Da li kriza u Libiji preti da poremeti odnose između Ankare i Moskve?

U Libiji je dvovlašće. Tripolijem vlada Vlada nacionalnog jedinstva Fajeza Saradža koju podržavaju UN i Turska a ostatkom zemlje vlada general Halifa Haftar čija vojska već mesecima opseda Tripoli. U vojsci Halife Haftara su i mnogi bivši Gadafijevi vojnici. Halifu haftara podržavaju arapske zemlje među kojima je i egipat ali Haftar takođe ima podršku i Moskve.

Ko je general Halifa Haftar? On je imao burnu prošlost. Pomagao je pukovniku Moameru Gadafiju da dođe na vlast 1969. god. I od tada je bio pukovnikov miljenik, međutim posle neuspešnog rata sa Čadom on odlazi u Ameriku gde je i sarađivao sa CIA-e. Prethodno bio je na školovanju u Rusiji i navodno govori ruski jezik.

On se nakon svrgavanja Gadafija vraća iz Amerike gde okupivši bivše Gadafijeve vojnike i uz pomoć Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata nastavlja borbu protiv islamskih terorista. Za tu borbu je dobio punu podršku Moskve u kojoj je i boravio nekoliko puta po povratku u zemlju.

Turska je u Libiji otkrila 2 000 ruskih plaćenika tzv. Vrangelovaca koji se bore na strani generala Halife Haftara. Uz njihovu pomoć trupe generala Haftara su i osvojile južna predgrađa Tripolija ali sam centar Tripolija se još uvek drži. Turska je sudeći na osnovu neimenovanih izvora u UN u Tripoli već poslala specijalce kao i oružje i vojnu opremu. U međuvremenu general Haftar je naredio svojoj mornarici da potapa svaki turski brod. Prethodno je Haftarova mornarica zaustavila jedan civilni turski brod i uzela taoce ali je pod pretnjom Turske general Haftar, koji očigledno još uvek nije spreman na otvoreni rat s Turskom, oslobodio zatočenike.

Vlada Fajeza Saradža je potpisala sa Erdoganom sporazum o razumevanju i zaštiti. Zbog toga je Redžep Tajip Erdogan najavio da će u januaru 2020. poslati vojsku u Tripoli. Naravno, prethodno je neophodno da turski Parlament odobri slanje vojnih trupa u drugu državu ali to je gotovo izvesno pošto Erdogan u Parlamentu ima većinu.

Ukoliko do toga stvarno i dođe a veliki su izgledi da hoće biće vrlo teško dalje kontrolisati situaciju. Lokalni rat može da postane regionalni jer bi se onda sasvim sigurno umešale arapske zemlje na čelu sa Egiptom a tada može doći do nezamislivog krvoprolića.

Posebno će biti neugodno za odnose između Turske i Rusije ukoliko se na frontu susretnu „Vrangelovci“ sa regularnim turskim trupama.

Za sada i Turska i Moskva ćute, kada su u pitanju međudržavni odnosi, o potencijalnom sukobu oko Libije i bombi koja samo što nije eksplodirala.

Ne znamo kako će na tursko-ruske odnose uticati eventualno slanje turskih vojnika u Tripoli ali ne možemo isključiti scenario u kome će ruski predsednik Vladimir Putin izvršiti neku vrstu pritiska na Erdogana da ipak odustane od direktne vojne pomoći Vladi Fajeza Saradža. Ukoliko Erdogan proceni da je za njegovu zemlju i lično za njega bolja opcija da nastavi da blisko sarađuje sa Moskvom on neće narušiti prijateljstvo sa Rusijom zbog obećane pomoći Fajezu Saradži.

U svakom slučaju očekuje nas vruć spoljno politički januar makar kad je Libija u pitanju. Pogotovo što bi eventualno mešanje Turske kao članice NATO pakta verovatno obavezalo još neke države koje su u Severnoatlantskom savezu da pošalju svoje trupe.