Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Posle krvavog pira u Nici - da li je u Evropi počeo građanski rat?
Savremeni svet

Posle krvavog pira u Nici - da li je u Evropi počeo građanski rat?

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Milošević   
utorak, 19. jul 2016.

Malo koja zemlja u svetu može biti toliko osetljiva na terorizam kao što je to Rusija. Ona je devedesetih godina prošlog veka doživela i preživela toliko terorističkih napada i podnela toliko ljudskih žrtava da svaki novi teroristički napad, bilo gde u svetu, doživljava sa mnogo više osuda i emocija nego bilo koja druga zemlja.

Otuda je i teroristički napad u Nici ovih dana izazvao najoštriju osudu zvaničnika u Moskvi, ali i celolokupne ruske javnosti. Da podsetim, ruski zvaničnici su među prvima u svetu osudili terorističku akciju 11. septembra 2001. u Njujorku i izrazili saučešće porodicama nastradalih.

I ovog puta, povodom strašnog zločina u Nici, zvanična Moskva je reagovala emotivno, sa osudom i gnušanjem prema počiniocima, ukazujući na potrebu da se ovom zlu jednom zauvek stane na put. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su on i ruski narod potreseni žestinom i cinizmom zločina izvedenog na dan nacionalnog praznika Francuske. Izjavio je da smo se još jednom uverili da je terorizmu apsolutno tuđ ljudski moral. Njegove su žrtve nevini ljudi, uključujući žene i decu. Mi dobro znamo šta je terorizam i kakvo je to univerzalno zlo, rekao je Putin.

Ovo nije prvi put da predsednik Rusije poziva na zajedničku borbu protiv ovog opšteg zla. Podvukao je da je za pobedu nad ovim čudovišnim zlom neophodno upregnuti snage čitavog civilizovanog čovečanstva, dosledno i beskompromisno boriti se sa svim formama terorizma.

Neophodno je uništavati ili neutralisati teroriste i njihove idejne inspiratore bilo gde da se nalaze i skrivaju, sistematski rušiti infrastrukturu ekstremnog podzemlja i žestoko presecati njegovu finansijsku podlogu. Rusija je sa svoje strane spremna da najtešnje sarađuje sa Francuskom i drugim međunarodnim partnerima u svim pravcima antiterorističke delatnosti.

Ruska javnost i politički krugovi takođe su zgroženi ne samo terorističkom akcijom u Nici sa velikom brojem žrtava nego i žestinom kojim je izvedena. Pojedini moskovski mediji s tim u vezi podsećaju i na krajnju žestokost terorističkih akcija u sopstvenoj zemlji devedesetih godina. 

Ruska javnost i politički krugovi takođe su zgroženi ne samo terorističkom akcijom u Nici sa velikim brojem žrtava nego i žestinom kojim je izvedena. Pojedini moskovski mediji s tim u vezi podsećaju i na krajnju žestinu terorističkih akcija u sopstvenoj zemlji devedesetih godina. Tada su čečenski teroristi podmetali eksploziv po stambenim zgradama - višespratnicama u Moskvi i drugim ruskim gradovima i aktivirali ga u gluvo doba noći kada su ljudi na spavanju, kada su šanse da se spasu minimalne, gotovo nikakve.

Podmetali su eksploziv u metrou i aktivirali ga, stvarajući tako pakao desetinama metara pod zemljom. Napadali su bolnice, držeći kao taoce bolesnike i lekarsko osoblje, upadali u pozorišta usred predstava, rušili avione, dizali u vazduh autobuse i trolejbuse. I sve to na krajnje svirep način i uz velike ljudske žrtve. Otuda su reagovanja političara, analitičara i medija izuzetno oštra i emotivna.

Lično sam bio svedok tih strašnih događaja, živeo među ljudima koji su sa strahom izlazili na ulicu, ulazili u metro, u vozila gradskog saobraćaja. Uveravam čitaoce da živeti godinama u takvoj sredini i u takvim okolnostima nije nimalo jednostavno. Nije sramota priznati da su to krajnje neprijatna osećanja, da se strah teško može obuzdati. Otuda mi je dobro poznato i osećanje građana Moskve i žitelja drugih ruskih gradova i njihova reagovanja na terorističke akcije bilo gde u svetu. Kao i njihovo razumevanje i saosećanje u ovom slučaju sa građanima Nice i cele Francuske.

Možda ponegde na Zapadu ima mišljenja da se Moskva raduje tuđim nevoljama, u stilu mi (Rusi) smo pretrpeli nevolje takve vrste, pa ih sada i vi (na Zapadu) osetite na svojoj koži. Ni tragova od takvih reagovanja i zluradosti. Ako i ima nekih kritičkih tonova, onda su oni usmereni u sasvim drugačijem pravcu. Opisao ih je, ili bolje reći analizirao, moskovski kolumnista Georgij Bovt intrigirajućom konstatacijom. On kaže da je logika nekih zapadnih država da se boje Putina više nego terorizma. U nekim krugovima na Zapadu. iz nekih ne baš dobronamernih razloga i namera, Putin se demonizuje i svrstava u istu opasnost sa "Islamskom državom".

U svojoj kolumni Bovt kaže da je na jednom francuskom TV kanalu poznati zapadni diplomata, koga kolumnista ne imenuje, odgovarajući na pitanja novunara, obrazlagao zaključke nedavnog samita NATO u Varšavi. Naravno, opravdavao je razmeštaj vojnih snaga Alijanse u baltičkim zemljama i Poljskoj zbog ,,narastajuće ruske opasnosti’’. Rekao je takođe da se na Zapadu sada na Rusiju ne gleda kao na partnera nego kao na protivnika. Jedno pitanje se poznatom diplomati, koji je na konferenciji za štampu plašio prisutne ,,agresivnim i nepredvidivim Putinom’’ koji tek što nije poslao vojsku u baltičke zemlje, nije dopalo. ,,A šta sa osamdeset i četvoro ljudi na šetalištu u Nici - njih je ubio Putin?

Čitav Zapad, uključujući i Evropsku uniju, odbija da vidi osnovnu opasnost koja se nazire unutar same alijanse, a pogotovu iz ogromnog regiona Bliskog istoka u vidu islamskog terorizma. Kao i iz drugih regiona gde su pokušali da nametnu ,,demokratiju’’ svoga tipa. Zapad daje prednost strašnim bajkama stvorenim za vreme hladnog rata. Izgleda da se takozvani ,,civilizovani svet’’ rukovodi istom logikom kojom su se rukovodile zapadne zemlje uoči Drugog svetskog rata: Hitler nije tako odvratan kao Staljin. Sa prvim (Hitlerom) moguće je pokušati dogovoriti se (Minhenski dogovor), a na drugog (Staljina) bolje je napujdati ovog prvog. Danas mnogo šta podseća na ta žestoka i cinična vremena.

Svi razgovori o neophodnosti zajedničke borbe protiv međunarodnog terorizma stišavaju se već narednog dana posle svakog novog terorističkog napada, a potpuno prestaju posle tri dana. Tako je bar bilo do sada. Nikakve saradnje nema. Čak i u Siriji, posle logičnog poziva Moskve da sa Amerikancima koordinira napade na teroriste, nailazi se na nekakav otpor uz obrazloženje da sa Rusima neće da dele svoja špijunska saznanja.

Vašington po svaku cenu želi odlazak Asada, odbijajući da u njemu vidi snagu sposobnu da se suprotstavi islamistima terorističke orijentacije. Pouka iz Libije, koja je sada postala ruina od zemlje i koja posle Gadafija ne predstavlja celovitu državu, nije izvučena.

Naprotiv, uz Rusiju se kalemi slika neprijatelja u raznim aspektima, uključujući i sport. Sada se priziva odstranjenje svih ruskih sportista, a ne samo atletičara, sa Olimpijade u Riju. Čak je i Hitler uoči Drugog svetskog rata dozvolio zapadnim zemljama da njihovi sportisti učestvuju na igrama u Minhenu. I posle krvavog pira u Nici, a prethodno i u drugim gradovima na Zapadu, tamo se ne uviđa ko stvarno vodi borbu za uništenje zapadne civilizacije. To sigurno nisu ni Rusija niti njen predsednik.

Jedan drugi ruski kolumnista Dmitrij Olšanski na originalan način opisao je situaciju u vezi sa terorističkom akcijom u Nici uz zaključak da Francuzi nisu izvukli pouku iz svog multikulturizma. Doduše, kaže kolumnista, i Rusija sedi na sličnom buretu baruta.

Postoji sledeći zakon u životu: ako čovek odbija da shvati zbog čega se sa njim dešava nešto loše, to loše će se stalno ponavljati. Sve dotle dok se dotična ličnost ne opameti. Ili do konačne završnice.

Tuče, na primer, čovek ženu. Tuče je jedanput, drugi put, petnaest puta. I ona trpi. Interesantno je kako ona sebe prisiljava da trpi. Ona ne odlazi u policiju da prijavi nasilnika, a neće ni da se razvodi. Pakao će da se nastavi sve dok ne bude ubijena.

Slični zaključci su već pomalo dosadili. Oni se svaki put ponavljaju, kao melodija sa vergla, kada strada još pedeset, još sto, još dvesta ljudi. I onda se pojavi osećanje nekakve beznadežnosti.

Tako je i sa terorizmom. A kakve zaključke iz tragedije u Nici izvode svetski liberalni monstrumi? Mi ih znamo napamet, kaže Olšanski: ,,Terorizam nema nacionalnost i veroispovest’’; ,,Razvijen svet, to je otvoren svet. Mi smo dužni da budemo otvoreni za ljude svih kultura’’; ,,Za to što se dogodilo u Nici, a ranije u Briselu, Istanbulu i drugim gradovima, kriva je atmosfera mržnje’’; ,,Fašizam neće proći’’; U svemu je kriv Putin’’; ,,Bašar el Asad - to je drugi Hitler."

Slični zaključci su već pomalo dosadili. Oni se svaki put ponavljaju, kao melodija sa vergla, kada strada još pedeset, još sto, još dvesta ljudi. I onda se pojavi osećanje nekakve beznadežnosti.

Kolumnista smatra da ni u Rusiji situacija nije bolja. Naravno, ruski policijski sistem je sigurniji od francuskog, a i država za sada čuva atmosferu lojalnosti i spokojstva. Međutim, i mi sedimo na istom vulkanu. I kod nas je takođe terorizam ,,bez nacionalnosti i veroispovesti’’, i obavezna ,,borba s fašizmom’’, i ogromna migracija, i ne postoji nikakva šansa da se ona obuzda, nema ni naznake za stvaranje nekakvog mehanizma asimilacije. Naša ruska samoobmana je možda tek nešto manje infantilna i manje liberalna nego francuska.

Naša (ruska) otvorena vrata su nešto sasvim drugo od vaših (francuskih) otvorenih vrata. Kod vas je to nekakav truli multikulturizam a kod nas snažno i progresivno evroazijstvo. I milioni gastarbajtera bez kojih- kako to kažu naše pristalice slobodnog tržista, Moskva bi se davila u moru đubreta, čak i naftu ne bi imao ko da istače iz sibirskih bušotina. Ali, na planu zaštite zemlje i naroda od terorizma, sve to, nažalost, mnogo ne menja.

I šta će biti dalje? Kolumnista smatra da će se oni (Francuzi i drugi) opametiti, da će se opametiti i Rusi. Ne danas, ne sutra, čak možda ni prekosutra. Ali će se jednog dana ipak opametiti i početi da se suprotstavljaju.

U širokoj lepezi reagovanja, ocena i predviđanja u vezi sa strašnim zločinom u Nici i uopšte sa terorizmom, postoje i dosta radikalni stavovi: da li se on može i kako obuzdati, šta treba preduzimati, kako se ophoditi, kako se sačuvati od tog univerzalnog zla.

Poznati ruski političar Vladimir Žirinovski, poznat po vrcavim idejama i predlozima, kaže da bi trebalo uvesti obavezno prisluškivanje telefonskih razgovora i svake druge vrste komuniciranja.

Poznati ruski političar Vladimir Žirinovski, poznat po vrcavim idejama i predlozima, kaže da bi trebalo uvesti obavezno prisluškivanje telefonskih razgovora i svake druge vrste komuniciranja. Praksa je pokazala, a događaji u Nici to i potvrđuju, da su teroristi telefonom i SMS porukama komunicirali sa saučesnicima. Tačno je da to nije baš u skladu sa privatnošću i ljudskim pravima, ali bolje i to nego zločin sa teškim posledicama.

Poznata ruska novinarka, koja već dugi niz godina piše o ,,vrućim’’ temama i putuje po svetu, Darja Aslamova ima sopstveno mišljenje o terorizmu i o tome šta se danas događa u Evropi. Ona se ne libi da ga iznese javno, bez obzira na to da li će se nekome dopasti ili ne. Njeno mišljenje i zaključci su veoma radikalni i, što je takođe bitno, nisu usamljeni.

Građanski rat u Francuskoj je počeo - smatra iskusna ruska novinarka. Zapravo, rat je počeo i u Evropi. Rat između ,,novih’’ građana (novinarka misli na migrante i pridošlice iz drugih zemalja tokom prethodnih decenija) i starosedelaca. Jedino što ih objedinjuje to su pasoši. Sve ostalo - religija, praznici, ubeđenja, jezik, navike - jeste različito.

Ostvarile su se prognoze pojedinih politikologa (autorka navodi njoj omiljenog srpskog politikologa Dejana Lučića) da će između severa i juga Francuske početi građanski rat, posle koga će se arapski jug otcepiti i stvoriti posebnu državu. Marselj je danas više arapsko-muslimanski nego frnacusko-hrišćanski grad, kažu analitičari. To isto očekuje i Nemačku, iz koje se ruska novinarka upravo vratila, pa tvrdi da je njeno zapažanje verodostojno. Istok i sever Nemačke gde žive Saksonci i Prusi neće ćutati. Upravo tamo žive pravi namrgođeni Nemci, koji su spremni da zaštite svoja ognjišta od tuđinaca.

To će biti poseban građanski rat. Rat između humanitarnih idiota, globalističkih boema i zlih, nesentimentalnih farmera i radnika iz redova starosedelaca, koji će početi pogrom arapskih kvartova; rat između muslimana i hrišćana, između nevernika i onih koji veruju, između policije i delova armije koja odavno mašta o državnom prevratu. Biće to rat sviju protiv svih.

I starosedeoci će biti poraženi, smatra novinarka. Nakljukani i omekšani liberalnim koještarijama, bućkurišom, evropejci starosedeoci se ne mogu odupreti fanatizovanim došljacima. Ti tuđinci ne nameravaju da ruše Ajfelovu kulu. Zato bi? To ći biti budući minaret, najviši na svetu. Upravo sa njega francuzima predstoji da slušaju glas mujezina ,,Alahu akber’’.

Ruska novnarka upravo boravi u Nici. Iz ličnog iskustva znam da milioni čitalaca sa nestrpljenjem očekuju njene izveštaje. Oni su originalni, smeli, iritirajući. Moja koleginica Darja nema dlaka na jeziku. Možda će joj neko zameriti, optužiti je da govori jezikom mržnje, da preteruje. Ona se bar do sada nije osvrtala na te i takve glasine. Sumnjam da će od svojih principa i ubuduće odustati.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner