Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kina kao lokomotiva BRIKS-a
Savremeni svet

Kina kao lokomotiva BRIKS-a

PDF Štampa El. pošta
Branko Žujović   
četvrtak, 24. jul 2014.

Prema očekivanjima, Šesti samit zemalja BRIKS-a doneo je Novu razvojnu banku i monetarne rezerve ove organizacije. Početni kapital banke podeljen je na ravne časti, pa je svaka od članica uložila po deset milijardi dolara, uz mogućnost da osnivački ulog, kako je ranije najavljeno, bude povećan na sto milijardi.

Šangaj - sedište Nove razvojne banke BRIK-a

Za sedište Nove razvojne banke izabran je Šangaj, vodeći finansijski i trgovinski centar matičnog dela Kine. Podsetimo, septembra prošle godine u Šangaju je osnovana i Probna zona slobodne trgovine.

Radi se o specijalnom projektu kineske vlade, u blizini luke Jangšan, koji za cilj ima privlačenje multinacionalnih kompanija zakonskim garancijama i poreskim olakšicama. Uz to, Probna zona slobodne trgovine u Šangaju treba da postane zamajac u procesu internacionalizacije kineske valute.

Ekonomski eksperti u Kini istakli su tada da se radi o svojevrsnom lakmusu kineskih reformi, s obzirom da slobodan protok robe i kapitala predstavlja revolucionaran potez. Kako kineski finansijski sistem još nije potpuno spreman za tako veliku promenu, potrebna je bila probna zona, kako bi rizici neuspeha bili lokalizovani.

Valja napomenuti i da je Šangaj pre tri godine ostvario BDP u iznosu od 297 milijardi dolara, uz dohodak po glavi stanovnika od 12.784 dolara.

Odabir Šangaja za sedište Nove razvojne banke, s obzirom na promet i značaj koji ovaj grad ima, bio je logičan potez, iako se pitanje sedišta banke u prošlosti pominjalo kao jedna od tačaka razmimoilaženja članica BRIKS-a

Osim toga, ako je verovati navodima indijske televizije, regionalno sedište ove banke biće otvoreno i u Južnoj Africi.

Sa monetarnim rezervama BRIKS-a, odnosno Aranžmanom za hitne slučajeve, stvari stoje unekoliko drugačije.

Kini 39,95 odsto udela u monetarnim rezervama

Narodna banka Kine u četvrtak je saopštila da će u monetarnim rezervama BRIKS-a imati udeo 39,95 odsto glasova. Brazil, Rusija i Indija deliće po 18,10, a Južnoafrička Republika 5,75 odsto glasova.

Pravo glasa u okviru ovog mehanizma BRIKS-a povezuje se sa najavljenim doprinosima. Kina će dati doprinos monetarnim rezervama ove organizacije u vrednosti od 41 milijardu američkih dolara, Rusija, Brazil i Indija po 18 milijardi, a Južnoafrička Republika 5 milijardi američkih dolara.

U Aranžmanu za nepredviđena dešavanja, kako se zvanično nazivaju monetarne rezerve BRIKS-a, biće ustanovljeni Savet guvernera i Stalni komitet. Član Saveta guvernera može biti guverner centralne banke u matičnoj zemlji, ministar finansija ili ličnost tog ranga.

Osim toga, Nova razvojna banka baviće se dugoročnim poslovima finansiranja, pre svega infrastrukturnih projekata, dok je uloga monetarnih rezervi BRIKS-a definisana na kratak rok, obezbeđujući, u slučaju potrebe, trenutnu likvidnost članicama.

Poslovna ofanziva Si Đinpinga

Po okončanju skupa u Fortalezeu, usledila je državna poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Brazilu i još nekim zemljama Južne Amerike. Odmah na njenom početku, Si Đinping je obelodanio nameru Kine da pomogne u izgradnji južnoafričke železnice, koja bi povezala obale Tihog i Atlantskog okeana.

U kojoj meri Kina računa na Brazil, kada je njeno poslovno prisustvo u Južnoj Americi u pitanju, videlo se po velikom broju sporazuma koji su potpisani nakon toga.

Kineske avio-kompanije od brazilskog „Embraera“ kupiće šezdeset aviona E-190. Vrednost posla procenjuje se na 3,3 milijarde američkih dolara.

Kineska banka za izvozne i uvozne poslove („Export-import Bank Of China“) obezbediće pet milijardi dolara tokom naredne tri godine za podršku brazilskom rudarskom gigantu, kompaniji CVRD, za kupovinu ili iznajmljivanje opreme, plovila i drugih usluga kineskih kompanija.

Osim toga, Banka Kine („Bank od China“) takođe je potpisala sporazum sa kompanijom CVRD, koji bi brazilskoj kompaniji trebalo da pomogne u uređenju globalnog finansiranja tokom naredne tri godine.

Predsednica Brazila Dilma Rusef izjavila je tim povodom da su ovi sporazumi ojačali veze dve zemlje više nego ikad.

Kineski privredni rast zasad opstaje na 7,5 odsto

Ambicije u Južnoj Americi, ali i u Africi i drugim delovima sveta, gde se već pozicionirala značajnim ulaganjima u infrastrukturu i drugim vidovima poslovnog prisustva, uključujući i zemlje centralne i istočne Evrope, Kina temelji na činjenici da je uspela da sačuva privredni rast od sedam i po odsto, uprkos teškoćama sa kojima se suočavaju njeni glavni spoljnotrgovinski partneri.

Osim toga, kineska ekonomija u procesu je reforme, koja treba da je odvede ka proizvodima i uslugama sa višom dodatom vrednošću, što se u Pekingu naziva iskorakom od proizvoda i usluga „Made in China“ ka proizvodima i uslugama „Creative of China“.

Osim toga, kineske banke su samo u junu odobrile kredite u vrednosti od 173 milijarde dolara, što je dvadeset odsto više od tržišnih očekivanja.

„Sve dok rast stvara nova radna mesta i prihod, sve dok poseduje kvalitet i efikasnost, sve dok je energetski efikasan i nije naduvan, za nas je prihvatljiv bez obzira da li je nešto niži ili viši od sedam i po odsto,“ naglasio je Li Kećijang ove nedelje, obraćajući se učesnicima jednog seminara ekonomskih eksperata.

Kineski BDP u prvom kvartalu iznosio je 7,4 odsto, a nakon uspeha u drugom tromesečju porasli su i apetiti očekivanja vodećih ekonomista u Pekingu, koji sada kažu da bi stopa rasta kineske privrede mogla da dostigne i 7,6 odsto.

Među njima je i Li Daokuej, direktor Centra za Kinu u svetskoj ekonomiji pri univerzitetu Tsinghua, koji je ukazao da je opredeljenje premijera Li Kećijanga zasnovano na postojanom i umerenom rastu, bez naglih skokova i padova, uz inovacije na dva koloseka, u tehnologijama i institucijama.

Treba reći da novoustanovljene monetarne rezerve BRIKS-a nisu jedini takav mehanizam. Pre četiri godine, Kina je u formatu ASEAN+3 (Asocijacija zemalja jugoistočne Azije plus Kina, Japan, i Južna Koreja) formirala stabilizacioni fond „Chiang Mai Initiative Multilateralism” (CMIM). Početni ulog u ovom finansijskom mehanizmu obezbeđenja bio je 120 milijardi dolara, ali je za samo dve godine uvećan na 240 milijardi.

Sasvim je sigurno da će nakon stabilizacije kineskog privrednog rasta i formiranja Nove razvojne banke sa monetarnim rezervama članice BRIKS-a steći bolju pregovaračku poziciju u starim međunarodnim finansijskim institucijama, odnosno u MMF-u i Svetskoj banci.

Podsetimo da su zemlje BRIKS-a više puta do sada izražavale nezadovoljstvo tempom promena u ovim međunarodnim institucijama, ali su vreme iskoristile i za izgradnju onoga što se danas s pravom naziva alternativama MMF-u i Svetskoj banci, institucijama koej su još uvek pod američkom dominacijom.

Uostalom, zemlje BRIKS-a pozvale su MMF da do januara sledeće godine postigne konačan dogovor o novim kvotama učešća, kako bi se legitimizovao novi poredak u međunarodnoj ekonomiji i suzbio neopravdan pritisak SAD. Do tada je ostalo nešto manje od pola godine. Ostaje da se vidi kojim tempom će biti legalizovane nesporne promene sveta u kom živimo i na koji način.

 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da su protekli predsednički izbori bili fer i demokratski?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner