среда, 16. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Да ли је Москва утицала на исход британског референдума
Савремени свет

Да ли је Москва утицала на исход британског референдума

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
уторак, 28. јун 2016.

Поједини политичари и медији на Западу пронашли су “кривца” за исход референдума у Великој Британији на коме су се грађани те земље изјаснили за излазак из Европске уније. То су, разуме се, Русија и њен председник Владимир Путин. Русија и њен председник не само што прете ратом западним земљама, што припремају инвазију на балтичке републике, што прете нуклеарним нападом на Варшаву, што представљају опасност по општу међународну безбедност, него, ето, забијају и клин у односе међу земљама чланицама Уније и чак утичу на исход референдума у једној од главних чланица Уније. Сутра ће вероватно измислити нове оптужбе. Све у стилу да Москва наставља империјалистичку политику, да је империја зла као што је то некад био Совјетски Савез. А од таквог непријатеља и такве политике треба се бранити. Зато се у балтичке земље шаљу војна појачања, организују велики маневри, а у источноевропским земљама ојачавају војне стуктуре.

Са чуђењем сам на сајтовима погледао насловне странице појединих српских листова: “Путин све победио”; “Путин растурио Европску унију - освета браће Руса због санкција”; “Вучићев друг разбио Европу”. Није ми јасно каквим су се то агрументима служили писци ових чланака и уредници спољнополитичких рубрика који одобравају такве текстове. Није ми такође јасно како је Путин успео да утиче на седамнаест милиона британских грађана који су рекли “не” Европској унији.

Објашњење се може наћи у томе што је данашње српско новинарство на веома ниским гранама, што назови-новинари могу да пишу што им падне на памет без икаквих аргумената и последица и што је политичко знање и образовање уз друштвену одговорност и новинарску етику, на крајње ниском нивоу. Прави узроци велике кризе у којој се Европска унија данас налази многим српским новинарима нису познати. Они се очигледно боље сналазе у описивању догађаја са ријалити ТВ програма и сличних догађаја.

Са политичарима и новинарима на Западу је друга ствар. Они имају своје приоритете, своје циљеве, и за њихово остварење не бирају средства. Тамо се лаже, вара, обмањује и грађанима продаје памет на други начин и из других разлога.

Да подсетим. Председник Путин је неколико дана пре британског референдума, на међународном скупу у Санкт Петербургу, изјавио да је Русија спремна на обнављање односа са Европском унијом уз констатацију да је Унија кључни трговински партнер Москве. “Русија је спремна да се са Европом нађе на пола пута, али није у питању једносмеран саобраћај." Предложио је почетак преговора са Европском унијом о техничкој сарадњи као првом кораку у обнављању односа. Русија није била иницијатор наглог прекида односа са Бриселом.

Поједни западни, али и руски аналитичари били су изненађени благим тоном којим је Путин говорио о Сједињеним Америчким Државама.

И поред свих напада којима је изложен, па и увредама, руски председник је био врло уздржан и коректан не само када је у питању Европска унија него и Вашингтон. Поједни западни, али и руски аналитичари били су изненађени благим тоном којим је Путин говорио о Сједињеним Америчким Државама.

“Америка је вероватно једина суперсила…То је велика земља. Ми то прихватамо и желимо да радимо са њом, без обзира на то ко ће бити њен председник. Проблем у односима са Вашингтоном је то што он жели да се меша у ствари других земаља. Додао је да је Русији Вашингтон потребан, али не као субјекат који се стално меша у наше ствари, говори нам како да живимо или који хушка Европу на негативан однос према нама. "Санкције немају ефекат на Амриканце, али они траже од својих европских партнера да их продуже. Не разумем зашто земље Европске уније прихватају да пате због интереса Вашингтона", рекао је Путин. “Не желим да тако мислим али као да идемо некаквом хладном рату. Уверен сам да то нико не жели. Колико нам год изгледа драматичном, логика развоја међународних односа није логика конфронтације”.

Дакле, ни помена о некаквим ратнохушкачким претњама или покушајима мешања у послове земаља Европске уније, а још мање о утицају на резултате референдума у Великој Британији.

Такав став руски председник је јавно изнео и после британског референдума. Тврдњу британског премијера да ће због изласка Велике Британије из Европске уније “Путин бити срећан” руски председник је назвао некоректним покушајем да се утиче на британско јавно мњење. Али, тај покушај није довео до жељеног резултата. “Мислим да је разумљиво шта се десило. Нико не жели да подржава и субвенционише слабе економије, државе и нације", рекао је Путин. Очигледно је да британски народ није задовољан начином на који се решавају проблеми у области безбедности. Ти проблеми су у последње време постали битнији са миграционим процесом, што је очигледно имало утицај на опредељење гласача.

“Русија се није мешала у процес `брегзита` нити је утицала на њега, нити су њени званичници давали изјаве о њему. Понашали смо се веома коректно и, наравно, пажљиво пратили шта се догађа, али никада нисмо утицали на тај процес нити смо покушавали да то радимо”, рекао је руски председник. Закључио је да нико нема право да говори о позицији Русије након “брегзита”. То представља низак ниво политичке културе”.

И амерички политички аналитичар Данијел Сервер нашао је за потребно да каже како је “брегзит” “веома лоша вест за Британију, за Европску унију, за САД и за Балкан. “Добра је за Путина. Моји пријатељи и ја нећемо славити.” Дабоме, господине Сервер, да нећете славити с обзиром на читав сплет догађаја и околности због којих су Европска унија, са Британијом у њој, потребни за остварење глобалних америчких политичких, економских и других циљева.

Руски аналитичар Исраел Шамир каже да је уочи референдума у Британији, у Викиликсу обнародован тајни докуменат који показује да је интеграција у Европи био амерички пројекат да би Вашингтон могао успешније њоме да управља. За Русију, Европска унија се поставила не баш пријатељски, заводећи санкције које многе чланице нису желеле. Грчку је Унија довела готово до банкротства, уништења државе. У Шпанији је букнула незапосленост, преко земаља- чланица појавио се талас избеглица из држава које су погођене америчком војном интервенцијом. У Европској унији огромну улогу имају економски неразавијене земље Источне Европе, бивши совјетски сателити који уместо у Москви сада имају господаре у Вашингтону.

з помоћ Европске уније америчке корпорације намеравале су да земље Европе утареју у својеврстан обор - у трансатлантско партнерство које у ствару представља савез корпорација против народа. Све противнике Европске уније означавали су као расисте, човекомрсце и пријатеље “крвавог режима у Москви”. Сада је томе, изгледа, дошао крај. Британски писац и професор Дзејмс Хартфилд каже да то што се сада дешава у Британији представља протест народа против елите.

Жестоко се сукобљавају присталице и противници Европске уније, наводе се плусеви и минуси чланства.

Референдум у Великој Британији побудио је највећу пажњу политичких кругова и медија у свету, што је и нормално с обзиром на значај овог догађаја, а поготову његових последица. Жестоко се сукобљавају присталице и противници Европске уније, наводе се плусеви и минуси чланства.

Ево шта о томе мисле поједини аналитичари у Бугарској, која се сматра једном од најсиромашнијих земаља Уније. Већ до 2013. године Бугарска је изгубила 60 одсто радних места, остала је без људи и претворила се у колонију под политичком управом Европске уније. Најбоља “парадајз-република” у свету престала је да производи парадајз. Позната шопска салата у Бугарској сада се прави од “пластичног” парадајза из Јордана или Турске, позната бугарска месната црвена паприка (у Русији је зову “болгарский перец”) увози се из Холандије и Македоније, лук из Кине, сир из Француске. На локалном тржишту више нема бугарских сокова од парадајза, али зато има холандских напретек. Чак 80 процената свих врста воћа и поврћа су узвозни.

У време цара Симеона електродистрибуција је била продата Чесима, Аустријанцима и Немцима, водоводом и канализацијом управљали су Французи, бакарна руда отишла је под власништво Белгијанаца. Данас је ситуација слична. Национална добра припадају углавном странцима. То је био услов за улазак Бугарске у Европску унију. Бугарска је продата на лицитацији - каже лидер националиста Ангел Џамбаски.

Када се говори о наводној умешаности и утицају Русије око резултата референдума у Британији, обично се наводи да је Москва то учинила да би се осветила због санкција и евентуално издејствовала да се оне укину. То је наивно, лаичко тумачење, лишено сваког основа. Наравно да Москва није срећна због санкција које су јој уведене, наравно да су оне значајно нашкодиле руској привреди, наравно да су оне утицале на пад вредности руске националне валуте рубље и негативно се одразиле на живот обичних грађана.

Негативне последице санкција нико у Москви не пориче, али се оне ипак нису драматично одразиле на руску економију нити су сломиле дух и елан руског човека. Ако у неким срединама и политичким круговима у Москви има одређеног задовољства због резултата референдума, онда је то због чињенице да је “брегзит” показао да грађани Европе нису задовољни клишеима који им Унија намеће, њеном унутрашњом и спољном политиком, да нису једнодушни у оцени да је Европска унија богомдани модел за срећан безбрижан живот и благостање, да не желе да им се из Брисела диктирају норме понашања и начин живљења. У Москви се, иначе, сматра да се “брегзит” неће одразити на питање европских санкција, барем не у већој мери, што је оценио и председник Путин.

Да свако зло има бар које зрнце доброг сведоче и санкције заведене Русији. Управо због тог доброг “зрнца” (испоставља се да то чак и није “зрнце” већ нешо много крупније), постоји мишљење да су се санкције повољно одразиле на неке аспекте привредног живота у Русији. Руководилац администрације Кремља, Сергеј Иванов, сматра чак да би било корисно да санкције потрају и да би то допринело оздрављењу руске привреде. У једној емисији московске телеизије Иванов је рекао да санкције подстичу развој властите привреде и да је најтежи период због завођења санкција прошао. “Моје је лично мишљење да би за нас било добро да санкције потрају. Ми смо дуго говорили о диверзификацији привреде. Постоји изрека да “не би било среће да несрећа у томе није помогла”. Ето то се управо десило и са санкицијама”, рекао је Иванов.

Иванов каже да данас две трећине средстава која се уливају у државни будзет није из области нафте гаса. То је колосални напредак и потпуно другацији квалитет”, каже Иванов. Он је напоменуо да у хемијској индустрији, на пример, годишњни пораст износи између 30 и 35 процената, уз учешће страних инвеститора. Тиме можемо да се поносимо и то је постигнуто захваљујући санкцијама. Наравно, санције су нанеле Русији, прилично озбиљну штету, али најгоре је прошло, сматра Иванов. По његовим речима, земље Европске уније су схватиле да санкције нису постигле циљ и да изолација Русије није успела, “пошто Европа и Северна Америка нису цео свет”.

а. Готово сви аналитичари, без обзира на то да ли су из земаља Уније или не, сматрају да је “брегзит” историјски догађај. За неке то је тренутак буђења, за друге покретање лавине, за треће догађај са непредвидивим последицама.

Чини се да се да се у појединим земљама Европске уније и на Западу уопште почиње да схвата да је завођење санкција и уопште политика према Русији велика грешка. На то упућује и изјава немачког министра иностраних послова Штајнмајера у којој је критиковао политику НАТО према Русији коју је оценио као ратоборну. “Треба да избегавамо погоршавање ситуације звецкањем оружја и звуком чизама”- рекао је Штајнмајер у интервјуу немачком Билду.

Немачки министар дао је ову изјаву поводом великих маневара НАТО пакта у Пољској у којима учествује преко 30.000 војника, десетине борбених авиона, ратни бродови и 3.000 возила.

Да се вратим основној теми - британском референдуму, узроцима и могућим последицама. Готово сви аналитичари, без обзира на то да ли су из земаља Уније или не, сматрају да је “брегзит” историјски догађај. За неке то је тренутак буђења, за друге покретање лавине, за треће догађај са непредвидивим последицама.

Аналитичари на Западу констатују да је последњих седамдесет година кооперација међу земљама западне Европе расла и постајала више-мање јединствена идеолошки, економски, па и политички. Одлазак Британије је први корак уназад. Да ли ће он означити преломни моменат ка крају Европске уније - остаје да се види. Али, у сваком случају, излазак тако значајног и утицајног члана из заједнице је преседан.

По мишљењу британског Телеграфа, чији је аналитичар десетак дана пре референдума написао уводник, излазак Британије из Европске уније био би акт успостављања државног самоуправљања и одбијања наднационалног режима кога грађани Британије нису изабрали нити га могу сменити иако он чини грешку за грешком. Колумниста листа упоређује тај режим са средњовековним папством.

Састоји се од људи за које се не зна ни одакле су дошли нити чиме се руководе када доносе одлуке. Уз то, евробирократе се без пардона мешају у унутрашње послове суверених држава; диктирају социјалну и фискалну политику влади Грчке, Италије, Шпаније и других земаља, фактички лишавајући законски изабрану власт тих земаља да доносе сопствене одлуке. Колумниста Телеграфа Емброуз Еванс Притчард каже да се таква пракса граничи са државним превратом. Европска унија мало подсећа на Сједињене Државе Европе о којој су можда маштали они који су је основали.

Други значајан аргуменат је новац. Велика Британија је земља-донатор Европске уније и када, на пример, Унија помаже Грчкој, то чини и новцем британских порезника.

Што се Русије тиче, британски референдум се на њу неће битније одразити, кажи руски аналитичари. Визе за Британију важиће и даље, у Лондону ће и даље живети значајан број богатих Руса који су тамо купили некретнине, које у наредном периоду могу нешто појефтинити. Друга је ствар ако “брегзит” буде представљао почетак дезинтеграционог процеса, ако се врати рецесија, ако поново падну цене нафте и гаса и ако дође до поремећаја у међународној трговинској размени.

Поставља се питање да ли је резултатима референдума Британија дефинитивно изашла из Европске уније? Да ли не постоји никаква могућност да се одлука измени?

Као прво, до сада још нико није изашао из Уније. Чланом ЕУ сматра се држава која је потписала низ приступних докумената. Велика Британије своје потписе није повукла. Друго (иако не и последње) постоји теоретска могућност да се резултати референдума игноришу. Референдум има снагу препоруке, а све правне одлуке доноси парламент у коме већину чине присталице останка Британије у Европској унији.

Шкотска, у којој су грађани гласали за остајање у Европској унији, најавила је да ће блокирати резултате референдума и запретила отцепљењем. Северна Ирска такође жестоко негодује и прети припајањем са суседном Републиком Ирском. У Лондону има функционера који траже издвајање престонице из државне заједнице и останак у Европској унији. Уједињено краљевство више не постоји, кажу поједини аналитичари на Острву. Референдуме и наговештаје изласка из Уније шаљу и неке друге чланице. Очигледно, чланство им није донело неки опипљиви бољитак, нити им је испунило очекивања.

Лавина је, дакле, кренула. Узбуркала је духове не само у Великој Британији, па чак и не само у Европској унији и старом континенту, него и широм света. Да ли ће се зауставити на самом почетку, или ће почети да руши све пред собом, остављајући пустош или ће пак допринети нечем другом: поређати коцкице онако како би било природно требало да стоје, ослањајући се свака на сопствене ноге, сарађујући на начин који одговара сопственом, али и општем међународном интересу, а не у интересу само једне стране, ма како она била снажна и утицајна.

А за то време, у том ишчекивању, огромна армија изванредно плаћених функционера и службеника у Бриселу, наставиће своје послове, грчевито се држећи за фотеље, чију садржину највећи број порезника не разуме. Одлучиваће какви краставци треба да се гаје (да којим случајем не буду криви), колики обим треба да имају брескве и кајсије, колико воде треба да има у казанчету изнад ве-це шоља, колико сељак може да испече ракије, како се правилно гаје гуске и пловке.

Време је за буђење, кажу тим поводом аналитичари.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер