Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Da li je Moskva uticala na ishod britanskog referenduma
Savremeni svet

Da li je Moskva uticala na ishod britanskog referenduma

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Milošević   
utorak, 28. jun 2016.

Pojedini političari i mediji na Zapadu pronašli su “krivca” za ishod referenduma u Velikoj Britaniji na kome su se građani te zemlje izjasnili za izlazak iz Evropske unije. To su, razume se, Rusija i njen predsednik Vladimir Putin. Rusija i njen predsednik ne samo što prete ratom zapadnim zemljama, što pripremaju invaziju na baltičke republike, što prete nuklearnim napadom na Varšavu, što predstavljaju opasnost po opštu međunarodnu bezbednost, nego, eto, zabijaju i klin u odnose među zemljama članicama Unije i čak utiču na ishod referenduma u jednoj od glavnih članica Unije. Sutra će verovatno izmisliti nove optužbe. Sve u stilu da Moskva nastavlja imperijalističku politiku, da je imperija zla kao što je to nekad bio Sovjetski Savez. A od takvog neprijatelja i takve politike treba se braniti. Zato se u baltičke zemlje šalju vojna pojačanja, organizuju veliki manevri, a u istočnoevropskim zemljama ojačavaju vojne stukture.

Sa čuđenjem sam na sajtovima pogledao naslovne stranice pojedinih srpskih listova: “Putin sve pobedio”; “Putin rasturio Evropsku uniju - osveta braće Rusa zbog sankcija”; “Vučićev drug razbio Evropu”. Nije mi jasno kakvim su se to agrumentima služili pisci ovih članaka i urednici spoljnopolitičkih rubrika koji odobravaju takve tekstove. Nije mi takođe jasno kako je Putin uspeo da utiče na sedamnaest miliona britanskih građana koji su rekli “ne” Evropskoj uniji.

Objašnjenje se može naći u tome što je današnje srpsko novinarstvo na veoma niskim granama, što nazovi-novinari mogu da pišu što im padne na pamet bez ikakvih argumenata i posledica i što je političko znanje i obrazovanje uz društvenu odgovornost i novinarsku etiku, na krajnje niskom nivou. Pravi uzroci velike krize u kojoj se Evropska unija danas nalazi mnogim srpskim novinarima nisu poznati. Oni se očigledno bolje snalaze u opisivanju događaja sa rijaliti TV programa i sličnih događaja.

Sa političarima i novinarima na Zapadu je druga stvar. Oni imaju svoje prioritete, svoje ciljeve, i za njihovo ostvarenje ne biraju sredstva. Tamo se laže, vara, obmanjuje i građanima prodaje pamet na drugi način i iz drugih razloga.

Da podsetim. Predsednik Putin je nekoliko dana pre britanskog referenduma, na međunarodnom skupu u Sankt Peterburgu, izjavio da je Rusija spremna na obnavljanje odnosa sa Evropskom unijom uz konstataciju da je Unija ključni trgovinski partner Moskve. “Rusija je spremna da se sa Evropom nađe na pola puta, ali nije u pitanju jednosmeran saobraćaj." Predložio je početak pregovora sa Evropskom unijom o tehničkoj saradnji kao prvom koraku u obnavljanju odnosa. Rusija nije bila inicijator naglog prekida odnosa sa Briselom.

Pojedni zapadni, ali i ruski analitičari bili su iznenađeni blagim tonom kojim je Putin govorio o Sjedinjenim Američkim Državama.

I pored svih napada kojima je izložen, pa i uvredama, ruski predsednik je bio vrlo uzdržan i korektan ne samo kada je u pitanju Evropska unija nego i Vašington. Pojedni zapadni, ali i ruski analitičari bili su iznenađeni blagim tonom kojim je Putin govorio o Sjedinjenim Američkim Državama.

“Amerika je verovatno jedina supersila…To je velika zemlja. Mi to prihvatamo i želimo da radimo sa njom, bez obzira na to ko će biti njen predsednik. Problem u odnosima sa Vašingtonom je to što on želi da se meša u stvari drugih zemalja. Dodao je da je Rusiji Vašington potreban, ali ne kao subjekat koji se stalno meša u naše stvari, govori nam kako da živimo ili koji huška Evropu na negativan odnos prema nama. "Sankcije nemaju efekat na Amrikance, ali oni traže od svojih evropskih partnera da ih produže. Ne razumem zašto zemlje Evropske unije prihvataju da pate zbog interesa Vašingtona", rekao je Putin. “Ne želim da tako mislim ali kao da idemo nekakvom hladnom ratu. Uveren sam da to niko ne želi. Koliko nam god izgleda dramatičnom, logika razvoja međunarodnih odnosa nije logika konfrontacije”.

Dakle, ni pomena o nekakvim ratnohuškačkim pretnjama ili pokušajima mešanja u poslove zemalja Evropske unije, a još manje o uticaju na rezultate referenduma u Velikoj Britaniji.

Takav stav ruski predsednik je javno izneo i posle britanskog referenduma. Tvrdnju britanskog premijera da će zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije “Putin biti srećan” ruski predsednik je nazvao nekorektnim pokušajem da se utiče na britansko javno mnjenje. Ali, taj pokušaj nije doveo do željenog rezultata. “Mislim da je razumljivo šta se desilo. Niko ne želi da podržava i subvencioniše slabe ekonomije, države i nacije", rekao je Putin. Očigledno je da britanski narod nije zadovoljan načinom na koji se rešavaju problemi u oblasti bezbednosti. Ti problemi su u poslednje vreme postali bitniji sa migracionim procesom, što je očigledno imalo uticaj na opredeljenje glasača.

“Rusija se nije mešala u proces `bregzita` niti je uticala na njega, niti su njeni zvaničnici davali izjave o njemu. Ponašali smo se veoma korektno i, naravno, pažljivo pratili šta se događa, ali nikada nismo uticali na taj proces niti smo pokušavali da to radimo”, rekao je ruski predsednik. Zaključio je da niko nema pravo da govori o poziciji Rusije nakon “bregzita”. To predstavlja nizak nivo političke kulture”.

I američki politički analitičar Danijel Server našao je za potrebno da kaže kako je “bregzit” “veoma loša vest za Britaniju, za Evropsku uniju, za SAD i za Balkan. “Dobra je za Putina. Moji prijatelji i ja nećemo slaviti.” Dabome, gospodine Server, da nećete slaviti s obzirom na čitav splet događaja i okolnosti zbog kojih su Evropska unija, sa Britanijom u njoj, potrebni za ostvarenje globalnih američkih političkih, ekonomskih i drugih ciljeva.

Ruski analitičar Israel Šamir kaže da je uoči referenduma u Britaniji, u Vikiliksu obnarodovan tajni dokumenat koji pokazuje da je integracija u Evropi bio američki projekat da bi Vašington mogao uspešnije njome da upravlja. Za Rusiju, Evropska unija se postavila ne baš prijateljski, zavodeći sankcije koje mnoge članice nisu želele. Grčku je Unija dovela gotovo do bankrotstva, uništenja države. U Španiji je buknula nezaposlenost, preko zemalja- članica pojavio se talas izbeglica iz država koje su pogođene američkom vojnom intervencijom. U Evropskoj uniji ogromnu ulogu imaju ekonomski nerazavijene zemlje Istočne Evrope, bivši sovjetski sateliti koji umesto u Moskvi sada imaju gospodare u Vašingtonu.

z pomoć Evropske unije američke korporacije nameravale su da zemlje Evrope utareju u svojevrstan obor - u transatlantsko partnerstvo koje u stvaru predstavlja savez korporacija protiv naroda. Sve protivnike Evropske unije označavali su kao rasiste, čovekomrsce i prijatelje “krvavog režima u Moskvi”. Sada je tome, izgleda, došao kraj. Britanski pisac i profesor Dzejms Hartfild kaže da to što se sada dešava u Britaniji predstavlja protest naroda protiv elite.

Žestoko se sukobljavaju pristalice i protivnici Evropske unije, navode se plusevi i minusi članstva.

Referendum u Velikoj Britaniji pobudio je najveću pažnju političkih krugova i medija u svetu, što je i normalno s obzirom na značaj ovog događaja, a pogotovu njegovih posledica. Žestoko se sukobljavaju pristalice i protivnici Evropske unije, navode se plusevi i minusi članstva.

Evo šta o tome misle pojedini analitičari u Bugarskoj, koja se smatra jednom od najsiromašnijih zemalja Unije. Već do 2013. godine Bugarska je izgubila 60 odsto radnih mesta, ostala je bez ljudi i pretvorila se u koloniju pod političkom upravom Evropske unije. Najbolja “paradajz-republika” u svetu prestala je da proizvodi paradajz. Poznata šopska salata u Bugarskoj sada se pravi od “plastičnog” paradajza iz Jordana ili Turske, poznata bugarska mesnata crvena paprika (u Rusiji je zovu “bolgarskiй perec”) uvozi se iz Holandije i Makedonije, luk iz Kine, sir iz Francuske. Na lokalnom tržištu više nema bugarskih sokova od paradajza, ali zato ima holandskih napretek. Čak 80 procenata svih vrsta voća i povrća su uzvozni.

U vreme cara Simeona elektrodistribucija je bila prodata Česima, Austrijancima i Nemcima, vodovodom i kanalizacijom upravljali su Francuzi, bakarna ruda otišla je pod vlasništvo Belgijanaca. Danas je situacija slična. Nacionalna dobra pripadaju uglavnom strancima. To je bio uslov za ulazak Bugarske u Evropsku uniju. Bugarska je prodata na licitaciji - kaže lider nacionalista Angel DŽambaski.

Kada se govori o navodnoj umešanosti i uticaju Rusije oko rezultata referenduma u Britaniji, obično se navodi da je Moskva to učinila da bi se osvetila zbog sankcija i eventualno izdejstvovala da se one ukinu. To je naivno, laičko tumačenje, lišeno svakog osnova. Naravno da Moskva nije srećna zbog sankcija koje su joj uvedene, naravno da su one značajno naškodile ruskoj privredi, naravno da su one uticale na pad vrednosti ruske nacionalne valute rublje i negativno se odrazile na život običnih građana.

Negativne posledice sankcija niko u Moskvi ne poriče, ali se one ipak nisu dramatično odrazile na rusku ekonomiju niti su slomile duh i elan ruskog čoveka. Ako u nekim sredinama i političkim krugovima u Moskvi ima određenog zadovoljstva zbog rezultata referenduma, onda je to zbog činjenice da je “bregzit” pokazao da građani Evrope nisu zadovoljni klišeima koji im Unija nameće, njenom unutrašnjom i spoljnom politikom, da nisu jednodušni u oceni da je Evropska unija bogomdani model za srećan bezbrižan život i blagostanje, da ne žele da im se iz Brisela diktiraju norme ponašanja i način življenja. U Moskvi se, inače, smatra da se “bregzit” neće odraziti na pitanje evropskih sankcija, barem ne u većoj meri, što je ocenio i predsednik Putin.

Da svako zlo ima bar koje zrnce dobrog svedoče i sankcije zavedene Rusiji. Upravo zbog tog dobrog “zrnca” (ispostavlja se da to čak i nije “zrnce” već nešo mnogo krupnije), postoji mišljenje da su se sankcije povoljno odrazile na neke aspekte privrednog života u Rusiji. Rukovodilac administracije Kremlja, Sergej Ivanov, smatra čak da bi bilo korisno da sankcije potraju i da bi to doprinelo ozdravljenju ruske privrede. U jednoj emisiji moskovske teleizije Ivanov je rekao da sankcije podstiču razvoj vlastite privrede i da je najteži period zbog zavođenja sankcija prošao. “Moje je lično mišljenje da bi za nas bilo dobro da sankcije potraju. Mi smo dugo govorili o diverzifikaciji privrede. Postoji izreka da “ne bi bilo sreće da nesreća u tome nije pomogla”. Eto to se upravo desilo i sa sankicijama”, rekao je Ivanov.

Ivanov kaže da danas dve trećine sredstava koja se ulivaju u državni budzet nije iz oblasti nafte gasa. To je kolosalni napredak i potpuno drugaciji kvalitet”, kaže Ivanov. On je napomenuo da u hemijskoj industriji, na primer, godišnjni porast iznosi između 30 i 35 procenata, uz učešće stranih investitora. Time možemo da se ponosimo i to je postignuto zahvaljujući sankcijama. Naravno, sancije su nanele Rusiji, prilično ozbiljnu štetu, ali najgore je prošlo, smatra Ivanov. Po njegovim rečima, zemlje Evropske unije su shvatile da sankcije nisu postigle cilj i da izolacija Rusije nije uspela, “pošto Evropa i Severna Amerika nisu ceo svet”.

a. Gotovo svi analitičari, bez obzira na to da li su iz zemalja Unije ili ne, smatraju da je “bregzit” istorijski događaj. Za neke to je trenutak buđenja, za druge pokretanje lavine, za treće događaj sa nepredvidivim posledicama.

Čini se da se da se u pojedinim zemljama Evropske unije i na Zapadu uopšte počinje da shvata da je zavođenje sankcija i uopšte politika prema Rusiji velika greška. Na to upućuje i izjava nemačkog ministra inostranih poslova Štajnmajera u kojoj je kritikovao politiku NATO prema Rusiji koju je ocenio kao ratobornu. “Treba da izbegavamo pogoršavanje situacije zveckanjem oružja i zvukom čizama”- rekao je Štajnmajer u intervjuu nemačkom Bildu.

Nemački ministar dao je ovu izjavu povodom velikih manevara NATO pakta u Poljskoj u kojima učestvuje preko 30.000 vojnika, desetine borbenih aviona, ratni brodovi i 3.000 vozila.

Da se vratim osnovnoj temi - britanskom referendumu, uzrocima i mogućim posledicama. Gotovo svi analitičari, bez obzira na to da li su iz zemalja Unije ili ne, smatraju da je “bregzit” istorijski događaj. Za neke to je trenutak buđenja, za druge pokretanje lavine, za treće događaj sa nepredvidivim posledicama.

Analitičari na Zapadu konstatuju da je poslednjih sedamdeset godina kooperacija među zemljama zapadne Evrope rasla i postajala više-manje jedinstvena ideološki, ekonomski, pa i politički. Odlazak Britanije je prvi korak unazad. Da li će on označiti prelomni momenat ka kraju Evropske unije - ostaje da se vidi. Ali, u svakom slučaju, izlazak tako značajnog i uticajnog člana iz zajednice je presedan.

Po mišljenju britanskog Telegrafa, čiji je analitičar desetak dana pre referenduma napisao uvodnik, izlazak Britanije iz Evropske unije bio bi akt uspostavljanja državnog samoupravljanja i odbijanja nadnacionalnog režima koga građani Britanije nisu izabrali niti ga mogu smeniti iako on čini grešku za greškom. Kolumnista lista upoređuje taj režim sa srednjovekovnim papstvom.

Sastoji se od ljudi za koje se ne zna ni odakle su došli niti čime se rukovode kada donose odluke. Uz to, evrobirokrate se bez pardona mešaju u unutrašnje poslove suverenih država; diktiraju socijalnu i fiskalnu politiku vladi Grčke, Italije, Španije i drugih zemalja, faktički lišavajući zakonski izabranu vlast tih zemalja da donose sopstvene odluke. Kolumnista Telegrafa Embrouz Evans Pritčard kaže da se takva praksa graniči sa državnim prevratom. Evropska unija malo podseća na Sjedinjene Države Evrope o kojoj su možda maštali oni koji su je osnovali.

Drugi značajan argumenat je novac. Velika Britanija je zemlja-donator Evropske unije i kada, na primer, Unija pomaže Grčkoj, to čini i novcem britanskih poreznika.

Što se Rusije tiče, britanski referendum se na nju neće bitnije odraziti, kaži ruski analitičari. Vize za Britaniju važiće i dalje, u Londonu će i dalje živeti značajan broj bogatih Rusa koji su tamo kupili nekretnine, koje u narednom periodu mogu nešto pojeftiniti. Druga je stvar ako “bregzit” bude predstavljao početak dezintegracionog procesa, ako se vrati recesija, ako ponovo padnu cene nafte i gasa i ako dođe do poremećaja u međunarodnoj trgovinskoj razmeni.

Postavlja se pitanje da li je rezultatima referenduma Britanija definitivno izašla iz Evropske unije? Da li ne postoji nikakva mogućnost da se odluka izmeni?

Kao prvo, do sada još niko nije izašao iz Unije. Članom EU smatra se država koja je potpisala niz pristupnih dokumenata. Velika Britanije svoje potpise nije povukla. Drugo (iako ne i poslednje) postoji teoretska mogućnost da se rezultati referenduma ignorišu. Referendum ima snagu preporuke, a sve pravne odluke donosi parlament u kome većinu čine pristalice ostanka Britanije u Evropskoj uniji.

Škotska, u kojoj su građani glasali za ostajanje u Evropskoj uniji, najavila je da će blokirati rezultate referenduma i zapretila otcepljenjem. Severna Irska takođe žestoko negoduje i preti pripajanjem sa susednom Republikom Irskom. U Londonu ima funkcionera koji traže izdvajanje prestonice iz državne zajednice i ostanak u Evropskoj uniji. Ujedinjeno kraljevstvo više ne postoji, kažu pojedini analitičari na Ostrvu. Referendume i nagoveštaje izlaska iz Unije šalju i neke druge članice. Očigledno, članstvo im nije donelo neki opipljivi boljitak, niti im je ispunilo očekivanja.

Lavina je, dakle, krenula. Uzburkala je duhove ne samo u Velikoj Britaniji, pa čak i ne samo u Evropskoj uniji i starom kontinentu, nego i širom sveta. Da li će se zaustaviti na samom početku, ili će početi da ruši sve pred sobom, ostavljajući pustoš ili će pak doprineti nečem drugom: poređati kockice onako kako bi bilo prirodno trebalo da stoje, oslanjajući se svaka na sopstvene noge, sarađujući na način koji odgovara sopstvenom, ali i opštem međunarodnom interesu, a ne u interesu samo jedne strane, ma kako ona bila snažna i uticajna.

A za to vreme, u tom iščekivanju, ogromna armija izvanredno plaćenih funkcionera i službenika u Briselu, nastaviće svoje poslove, grčevito se držeći za fotelje, čiju sadržinu najveći broj poreznika ne razume. Odlučivaće kakvi krastavci treba da se gaje (da kojim slučajem ne budu krivi), koliki obim treba da imaju breskve i kajsije, koliko vode treba da ima u kazančetu iznad ve-ce šolja, koliko seljak može da ispeče rakije, kako se pravilno gaje guske i plovke.

Vreme je za buđenje, kažu tim povodom analitičari.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će crnogogorski „Zakon o slobodi veroispovesti“ biti povučen?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner