понедељак, 17. децембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Опадање америчког утицаја – велика глобална прича нашег доба
Савремени свет

Опадање америчког утицаја – велика глобална прича нашег доба

PDF Штампа Ел. пошта
Фарид Закарија   
среда, 03. јануар 2018.

Данијел Канеман, добитник Нобелове награде за економију јер је изменио нашу представу о људској мотивацији, једном је рекао – „нико никада није доносио одлуке због некаквих цифри. Њима је потребна прича“. То је истина, како за нације, тако и за појединце. Државе су се увек оријентисале унутар шире међународне нарације. Али, шта је данас глобална прича?

Деценијама, велика свеобухватна нарација била је Хладни рат. Скоро свака нација је деловала или реаговала у контексту те идеолошке, политичке и војне борбе. Онда је дошла 1989. година и колапс комунизма. Наредних двадесет година, отварање света – глобализација – постала је доминантна нит са државама које су се лактале да постану свежа нова тржишта, док се западни демократски капитализам чинио неизбежним, подупрт америчком моћи и престижом. Напади од 11. 09. 2001. године, задали су оштар ударац тој бенигној нарацији, док се, за неко време, чинило да исламски тероризам управља током историје. Али, тероризам се показао сувише слабом и ограниченом силом да би био велика глобална прича.

Шта је сад? Тврдим да је данас најзнатнији тренд опадање америчког утицаја. Не опадање америчке моћи – земља остаје економски и војно без премца – већ опадање њене жеље и капацитета да користи ту моћ да обликује свет. Текућа администрација, чини се, има намеру да поништи велика постигнућа Сједињених Држава, као што је то учинила са Светском трговачком организацијом, или да једноставно буде незаинтересована при формулисању глобалне агенде. Доналд Трамп биће за скоро читав век први председник који ће окончати своју прву годину у  кабинету а да није организовао официјалну вечеру за шефа неке стране државе.

И ерозија америчког глобалног вођства већ приморава друге земље да се прилагоде.

Недавно је немачки министар спољних послова Зигмар Габријел изјавио, да ,,најзначаније промене које дотичу наш западни свет и доиста, свет у целини, проистичу из одустајања САД-а под Трампом од њихове улоге поузданог јемца мултикултурализма који је под утицајем Запада“. Ово померање, запазио је он, „убрзава трансформацију глобалног поретка... и ризици трговачких ратова, трке у наоружању и оружаних сукоба, расту“.

За Европу, тврди Габријел, ситуација је скоро егзистенцијална. Од краја Другог светског рата, каже он, ,,Европа је била амерички пројекат у складу са јасним интересима Сједињених Држава. Како год, данас текућа америчка администрација перципира Европу на доста другачији начин, посматрајући раније партнере као такмаце, а понекад чак и као праве правцате економске противнике“. Он се заложио, да Европа узме судбину у своје руке, и дистанцира се од америчке спољне политике.

Индикативан је такође говор канадске министарке спољних послова Христије Фриленд, у којем се захвалила Сједињеним Државама за њихово седам деценија дуго руковођење међународним односима, и снажно истакла, да је под Трамповом администрацијом, америчко вођство тог система стигло до свог краја.

У међувремену, кинески председник Си Ђинпинг одржао је говор на 19. конгресу Кинеске комунистичке партије, одржаном у октобру, који је одразио његово препознавање ових нових реалности. „Међународни углед Кине порастао је као никад пре“, запазио је он, и држава „осветљава стазу другим земљама у развоју да се модернизују“. Си је најавио „нову еру, у којој се Кина приближава централном положају, и пружа велике доприносе човечанству“. У ранијим говорима, он је снажно сугерисао, да ће Кина да постане нов јемац глобалног трговачког поретка.

Ово је дакле, глобална прича нашег доба. Творац, адвокат и реализатор постојећег међународног система повлачи се у себичну изолацију. Други велики заговорник и адвокат отвореног, на праву заснованог света – Европа – није способна да делује одлучно на светској сцени са било каквом јаснијом визијом или циљем, и остаје опседнута судбином властитог континенталног пројекта. Попуњавајући вакуум моћи, више мањих, нелибералних сила – Турска, Русија, Иран, Саудијска Арабија – избијају у први план у њиховим регионима. Али, само Кина доиста има потребна средства и стратегијску снагу да потенцијално обликује следеће поглавље приче нашег доба.

Пре једне деценије, описао сам пост-амерички свет, који је проузрокован, не опадањем Сједињених Држава, већ „уздизањем остатка“. Свет се доиста приближава остварењу тога, јер друге земље напредују, али су промене драматично убрзане непромишљеним и аутодеструктивним одлукама Трампове администрације, да се одустане од америчког глобалног утицаја – нечег за чега је било потребно више од седамдесет година да се изгради. Како би председник твитовао – „тужно“!

Вашингтон Пост

Превео са енглеског: Небојша Вуковић

Извор: https://www.washingtonpost.com/opinions/global-opinions/the-decline-of-us-influence-is-the-great-global-story-of-our-times/2017/12/28/bfe48262-ebf6-11e7-9f92-10a2203f6c8d_story.html?utm_term=.aab0bdffaa7c

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер