige naroda, kada su Velike sile u međusobnim pregovorima odlučivale sudbinu drugih (u ovom slučaju, Ukrajine):

Da je očito bilo reči o nečemu što nije bilo u planovima SAD i njenih najtešnjih saveznika – Britanaca, svedoči i činjenica da se Angela Merkel i Fransoa Oland, po dolasku u Kijev sa sastanka sa Putinom, uopšte nisu sreli sa DŽonom Kerijem, američkim državnim sekretarom, koji je takođe boravio u ukrajinskoj prestonici.

Odsustvo Britanaca sa pregovaračkog stola u Moskvi je opravdano njihovom „potpunom nerelevantnošću za spoljnu politiku“, što je u Londonu dočekano sa iznenađenjem.

Dok su britanski i američki mediji ovo ocenili kao pokušaj Putina da podeli Zapad, deo analitičara smatra da su bitnu ulogu u organizovanju takvog sastanka (koji je sada dao novu inicijativu za smirivanje rata u Ukrajini) igrali pre svega Nemci i bliske veze nemačkog ministra spoljnih poslova sa Vladimirom Putinom.

Poznato je da je Nemačka odbacila slanje vojne pomoći Ukrajini, te da njeni predstavnici insistiraju da je bitno postignuti sporazum sa Moskvom i izbeći dalju konfrontaciju.

Nemci predlažu dva načina delovanja prema Rusiji

Prominentni nemački stručnjaci za spoljnu politiku predložili su dvostruku strategiju Zapada u sporu sa Rusijom.

Umesto direktne konfrontacije oko krize u Ukrajini, Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, smatra da bi Zapad trebalo da nastavi sa demonstracijom snage prema Moskvi, ali i da se upusti u ekonomske pregovore sa Evroazijskom unijom.

Takva saradnja bi, kako se veruje, prebacila rivalstvo sa političkog na ekonomsko polje.

(Milan Dinić – Svedok)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner