Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Novi napadi na Putina i Rusiju – pucanj u prazno
Savremeni svet

Novi napadi na Putina i Rusiju – pucanj u prazno

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Milošević   
sreda, 13. april 2016.

Najnoviji dirigovani napad na ruskog predsednika Vladimira Putina doživeo je pravi fijasko, kao uostalom i svi prethodni. Ruski predsednik je uzvratio udarac takvom snagom i takvim argumentima da su se protagonisti tog napada našli u čudu, a pojedini su sramežljivo i diskretno počeli čak da se izvinjavaju.

Moskva je, očigledno, bila unapred obaveštena da se tako nešto priprema. Predsednikov pres sekretar Dmitrij Peskov samo nekoliko dana ranije upozorio da se na Zapadu priprema informativno- propagandni napad u kome će glavna meta biti upravo predsednik Ruske Federacije i njegova porodica.

Trebalo je da se prikaže da je Putin jedan od onih moćnika koji pljačkaju svoj narod, a zatim peru novac koristeći ofšor kompanije čiji su centri negde daleko preko okeana.

Uskoro su usledile informacije o navodnoj emotivnoj vezi Putina sa nekom damom iz visokog društva na Zapadu, pa napisi o privatnom životu jedne od Putinovih ćerki. I, na kraju, buknula je prava afera u vezi sa ,,Panamskim papirima" u kojima se, doduše indirektno, pucalo na ruskog predsednika sa ciljem da se on iskompromituje, poveže sa pranjem novca u ofšor kompanijama.

Trebalo je da se prikaže da je Putin jedan od onih moćnika koji pljačkaju svoj narod, a zatim peru novac koristeći ofšor kompanije čiji su centri negde daleko preko okeana.

Putin je trebalo da se nađe u društvu s belosvetskim finansijskim, političkim i drugim maherima i političarima kojima ruke nisu baš najčistije i kojima dolar, funta, evro ili neka druga čvrsta valuta lako lepe za prste.

Podsetimo, sasvim nedavno na Zapadu se pisalo i izjavljivalo da Putin raspolaže imovinom vrednom 30 milijardi dolara, što u kešu, što u stranim bankama, što u vrednosnim papirima ili u nekretninama. Te informacije su zasoljene i konstatacijom da se na Zapadu o tome odavno zna, ali, eto, ćuti da se ne bi kvarili odnosi sa Moskvom.

Ruski predsednik nije dugo čekao da odgovori na ove napade. Iskoristio je za to jedan skup u Sankt Peterburgu, gde je snažnim argumentima začepio usta onima koji su želeli da ga u očima svetske javnosti diskredituju, a u očima ruskih građana predstave kao čoveka koji nije dostojan da stoji na čelu države. Parlamentarni izbori u Rusiji nisu tako daleko, a i o predsedničkim treba razmišljati, pa ovakvu naopaku sliku o Vladimiru Putinu treba blagovremeno plasirati.

Putin je smireno, ali veoma ubedljivo, demantovo sve ono na šta su mogli uputiti podaci iz dokumenata panamske advokatske kancelarije ,,Mosak Fonseka’’ koji bi se mogli odnositi na njega. On je, odgovarajući na pitanja novinara, govorio i o međunarodnim problemima, događajima u Siriji, odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i nekim drugim aktuelnim temama.

Komentarišući novinarska istraživanja o navodnom učešću svetskih lidera oko ofšor skandala, Putin je rekao da njegovog imena u tom spisku nema i da govoriti o tome nema nikakvog smisla. Iako bi i sama ta činjenica bila dovoljna da otkloni sve insinuacije, Putin se nije zadržao na njoj. "Zadatak je postojao, na njegovoj realizaciji je bilo potrebno da se radi", kazao je ruski predsednik. "I šta su uradili? Napravili su informacioni proizvod. Našli su neke moje poznanike i prijatelje, znači nešto su iščeprkali i nakalemili, prilepili."

U spisku ,,Mosak Fonseka’’ našla su se imena nekoliko građana Rusije, navodno prijatelja ruskog predsednika: biznismeni Sulejman Keriumov, Arkadij Rotenberg, Jurij Kovaljčuk, zatim minitar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev, supruga pres sekretara Putina Dmitrija Peskova, sportistkinja Tatjana Navka, poznati muzičar, violinčelist Sergej Roldugin.

Prema rečima Vladimira Putina, cilj ovakvih publikacija je da se Rusija natera da bude pomirljivija, ,,da nas češljaju kako im se prohte’’. Najprostiji način za to je da se unese nepoverenje unutar društva, prema vlasti, prema organima upravljanja, da se navedu na suprotstavljanje jedni drugima.To je uspešno bilo primenjeno tragičnih godina u Prvom svetskom ratu, kada je zemlja bila dovedena gotovo do raspada. Na stranu to što autentičnost objavljenih dokumenata niko nije potvrdio. Čak je i sama kompanija ,,Mosak Fonseka’’ odbila da ih potvrdi i nazvala dejstva novinara protivzakonitim.

U spisku ,,Mosak Fonseka’’ našla su se imena nekoliko građana Rusije, navodno prijatelja ruskog predsednika: biznismeni Sulejman Keriumov, Arkadij Rotenberg, Jurij Kovaljčuk, zatim minitar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev, supruga pres sekretara Putina Dmitrija Peskova, sportistkinja Tatjana Navka, poznati muzičar, violinčelist Sergej Roldugin. Putin je izjavio da se ponosi time što ima takvog prijatelja kakav je Roldugin. Skoro sav novac koji zarađuje on troši na kupovinu muzičkih instrumenata u instranstvu koje zatim donosi u Rusiju i poklanja ih državnim muzičkim institucijama. To su vrlo skupoceni instrumenti, kaže Putin. Osim toga, on organizuje koncerte, doprinosi afirmaciji ruske kulture u inostranstvu i faktički sve to plaća sopstvenim srestvima. Što budemo imali više takvih ljudi, tim bolje.

Ruski predsednik je odgovarao na pitanja novinara o pojedinim aspektima spoljne politike i odnosima Rusije sa svetom. I o tim pitanjima Putin je bio više nego ubedljiv, ukazujući istovremeno na neprincipijelnost i dvojne standarde zapadnih zemalja, a pre svega Sjedinjenih Američkih Država.

Pojavljivanje ,,panamskih papira’’ Putin je povezao sa činjenicom da se moćna Rusija mnogima ne sviđa. Sviđala im se devedesetih godina dok je bila slaba, dok je molima za pomoć. Sada zapadne partnere iritira samostalan stav Moskve. Protivljenje Zapada jakoj Rusiji počelo je bombardovanjem Jugoslavije. "U to bombardovanje", rekao je jednom ranijom prilikom Putin, "nisam mogao da poverujem svojim očima i ušima; toliko je ono bilo nezakonito i zločinačko. Tada se zapadna štampa obrušila na tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina koji se protivio bombarovanju Beograda."

Ovde bih želeo da o tome iznesem i svoj lični sud. Bez obzira na to šta ko misli o Borisu Jeljcinu, o njegovoj ulozi u raspadu Sovjetskog Saveza, o udvaračkoj politici prema Zapadu, o (neuspešnom) nastojanju da bude veliki demokrata, o njegovom ,,prijateljstvu’’ sa nemačkim kancelrom Helmutom Kolom i američkim predsednikom Bilom Klintonom, o gigantskoj pljački tokom kriminalne privatizacije, o dovođenju zemlje na rub građanskog rata, o osiromašenju velikog dela stanovništva, o kriminalu, korupciji i drugim sličnim rabotama tokom devedesetih godina dok je bio na vlasti, istine radi, moram da kažem da je Jeljcin zaista bio protiv bombardovanja Srbije. Pokušavao je koliko je mogao da to bombardovanje spreči. Preduzimao je neke korake kod zapadnih partnera, ali bez ikakvog uspeha. U nekim izjavama nagoveštavao je pružanje vojne pomoći Srbiji, u šta niko u svetu, pa i on sam, nije verovao. Na konferencijama za štampu u Kremlju lično sam mu postavljao pitanja u vezi sa bombardovanjem i dobijao iskrene, zadovoljavajuće odgovore.

Bio sam sasvim blizu, video sam izraz njegovog lica i očiju koji su odavali utisak ogorčenog, ali nemoćnog čoveka da bilo šta učini. Rusija u to vreme nije ni sama sebi mogla da pomogne, stojeći na ivici sunovrata, raspada zemlje i građanskog rata. Zapad je sasvim dobro znao da Moskva niti hoće, niti može da bilo šta učini da bi sprecila agresiju. Osim toga, Zapad je imao saveznike unutar ruske vlasti, među kojima ministra inostranih poslovas Andreja Kozirjeva, visokog funkcionera Borisa Berezovskog, pa prozapadno orijentisane rukovodioce poput Borisa Njemcova i Anatolija Čubajsa.

Putin je govorio o skandaloznom ponašanju Zapada i u slučaju Ukrajine, odnosno želji naroda Krima da se prisjedini Rusiji. Ima i drugih slučajeva, kao što je afera Snouden. "Sve to iritira naše partnere", kaže Putin, "koji su navikli na monopol u međunarodnim odnosima i ne žele da svoje ponašanje usklade sa stavovima drugih. Da je današnja Rusija daleko, vrlo daleko od Rusije devedesetih godina, potvrđuju i poslednji događaji u Siriji. Današnja Rusija pokazuje na primeru Sirije da je u stanju da rešava probleme ne samo u svom neposrednom okruženju nego i daleko od svojih granica. Prelomni trenutak u Siriji još nije na vidiku, ali naše oružane snage su nesporno izvršile svoj zadatak. Sirijska državnost, oružane snage te zemlje i strukture vlasri su tamo ojačali. Nastojanja Zapada da umanji ulogu Rusije u sirijskom resavanju krize su uzaludna", kaže predsednik Putin.

Kao što je poznato, ruski predsednik nije učestvovao na nuklearnom samitu ovih dana u SAD. To nije bio nekakav svojeglavi bojkot, već reagovanje na neodgovorno ponašanje Vašingtona. Putin je objasnio da je glavni razlog neučestvovanja na tom samitu taj što Vašington nije uništio svoje rezerve plutonijuma koji bi mogao da se koristi za izradu nuklearnog oružja.

Ukrajina i Snouden, dakle, nisu jedini uzroci zategnutosti odnosa uzmeđu Vašingtona i Moskve u poslednje vreme. Naša pozicija oko Ukrajine i Snoudena svakako razdražuje partnera s one strane okeana, pa je pribegao aferi oko ,,Panamskih papira’’ da kompromituje Rusiju i njenog predsednika. Međutim, to je manje zlo od tako ozbiljnih pitanja kao što je oblast nuklearnog razoružanja. "Preuzete obaveze se moraju izvršavati", kaže Putin.

Vašington je ,,zaboravio’’ i na neke druge obaveze. Bilo je reči da će zatvor Gvantanamo na Kubi biti zatvoren, a on i dan-danas radi punom parom. Tamo su uslovi srednjovekovni. Zatvorenici idu okovani lancima. A zaštitnici prava građana kao da su progutali jezik - ćute. Teško je shvatiti da se u savremenom svetu tako nešto dešava: bez suda i istrage ljudi sede u zatvorima. To je prosto neverovatno. Da li neko može predstaviti da se u našoj zemlji, Rusiji, tako nešto dešava? To ovde nikome ni na pamet ne bi palo.

Jedan od novinara upitao je Putina kako on vidi Rusiju u svojoj viziji. "To treba da bude nezavisna, samostalna, moćna efikasna, savremena država u kojoj bi se živelo komforno, prijatno i prestižno", odgovorio je ruski predsednik.

"Ne treba biti mnogo mudar pa shvatiti zašto se naši protivnici tako ponašaju", kaže Putin. "Oni su zabrinuti pre svega zbog jedinstva i konsolidacije ruske nacije, multinacionalnog ruskog društva. Pokušavaju da nas uzdrmaju iznutra, da nas učine poslušnijim."

Jedan od novinara upitao je Putina kako on vidi Rusiju u svojoj viziji. "To treba da bude nezavisna, samostalna, moćna efikasna, savremena država u kojoj bi se živelo komforno, prijatno i prestižno", odgovorio je ruski predsednik.

A baš takva - nezavisna, samostalna, moćna, efikasna i savremena Rusija - jeste trn u oku centrima moći na Zapadu. Zato se i smišljaju razne afere, podmeću klipovi, zavode sankcije, iznose optužbe o ,,ruskoj opasnosti’’, mogućoj agresiji, pa se ojačavaju i popunjavaju zapadni vojni potencijali na granicama prema Rusiji. Rusiju svrstavaju u iste neprijatelje i opasnost po međunarodnu zajednicu kao i Islamsku državu.

Analitičari u Moskvi kažu da na Zapadu sasvim dobro znaju da Rusija ne želi nikoga da napada, da su takve tvrdnje obična glupost i u funkciji dnevne, ali i globalne politike. Takve optužbe su im potrebne da bi pred sopstvenom i međunarodnom javnostipravdali svoje imperijalne ciljeve, ambicije i dejstva. Takve optužbe, kvalifikacije i izmišljene pretnje već su više puta upotrebljene u poslednje dve i po decenije - oko bivše Jugoslavije, pa zatim Iraka, Sirije i nekih drugih zemalja.

"Ratovaće protiv nas i kada rata ne bude", govorio je svojevremeno Staljin. Ratovaće protiv nas, bez obzira na to kakvo je naše društveno uređenje i ko rukovodi državom, kažu mnogi ruski politikolozi. To dokazuje i najnoviji pokušaj diskreditacije Putina i Rusije. Takvi pokušaji i napadi traju još od stvaranja ruske države, koja je oduvek bila kost u grlu zapadnim centrima moći. Menjaju se samo forme, načini, argumenti i povodi. Suština i ciljevi ostaju isti.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će EU priznati rusku i kinesku vakcinu protiv koronavirusa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner