Ukrajinska klackalica

Ukrajina već dve decenije od sticanja nezavisnosti lavira između čvršćeg povezivanja sa Rusijom i ulaska u evrointegracije. Oštro podeljenoj državi bi verovatno više odgovaralo kada bi mogla da ostane neopredeljena i da predstavlja neku vrstu mosta između Istoka i Zapada, ali u svetu koji se ponovo sve više svrstava u tabore, takva odluka je zapravo najteža i najmanje verovatna.

Ponovno jačanje Rusije stavilo je Ukrajinu u poprište velike geopolitičke igre koja se vodi za odlučujući uticaj na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Bez Ukrajine, moćan evroazijski savez koji Rusija nastoji da stvori na postsovjetskom prostoru je praktično nezamisliv, dok je Ukrajina za Zapad ključna država za blokadu Rusije i dalji prodor na Istok. Zato je pitanje koje se postavlja već dvadeset godina kojoj će se strani Kijev prikloniti, u sadašnjim geopolitičkim okolnostima postavilo ionako podeljenu zemlju između dve vatre, sa teškim posledicama u slučaju bilo kog izbora.

Iznenađenje za Brisel

Događaji u ovoj godini su sugerisali da Kijev sve više naginje ka Briselu, što je trebalo da bude ozvaničeno na predstojećem samitu Istočnog partnerstva u Viljnusu, za koji je pripreman sporazum o pridruživanju Ukrajine EU. Pošto bi to bio veliki udarac za Rusiju, kako se datum potpisivanja približavao, linije Brisel-Kijev-Moskva su postajale sve užarenije. Dok je EU slala slatkorečive poruke (za koje mi dobro znamo šta znače) i pripremala se da proslavi svoju veliku pobedu, Rusija je sa svoje strane jasno i odlučno pokazala Kijevu šta ga na evropskom putu čeka odmah iza ugla.

Moskva je ranije saopštila da će u slučaju potpisivanja sporazuma sa EU biti uvedeni isti uslovi za ukrajinsku kao i za evropsku robu, i kao upozorenje smanjila promet sa Ukrajinom za četvrtinu, što je Kijevu odmah ukazalo na ekonomsku katastrofu koja bi mogla da zadesi zemlju i njenu privredu. U Rusiju stiže 30% ukrajinskog izvoza, što je više nego što se izvozi u celu EU, i ukrajinski biznis je, zbog opasnosti ne samo zbog gubitaka, već i zbog sasvim izvesnog kraha, morao da izvrši pritisak na vlasti u Kijevu. Takođe, od kraja oktobra, ruski predsednik Vladimir Putin se u tri navrata nasamo susreo sa Viktorom Janukovičem. O čemu se na tim sastancima razgovaralo, široj javnosti je ostalo potpuno nepoznato, a kao rezultat reakcije Rusije, Ukrajina je obustavila pripremu Sporazuma o pridruživanju sa EU, uz poruku da nastavlja dijalog sa zemljama ZND i Carinske unije o jačanju ekonomskih i trgovinskih veza, i uz poziv za trojne razgovore Kijeva, Brisela i Moskve o liberalizaciji trgovine.

Odluka o prekidu evrointegracija obrazložena je pitanjima nacionalne bezbednosti i ekonomske stabilnosti zemlje, a na nju je pored poruka iz Moskve, uticao i podatak da je za modernizaciju lokalne ekonomije u skladu sa evropskim standardima tokom sledećih deset godina potrebno 160 milijardi evra. To je iznos ekvivalentan godišnjem BDP-u Ukrajine, koji Kijev, koji je ionako na ivici bankrota, ne može da obezbedi. Zbog toga ukrajinska privreda ne bi mogla da postigne konkurentnost sa evropskom, a pošto niko u EU nije pokazao spremnost da Ukrajini nadoknadi gubitke koje bi njena privreda imala u slučaju asocijacije sa EU, to je verovatno bio jedan od najvažnijih motiva za preokret u odluci Kijeva.

Mnogi objektivni posmatrači, eksperti i političari govorili su da prve godine slobodne trgovine sa EU mogu da budu veoma rizične za ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji, a analitičari smatraju da su na odluku Kijeva umnogome uticali i zahtevi za oslobođenje Julije Timošenko, koja je jedini pravi rival Janukoviča, na čemu je posebno insistirala nemačka kancelarka Angela Markel. Njeno oslobađanje bi ozbiljno ugrozilo šanse Janukoviča na sledećim predsedničkim izborima 2015. godine, na kojima bi, uz podršku EU, oporavljena Timošenko, koja je i započela ukrajinske evrointegracije, vrlo lako mogla da se pojavi i odnese pobedu. S druge strane, Rusija nije u tom smislu postavljala nikakve zahteve, već Moskva to pitanje tretira kao unutrašnju stvar zemlje.

I Rusija i EU

Nepotpisivanje sporazuma sa EU predstavlja jak uzvratni udarac Moskve Briselu, ali to nikako ne znači da je igra gotova. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič izjavio je da će Ukrajina paralelno nastaviti put evropskih integracija, što je izazvalo komentare da će Kijev nastaviti da igra na dve stolice, i da je ovo taktički potez pred predstojeću zimu kada nije pametno prkositi Moskvi zbog nerešenih pitanja oko gasa i velikog duga Ukrajine. Analitičari u Ukrajini, bolje upućeni u okolnosti, navode da je zaokret od EU potez kojim Viktor Janukovič nastoji da Ukrajini obezbedi jeftine zajmove i jeftin gas. Zato ova „obustava“ pred nastupajuću zimu izgleda manje verodostojna nego što se to na prvi pogled čini, a premijer Ukrajine Mikola Azarov je tim povodom izjavio u Radi da je odluka da se ne potpiše sporazum „taktička i teška, ali jedina moguća u sadašnjoj ekonomskoj situaciji“.

I u Moskvi se komentariše da pauza u pregovorima sa EU ne znači momentalni zaokret Kijeva ka Carinskoj uniji, već da će Ukrajina pokušati još jednom da odigra na kartu svoje multivektorske politike i da će ona ponovo, samo pod drugim okolnostima, pokušati da igra na dve stolice.

Prema anketama, Ukrajinci su ili podeljeni 50-50 posto, ili ideja integracije sa Rusijom pobeđuje sa oko 10%. Janukovič je na vlast došao kao proruski kandidat, da bi posle promenio svoju poziciju, ali kada se o tome razmišlja, mora se uzeti u obzir da je Ukrajina veoma podeljena, a da na Zapadu živi vrlo antiruski nastojena katolička i unijatska populacija. Ukrajinska opozicija je odluku o stopiranju evrointegracija već dočekala na nož sa tvrdnjom da je ceo program EU "Istočno partnerstvo" ugrožen zbog "mutne" politike Jankoviča "i ucena Rusije", a jedan od lidera opozicije Arsenij Jatsenjuk je izjavio da je nepotpisivanje sporazuma jednako "državnoj izdaji" i da to predstavlja dovoljan razlog za Janukovičevu smenu.

„Razočarani“ Brisel i Vašington

Posle vesti o stopiranju evrointegracija, iste večeri su u Kijevu održane nevelike demonstracije, ali je povodom toga iz EU već stgigla podrška „ukrajinskom narodu“, koji je, po njima, opredeljen za evrointegracije. Evropska unija je u zvaničnom saopštenju izjavila da je odluka Kijeva „razočaravajuća ne samo za EU, već i za narod Ukrajine", dok je nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele izjavio „da sada Ukrajina mora doneti odluku o svojim budućim koracima“.

Na vest o sporazumu evropski komesar za proširenje Štefan File je otkazao planiranu posetu Kijevu, ali je istovremeno pozvao ukrajinske opozicione lidere kako bi ih uverio da će „EU nastaviti da se zalaže za ukrajinski narod“ i da bi organizovao sastanak sa njima sledeće nedelje u Vilnjusu.

U Briselu nisu navikli da neka zemlja koja načelno teži Evropskoj uniji sama zamrzava pristupni proces, a iako je odluka Kijeva za EU vrlo neprijatna, u diplomatskim krugovima u Briselu smatraju da evropska vrata treba ostaviti otvorenim, i da eventualno pokušati još jednom, posebno pošto Janukoviča čekaju izbori 2015, kada će on sa svojom „hoću-neću“ politikom, i igrom između Moskve i Brisela, morati pred birače. Stoga je moguće pretpostaviti da će u slučaju da Janukovič nastavi sa politikom nesvrstavanja na predstojećim izborima dobiti snažnog protivkandidata iza kojeg bi stala EU, i koji bi preuzeo štafetu borbe za evrointegracije.

U EU zapravo još nema konsenzusa da li Ukrajinu treba prihvatiti u članstvo jednog dana, ali je glavni cilj Brisela da nikako ne dozvoli da Kijev potpadne pod dominaciju Rusije. Iz EU su takođe vrlo nervozno reagovali na predlog zajedničkih razgovora Kijeva, Moskve i Brisela, uz komentar da je želja Rusije da ima glas kada EU razgovara sa Ukrajinom o trgovini apsolutno neprihvatljiva. Evropskom stavu su se pridružile i SAD, koje su saopštile da se pridružuju razočaranju Evropske unije, dok se u saopštenju Stejt departmenta navodi da EU treba da ostavi otvorena vrata za Ukrajinu, koja je dobila istorijsku šansu, a da su SAD ubeđene da je evrointegracija zemlje najbolji način za napredak i demokratiju.

Kao država koja podržava „Istočno partnerstvo“, SAD sporazume Ukrajine s EU posmatraju kao ekonomsko i političko odvajanje bivših sovjetskih republika od Rusije i smanjivanje značaja evroazijskog saveza, a dve nedelje pre samita Istočnog partnerstva zamenik državnog sekretara SAD Viktorija Nuland je pozvala lidere Ukrajine da učine "pravilni izbor".

Kijev ipak i pored svih naizgled primamljivih ponuda nije učinio pravi izbor, i stoga je logično pretpostaviti da će EU i SAD učiniti sve da sledeći put Ukrajina odluči „pravilno“. Ostaje da se vidi na koji način će to biti učinjeno, a u skupštini Ukrajine poslanik Oleg Carov je objavio da ima podatke da američka ambasada sprema i obučava ljude koji bi bili spremni za akcije koje bi izazvale ozbiljnu destabilizaciju zemlje.

Zapad verovatno neće štedeti sredstva ni načine da, ako je potrebno, destabilizuje Ukrajinu i da je odvoji od uticaja Rusije. Ulozi su očigledno postali preveliki i postalo je jasno da je reč je o geopolitičkoj bici, u kojoj se određuje budućnost cele EU, Ukrajine i Rusije. Rusija je ostvarila veliku pobedu u Ukrajini, ali borba nije još dobijena, i sada je na Moskvi da Ukrajinu potpuno privuče u svoju interesnu zonu Rusije.

S tim u vezi, Vladimir Putin je pozdravio spremnost Ukrajine da unapredi ekonomsku saradnju, ali s obzirom na dosadašnju ukrajinsku politiku, ostaje da se vidi dokle će i do koje granice ići dalje zbližavanje sa Rusijom i Carinskim savezom. To je ipak proces koji mi u Srbiji moramo budno pratiti, jer će sudbina Ukrajine svakako u budućnosti umnogome uticati i na sudbinu Srbije.