среда, 21. новембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Санкције Запада према Русији као вишегодишњи рат изнуривања – какви су ефекти?
Савремени свет

Санкције Запада према Русији као вишегодишњи рат изнуривања – какви су ефекти?

PDF Штампа Ел. пошта
Вашингтон пост   
субота, 25. август 2018.

Санкције Запада према Русији претвориле су се из прецизних економских удара у вишегодишњи рат изнуривањем.

Ове године Вашингтон предњачи у томе, кажњавајући Русију за акције у Сирији, Украјини и сајбер простору, и уопште за ,,злоћудне активности широм света“. У међувремену, руски председник Владимир Путин ојачава економску одбрану његове земље, дајући приоритет дугорочној стабилности, уместо политици која може да подстакне раст.

Као резултат, санкције су већ умањиле дугорочне економске перспективе Русије. Али, краткорочно, далеко је од извесног да би примена чак и тврђих мера могла да проузрокује кризу која би била довољно оштра да има озбиљан утицај на руску политику.

„Санкције нису порeметиле макроекономску стабилност земље“, каже Александар Абрамов, специјалиста за финансије на Московској високој школи за економију. „Али, санкције су прекинуле пут развоја. Са аспекта убрзавања стопа раста, увођења ефикасних структурних реформи, санкције су лишиле земљу ових могућности“.

Протеклих месеци, Сједињене Државе су удариле економским ограничењима по руским грађанима или субјектима барем шест пута. Мете су сајбер предузетници, интернет тролови, руске банке, тајкуни и бродска агенција на Далеком истоку која је оптужена за пружање услуга севернокорејским пловилима.

Последње санкције тичу се компанија за превоз које су оптужене да су продавале нафту Северној Кореји. Свеже санкције везане за тровање бившег руског шпијуна у Енглеској и нови закон о санкцијама који се разматра у америчком Конгресу, могу да задају још озбиљнији ударац.

Све то се надовезује на санкције које су на поједине секторе руске економије и појединце увели Обамина администрација и Европска Унија 2014. године, након избијања кризе у Украјини. Свеукупно, на листи Управе за контролу иностраних актива Министарства финансија САД,  је 491 појединац и субјекат из Русије, у поређењу са 146 из Кине и 335 из Ирана.

Санкције су успориле руски економски раст и изнуриле урбану средњу класу, када је реч о богатству и могућностима. Али, уз ниску незапосленост и инфлацију која је под контролом, учинак санкција је мали када се ради о подривању фундаменталне економске стабилности земље. Сада, када се увођење још тврђих мера чини неизбежним, влада нагомилава свој буџетски вишак и јача своје резерве како би очувала економску стабилност.

При томе, Путин још више игра на компромис, што ће му по свему судећи, помоћи да преживи краткорочни бол санкција, док ће руске економске перспективе на дужи рок бити оштећене. Његова влада упумпава непредвиђене приходе од виших цена нафте у касице за прву помоћ, избегавајући приватизације и друге ризичне реформе које би могле да охрабре економију да живне, и привуку инвеститоре.

„Они не раде у смеру раста“ каже Владимир Милов, економски саветник опозиционог политичара Александра Наваљног. „Они раде зарад врло тврде фискалне консолидације, тако да ако буде нове кризе, они буду спокојни на макроекономском нивоу“.

Русија има низ ресурса, кажу економисти, да спрече да санкције изазову оштру кризу која би била довољна да брзо дестабилизује Путинову владавину. Али, како се казнене мере гомилају, и Путин одговара са даљим фаворизовањем стабилности уместо раста, дугорочне перспективе развоја земље су све више умањене.

,,Ми се сада не разбацујемо ресурсима“, рекао је Антон Силуанов, руски министар финансија у интервјуу за државну телевизију прошле недеље, промовишући изненађујући буџетски вишак од 2% БДП-а. ,,Ми врло добро схватамо тежину ситуације – потенцијалну тежину – и то да морамо да имамо залиху за стабилност“.

Та залиха је очигледна у милијардама долара које су каналисане ове године ка Фонду националног благостања, који подупире пензиони систем, и ка међународним резервама Централне банке које су досегле скоро 460 милијарди долара последњих месеци – ниво који је последњи пут виђен 2014. године. Вредност само руских златних резерви порасла је на око 80 милијарди долара што је скоро дупло више у односу на период од пре пет година.

Након што је ММФ начинио анализу стања руске економије у мају, у седишту ове организације у Вашингтону чуло се упозорење да је раст прихода земље ,,заустављен“ и да каска за другим земљама источне Европе. Али, ММФ је похвалио владу што је створила ,,јак оквир макроекономске политике“ који је помогао да се одговори на растућу неизвесност усред ,,обновљених геополитичких напетости“.

Рад шефице Централне банке Елвире Набиулине посебно је доживео међународно признање.

,,Санкције, ма колико деловало чудно, очеличиле су економски део владе, и научиле га да дејствује на врло софистициране начине у врло тешким ситуацијама“, каже Абрамов.

Кремљ разматра још драстичније мере да обезбеди своје финансије. Предложени нов намет донеће још 7,5 милијарди годишње од рудника и других предузећа која су профитирала од пада вредности рубље. Цурење информације која је открила предлог који је покренуо главни Путинов економски саветник, изазвало је ретку јавну реакцију из министарстава, чији се службеници боје да би такав намет задао још један штетан ударац поверењу инвеститора који се ионако плаше државног уплитања.

Према речима Лилит Геворгјан, главног економисте фирме IHS Markit из Лондона, западне санкције ће Русију коштати 0,2% годишњег економског раста на дужи период услед изгубљених пословних прилика, недовољног инвестирања у инфраструктуру, и спорије модернизације.

На краћи рок, каже Геворгјанова, санкције имају и позитивне ефекте. Стране инвестиције и кредити су пресушили, погађајући велике и мале послове. Али, са слабљењем руске валуте, каже Геворгјанова, санкције су помогле руски извоз, и енергетске компаније, које су своје производе продавале у доларима док су инвестирале у рубљама. Путинова одлука из 2014. године,  да узврати ударац забрањујући увоз прехрамбених производа са Запада подстакла је домаћу производњу, до те мере, да изражено у доларима, Русији више доноси извоз прехрамбених производа него оружја.

У Русији, чак и критичари Путинове владе су амбивалентни када је у питању сврховитост санкција (wisdom of sanctions), твдећи да оне јачају нарацију Кремља о Русији коју је опколила Америка, и подривају развој прозападно оријентисане средње класе. Милов, економски саветник Наваљног каже, да нове санкције неће имати краткорочног ефекта. Али, каже он, додатне мере, посебно оне усмерене на руске државне банке, како се предвиђа новим санкцијама Конгреса, могле би најзад да имају утицај.

„Очекивање да ће економија да пропадне због санкција није исправно – то се неће десити“, каже Милов. „Финансијске санкције делују, али је то дуг процес. Људи у Русији морају да виде да Путинова спољна политика води у ћорсокак“.

Антон Тројановски

The Washington Post

Превео са енглеског: Небојша Вуковић

Извор: https://www.washingtonpost.com/world/europe/russia-keeps-getting-hit-with-sanctions-do-they-make-a-difference/2018/08/21/f466db1c-a3ec-11e8-ad6f-080770dcddc2_story.html?noredirect=on&utm_term=.2acf8595219c

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер