HRONIKA:
NIKOLAJ PATRUŠEV: RUSIJA ĆE POKUŠATI DA SPREČI USVAJANjE REZOLUCIJE O SREBRENICI. ZAHVALjUJEM SE ALEKSANDRU VULINU NA DOPRINOSU RAZVOJU SARADNjE SRPSKIH I RUSKIH SLUŽBI
PREMIJER ŠPANIJE PEDRO SANČEZ SE POVLAČI S JAVNIH DUŽNOSTI: SUD U MADRIDU OTVORIO ISTRAGU PROTIV NjEGOVE SUPRUGE ZBOG KORUPCIJE
DŽOZEF BAJDEN POTPISAO ZAKON O VOJNOJ POMOĆI SAVEZNICIMA. UKRAJINI NAMENjENA 61 MILIJARDA DOLARA
ALEKSANDAR VUČIĆ: AKO SAM BILO KOGA U SLOVENIJI POVREDIO, IZVINjAVAM SE, ALI NEĆU DA SE IZVINjAVAM SLOVENAČKIM POLITIČARIMA, JER VODE ODVRATNU POLITIKU PREMA SRBIJI I SRPSKOM NARODU
ZORAN LUTOVAC: I PRITISAK DA IZBORI BUDU NA JESEN I IZLAZAK NA IZBORE – IMAJU ŠANSE SAMO UZ JEDINSTVO
ALEKSANDAR VUČIĆ NAKON SASTANKA SA ANTONIOM GUTEREŠOM: SA GENERALNIM SEKRETAROM UN O REZOLUCIJI O SREBRENICI - SRBIJA OZBILjNA DRŽAVA KOJA BESKOMPROMISNO OSUĐUJE SVAKI ZLOČIN POČINjEN U RATNIM SUKOBIMA
NENSI PELOSI: NETANjAHU BI TREBALO DA PODNESE OSTAVKU, ON JE PREPREKA REŠENjU SA DVE DRŽAVE
VLADIMIR VRSAJKOV (SSP NOVI SAD): ULAZIMO U IZBORNI PROCES U NOVOM SADU, A VIDEĆEMO DA LI ĆEMO GA ZAVRŠITI
JELENA MILOŠEVIĆ: STRANKA SLOBODE I PRAVDE NEĆE UČESTVOVATI NA IZBORIMA U NIŠU
REAKCIJE NA VUČIĆEV NASTUP U UN: OTPRAVNIK POSLOVA AMBASADE SRBIJE U LjUBLjANI POZVAN NA RAZGOVOR, REAGOVAO I PREMIJER SLOVENIJE
EVROPSKI PARLAMENT USVOJIO "PLAN RASTA ZA ZAPADNI BALKAN", FINANSIJSKI PAKET EU VREDAN ŠEST MILIJARDI EVRA. DRŽAVE ĆE MORATI DA "ISPUNE NIZ KRITERIJUMA KAKO BI ISKORISTILE PAKET POMOĆI"
MINISTARKA PRAVDE REPUBLIKE SRBIJE MAJA POPOVIĆ: U SREBRENICI NIJE BILO GENOCIDA
Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kakav je kraj?
Savremeni svet

Kakav je kraj?

PDF Štampa El. pošta
Nikolas Gvozdev   
sreda, 13. avgust 2008.
Kako će se završiti rat na Kavkazu? Moja procena, na osnovu izveštaja koje sam pročitao, je da će ruske vojne snage, nakon sto počiste gruzijske snage iz Južne Osetije i Abhazije, operaciju privesti kraju tako što će devastirati gruzijske vojne snage (napadima na baze, skladišta i druga postrojenja) i na taj način se postarati da se nikada više ne ponovi napad na Južnu Osetiju. Ako tokom tog procesa bude stradao i neki civilni cilj ili objekat energetske infrastrukture, to će biti za žaljenje, ali će istovremeno to biti način da se pošalje poruka narodu Gruzije kao i međunarodnim energetskim kompanijama da Zapad – a naročito SAD – nije bio u stanju da ovo spreči i da je Moskva sada ta koja se pita o činjenicama na terenu. 

Vojne operacije se privode kraju za koji dan, uz ponovno uspostavljanje novih ili pojačanih „linija primirja“ koje bi garantovale de fakto nezavisnost Južne Osetije i Abhazije od Gruzije.

Biće puno priče o dijalozima i pregovorima, i izaslanici će ići na sve strane, ali stvarni efekti od toga će biti mali. 

Tek ostaje da se vidi hoće li se dovoljno uraditi da se pomogne običnim Osetinima ili Gruzinima i drugima koji sada pate. Opšte pravilo koje političari primenjuju u poslednjih par decenija – pri čemu je Kipar časni izuzetak – je da uveličavaju patnje naroda kao sredstvo političke borbe. 

U Evropi će se pojačati debata o smislenosti koraka ka širenju evro-atlantske zone ka srcu Evroazije, ili je pak bolje konsolidovati Evropu sa ove strane njenih sadašnjih granica ka istoku, na Vestuli, Prutu i baltičkoj litorali. Treba očekivati da iz toga proistekne jedan prilično napet sastanak NATO-a krajem ove godine. Kako će se to odraziti na transatlanske odnose još uvek je nejasno. 

Američki političari će pojačati svoju retoriku, ali se strategija držanja Rusije mirnom bez velike cene za SAD, a kroz upotrebu lokalnih posrednika, pokazala šupljom. Niti je Vašington u poziciji ikakve realne prednosti nad Rusijom. Nažalost, nije na vidiku nikakav dogovor o raketnoj odbrani, ili o bilo kojem drugom spornom pitanju. A u hladnjikavoj klimi gde temperatura dalje naglo opada upravo u ovim trenucima, čak i razumni i praktični predlozi koje je predložio američki ministar odbrane Robert Gejts, biće okarakterisani kao nekakvi grozni koraci ka umirivanju „revanšističke Rusije“. A na kukovo leto će bilo koji političar u Americi prihvatiti savet nekadašnjeg pomoćnika savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Boba Blekvila ponuđenog na stranicama Nacionalnog interesa o odnosu sa Rusijom zasnovanom na interesu. 

Ali je najporazniji i najstrašniji aspekat taj da je iluzija o svetu vođenom „pravilima“ koji podržava moć Amerike, sada jednom zauvek razbijena u paramparčad. Državni suverenitet nije mnogo bitan; niti su važne iluzorne „garancije“ iza kojih ne stoji pravo obavezivanje. Poverenje u „međunarodnu zajednicu“? Poverenje u „dobru volju“ zapadnih političara?

Gruzija se strmoglavljuje putem koji su već obeležili političari u „revoluciji kedra“ u Libanu, kad su poverovali da će američka moć uspeti da zauzda Siriju (i Hezbolah) i da će američki uticaj moći da obuzda Izrael. 

Trenutno su mudraci po SAD zapenili o povratku Rusije u položaj iz 19. veka, balansa sila/sfera uticaja u politici, ali imam osećaj da bi veliki deo ostatka sveta – uključujući i Evropu – mogao da se oseti komfornije s tim u vezi. 

Konačno, ako samo pročešljate blogosferu – ne samo u Americi, već i u Evropi, Rusiji i Indiji – postane vam jasno da ne samo da se ljudi razilaze u stavovima, već se ne slažu ni u činjenicama. Sve zavisi od ugla onoga ko posmatra. Kosovo, Osetija, Bosna, Ruanda, Kašmir, i tako dalje – ali sveprožimajuća tema nije pozivanje na neostrašćenu, neutralnu arbitražu, već umesto toga slediti drevno pravilo, „Čuvaj svoje prijatelje, uništi svoje neprijatelje’. 

DŽordž H.V. Buš stariji je predvidjao „novi svetski poredak“ u kome bi glavne svetske sile mogle da koordinišu svoja delovanja ka postizanju mira i sigurnosti u svetu. Skoro dve decenije kasnije, čini se kao da ulazimo u eru u kojoj će državnici biti vođeni sledećom biblijskom maksimom: „Tih dana ne bejaše kralja u Izrailju; svi činjaše kako im se učini pravo“ (Sudije, 21:25). Valja nam se spremiti za još veću nestabilnost. 

(Autor je urednik u The National Interest i predavač na U.S. Naval War Colegge. Stavovi izloženi u tekstu su u potpunosti njegovi.)

(11.08. 2008 The National Interest)