недеља, 22. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Окупација Европе - реална опасност или ирационалан страх?
Савремени свет

Окупација Европе - реална опасност или ирационалан страх?

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
петак, 25. септембар 2015.

Присећам се еуфорије у Немачкој, али и већем делу европске, па и светске јавности поводом рушења Берлинског зида новембра 1989. Сви европски и светски медији - листови, радио и ТВ станице и друга средства информисања даноноћно су извештавала овом, у то време светском догађају, описујући га као тријумф демократије и слободе, победу здравог разума, васкрснуће тековина цивилизације и људског достојанства. Тада се тврдило да зид који раздваја народе и државе и ограничава слободу кретања представља симбол мрачњаштва.

,,Уклоните тај нечовечански зид’’- изјављивали су западноевропски лидери, боравећи у Западном Белину и обилазећи ову јединствену грађевину од бетона и челика која је раздвајала источни и западни део града, раздвајајући истовремено један народ па и породице, рођаке, дојучерашње суседе, пријатеље и познанике. Раздвајао је такође два војно-политичка блока, две идеологије, два друштвена система.

Шта је тај зид значио, какав је био и какве су биле последице његове изградње и постојања, али и његовог рушења? Био сам у прилици да се у то лично уверим током четворогодишњег боравка у том граду као званично акредитовани дописник Танјуга управо у време када се решавала његова судбина. И то из најнепосредније близине, станујући на само неколико стотина метара од зида и најпознатијег граничног прелаза- Чек поинтЧарлија. Зато сам у прилици да поредим тај зид са савременим зидовима који ничу у суседству Србије, али и широм света. Као и са феноменом избеглица који последњих месеци потреса Европу, а који је, само у неупоредиво мањем обиму, био актуелан све време постојања Берлинског зида, односно немачко-немачке границе.

И тај ,,нечовечански’’ зид је у јесен 1989. срушен. У еуфорији и на начин који вероватно немају аналогног примера у историји.

Данас, само двадесет и шест година после рушње Берлинског зида, у многим деловима света никло је на десетине објеката, било да су од бетона, блокова, цигли или бодљикаве жице, који раздвајају народе и државе и ограничавају слободу кретања људи и добара. Последњих дана и недеља тај се број драстично повећава. Али, сада нико о њима не говори као о ,,нечовечанским’’ оградама. Они који их подижу кажу да то чине да би се одбранили од најезде миграната. Остали или ћуте или више себи у браду говоре о ,,неприхватљивим’’ или ,,недемократским’’ поступцима.

У једном случају, дакле, зид је нечовечански, злочиначки, нецивилизацијски. У другом, само на речима неприхватљив, али се ипак његова изградња толерише. Свака земља има право да штити своје границе према сопственом нахођењу - кажу званичници ЕУ. У случају Берлинског зида, такво правило није важило.

Двоструки стандард? Па ко у то још сумња. Онај ко у данашњем свету тражи једнаке стандарде, једнаке критеријуме, једнаку слободу, једнаку равнправност и друге цивилизацијске вредности и достигнућа, поштовање међународних закона и норми, тај нема много везе са стварношћу. Принцип штапа и шаргарепе већ дуже време доминира у међународним односима. У праву је онај који је јачи.

Истини за вољу, Берлински зид и ограде које се сада подижу не могу се поистовећивати. Берлински зид раздвајао је један те исти народ, никао је у сасвим другачијим историјским околностима, повод његове изградње био је другачији и био је чуван војном силом- минама, снајперистима и псима чуварима. Многи су покушаје преласка платили главом. Данас се то чини знатно блажим средствима. Основна намена је мање-више иста или слична: спречити прелазак људи са једне стране на другу.

Ако је Русија (односно Совјетски Савез) око изградње Берлинског зида имала некаквог удела, пре свега на политичко-идеолошком плану ради очувања својих интереса у Немачкој ДР и Источној Европи, око изградње савремених ограда Москва је, што би руски човек рекао, ,,ни при чём’’. Нити их гради, нити ће их градити. Међутим, пажљиво прати што се око свега тога догађа тим пре што се ради о феномену у светским размерама и што поједини суседи намеравају да се од ње ограде. То је наговестила Украјина, а последњих дана и Естонија. Да није жалосно, било би смешно.

Аналитичари у Москви оцењују да су мигранти данас светска тема број један и да то није стихијски процес. Неко, наиме, њима управља, подстиче и финансира. А за то, логично, има мотиве и интерес.

Моја колегиница, руска новинарка Дарја Асламова, боравила је ових дана у Србији, Мађарској и Хрватској проучавајући феномен миграната. И ево шта су њени утисци.

Мигранти нису сиромашни, већ углавном добростојећи, финансијски обезбеђени људи. Тако далек и финансијски захтеван пут не може свако себи да приушти. А одакле им новац? Шаљу га разне добротворне организације из САД. Свако јутро, каже Асламова, пред банкоматима у Атини, Београду, Будимпешти, односно у пограничним местима, стварају се редови у којима се тискају мигранти. Неко им, значи, са оне стране океана шаље новац. По свему судећи, у питању је америчка стратегија да се мигранти шаљу у Европу.

Чудно је да је толики број људи из Сирије, Авганистана, Ирака, Ђедном одлучио да крене на пут у Европу. Значи, неко им је обећао златна брда и долине, срећан и богат живот. А, према сазнањима новинарке, отац, несрећног трогодишњег дечака Ајлана Курдија који се утопио на турској обали и чија је фотографија обишла свет, пошао је у Европу да стави нове зубе, што кошта доста новца, а није за дете купио појас за спасавање који кошта копејке. Има индиција да се несретни дечак утопио не тамо где га је фото-репортер сликао, него негде другде, у близини, а да је тело пренето и постављено тако да би се створио жељени утисак. Неко, значи, манипулише и са телом несрећног детета. Ко то ради и зашто?

Када се саберу сви каменчићи и од њих створи једна целина, добија се слика да се уз помоћ Турске и САД остварује својеврстан план окупације Европе.

Ствари се желе приказати у сасвим другачијем светлу и за све недаће окривити ко други него Русија. Асламова препричава догађај из једног избегличког пункта у Хрватској. Каже како јој је један мигрант, сазнавши да је из Русије, у бесу викнуо: ,,Ти, руска кучко, губи се одавде. Због вас, због Русије, ми трпимо оволико зло. Да Русија не помаже Асада, рат би у Сирији давно био завршен и ми бисмо остали у својим домовима. Дакле, крива је Русија која помаже законитом председнику да спасе земљу, а не онај који је изазвао рат и проузроковао крвопролиће. И то не само у Сирији већ и у земљама Блиског истока и северне Африке, одакле сада избеглице хрле у Европу.

Руска списатељица Јелена Чудинова, аутор књиге Џамија Богородичне цркве у Паризу, која иначе живи на релацији између Француске и Русије, има сопствено, специфично мишљење о феномену миграната. Она поставља питање да ли се остварује пророчанство да ће Европа под притиском миграната престати да буде колевка хришћанства? Или се то већ догађа поред нашим очима?

Чудинова каже да се дешава етничка најезда. Сматра да на Блиском истоку страдају углавном хришћани којих донедавно тамо није било баш мало. А где су хришћани међу мигрантима који сада хрле у западну Европу? Њих нема. Прећи толико растојање без финансијске помоћи је немогуће. А њих, хришћане, нико не финансира. Осим тога, за њих би било опасно боравити у тој гомили. Појео би их мрак.

Руска списатељица сматра да етничка сеоба носи религиозни карактер. Беже муслимани. А ниједна од богатих муслиманских земаља није због тога забринута, нити жели да их прими. Значи ли то да су садашњи мигранти послати да освоје Европу? Ако је то тако, онда су шансе на њихов успех прилично велике, сматра Чудинова. Јер, европски традиционалисти изгледа не испољавају ни најмање жеље да се томе супротставе. У Европи више не постоји инстикт самоодржања, не постоје етички оријентири, самоидентификација. У њој је све то уништено. У том случају, једини европски ,,Запад’’ била би Русија која је бар за сада поштеђена миграната са Блиског истока. Има, међутим, и другачијих мишљења, да ће, уколико се не нађу решења за избегличку кризу, у Европи доћи до експлозије десног радикализма.

Треба се замислити, а и забринути пред чињеницом да су мигранти углавном мушкарци, млади људи. Малобројне жене и деца служе само као камуфлаза - сматрају поједини аналитичари. Они нису лоше одевени, имају мобилне телефоне и другу електронску технику. Добро су инструирани. Одлично се географски оријентишу, увежбани су шта да кажу и како да комуницирају са полицијом, како са новинарима, како са домаћим грађанима. Ти људи не иду на Запад да би тамо нешто радили. О томе не треба имати никакве илузије. Када би ишли да нешто раде, онда би остајали у земљама Источне Европе где би могли склонити главу од рата и наћи неки посао. Иду тамо где ће добити новчану помоћ. Да ли ће европски порески обвезници издржати такав притисак и докле? И да ли су обавезни да га сносе?

У прилог таквој оцени да мигранти одлазе на Запад, пре свега Немачку где ће добити џепарац ништа не радећи, сведочи и случај једне Сиријке, који бележе поједини медији као веома индикативан. Она је одбила да се задржи у Словенији јер је то ,,сиромашна земља’’.

Чудинова сматра да у овој ситуацији исламски свет не поступа паметно. У Европи не теку само мед и млеко, а добра која постоје створили су људи својим радом. Ако се Европа поплави мигрантима, ако се наруши постојећи баланс, цео континент ће се претворити у такав брлог из кога сада одлазе мигранти. Исламском свету било би боље да испослује некакве бенефиције од Европе остајући тамо где су. Мигранти немају војну стратегију, немају ни неку разрађену тактику. Њих гони жеља за реваншом, они желе да заузму ове земље, њене цркве и да их претворе у џамије. Такви захтеви се не постављају сада, али ће се касније сигурно појавити. Ако се овај талас не заустави, очекује нас пакао. Пакао и хаос, и то за све, закључује Чудинова.

Специјалиста у области информативне технологије, Јелена Ларина, упозорава на могућност још масовнијег таласа миграната. Ако сиријска армија претрпи пораз, ако исламисти свих боја и оријентација заузму Дамаск и изађу на обалу Средоземног мора, из те земље ће побећи не стотине хиљада, већ милиони људи. И не наредних година него још ове јесени и зиме или на пролеће идуће године. Те реке избеглица донеће континенту огромне проблеме и економске тешкоће.

Ларина сматра да таласи избеглица нису стихијски процес већ да неко њиме управља, подстиче га и финансира. Али, каже Ларина, разочараћу оне који аутоматски кривицу сваљују на Обаму, Меркелову, Камерона и Оланда. Наравно, ови лидери имају своје геополитичке циљеве и не могу се похвалити превеликом љубави према Русији. Али, тврдити да владе САД и Велике Британије, а поготову Француске или Немачке, непосредно руководе овим операцијама, није на месту. Она сматра да ,,операцију избеглица’’ организује, финансира и подстиче група, односно савез разних невладиних и других организација повезаних са шпијунским, финансијским, крупним медијским и другим круговима. Они имају утицај и на највише политичке па и владајуће кругове Запада.

Групе овог савеза представљају стубове глобалне криминалне економије која посредством банкарско-финансијске сфере директно узајамно дејствује са легалном привредом. Да би се схватио обим таквих сивих економија, треба навести да само кибернетска преступност и трговина наркотицима оперишу средствима вредним два трилиона долара што представља три процента светског бруто производа. Има назнака да оваква криминална делатност контролише десет до петнаест одсто светског бруто друштвеног производа. То је огромна наднационална сила зла која може да постоји и опстаје само у спекулативно-финансијској економији, где се новац прави буквално тако као да пада с неба. Њој нису потребни ни наука, ни техника ни реалан научно- производни процес. Извор њеног новца је хаос. Зато се они инфилтрирају не само у легалну политику, привреду и друштвени живот, него руше, хаотизирају цео свет, поједине његове регионе и земље. Специјална ,,операција избеглица’’- то је њихових руку дело- сматра Ларина.

Мишљења руских аутора које сам навео су прилично алармантна и могу се тумачити као упозорење, као наговештај опасности од епокалиптичне будућности за европски континент. Да ли је то баш тако, да ли то није ипак пренаглашен страх од опасности која реално не постоји, бар не у таквом обиму какав се назире у овим мишљењима? Да ли се може тврдити да су ови очајници напустили своје домове и пошли ,,у освајање Европе’’, а не да би спасли живе главе због ратних разарања? Своју децу вуку по европским друмовима, њивама и кукурузиштима, где их шутирају, поливају воденим топовима и трују сузавцима.

Специјална ,,операција избеглица’’ није се појавила сасвим изненада. На њу је још марта 2011 упозорио либијски председник Гадафи у изјави турској телевизији. Он је рекао да ,,ако власт у Либији буде срушена, милиони Африканаца ће илегално преплавити Италију, Француску. Европа ће у веома кратком року постати црна. Само наша снага блокира илегалну имиграцију. Само захваљујући нама, на Медитерану влада стабилност. Ми спречавамо имиграцију, ограничавамо ширење и промоцију Ал- Каиде’’.

Сигурно је да ситуација није нимало наивна. О томе сведочи и чињеница да се узбуркао читав свет, не само Европа и не само земље кроз које мигранти пролазе и у које долазе. Зато помало чудно звуче изјаве неких званичника у Србији да ,,ми немамо са таласом миграната никаквих проблема’’. Ако ништа друго, ситуација на српско-мађарској и српско- хрватској граници такву тврдњу демантује. Као и ситуација у односима Београда, Загреба и Будимпеште.

Мишљења руских аналитичара не морају бити тачна, они не могу претендовати на апсолутну истину, нити испољавају такве амбиције. Време ће показати да ли су и у којој мери у праву. Чињеница је међутим да нису једини који упозоравају на разне опасности које са собом носи ,,операција избеглице’’. Неке од тих опасности се већ јасно испољавају и то у доста оштрој форми. Било би добро да се на томе све и заврши, што је, како сада изгледа, мало вероватно.

Европа се очиледно нашла у тешкоћама из којих не зна како да се искобеља. Својом или туђом кривицом, или и својом и туђом, свеједно. Трагедија је у томе што последице сносе они који су најмање криви, а то је обичан свет, то су обични људи који се ни о чему не питају. Они који су закували кашу наћи ће начина да се склоне на сигурно.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер