среда, 24. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Да ли је Развојна банка земаља БРИКС-а шанса за Србију?
Савремени свет

Да ли је Развојна банка земаља БРИКС-а шанса за Србију?

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Жујовић   
среда, 09. јул 2014.

У сенци Светског првенства одвијају се припреме за можда најзначајнији самит земаља БРИКС, који ће бити одржан од 15. до 17. јула у бразилском граду Форталезеу. Циљ је оснивање Развојне банке ове групе земаља, са улогом од педесет милијарди долара за финансирање опсежних инфраструктурних пројеката.

Према проценама које су објављене у Кини, нова банка требало би да помогне Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужној Африци да постану мање зависне од америчког долара и избегну турбуленције курсних разлика. Установљење ове банке биће прекретница у међународном валутном систему, који је дуго био под доминацијом САД и Европске уније, кажу кинески експерти.

Према речима Џанга Џуна, генералног директора Одељења за међународне економске послове у Пекингу, предстојећи самит мапираће будуће планове ових земаља, засноване на одрживом напретку.

Западни медији и аналитичари раније су истакли да је оснивање Развојне банке БРИКС начин да се премосте препреке на које ове земље наилазе у Међународном монетарном фонду и Светској банци.

Реализација касни од 2012. године

Идеја о оснивању банке земаља БРИКС актуелизована је на четвртом самиту ове групе, одржаном у Њу Делхију крајем марта 2012. године. Међу значајним темама заседања били су удели земаља у развоју у међународним финансијским организацијама.

Ипак, Развојна банка земаља групе БРИКС тада није основана. Дошло је било до размимоилажења мишљења о појединачним износима почетног капитала, уделима у расподели и седишту нове банке.

Прошле године, у Дурбану (Јужна Африка), Развојна банка била је поново тема. Помињао се почетни капитал од сто милијарди долара, али до оснивања банке поново није дошло.

Договор постигнут

Очекује се да ће у ове године у Бразилу бити обелодањено да ће свака од земаља БРИКС уложити једнак износ у нову банку. То значи да је преовладао став о једнаком третману земаља и да ниједна од чланица неће имати већински удео у овом подухвату. Осим тога, очекује се и да ће нова банка имати четири седишта: у Москви, Шангају, Њу Делхију и Јоханесбургу.

Прогнозе говоре да ће свака од земаља приложити по десет милијарди долара у новцу и још по четрдесет милијарди долара у гаранцијама. Такође се истиче да би у наредних пет година оснивачки улог у новцу могао бити повећан на сто милијарди долара.

Кинески званичници истакли су да је њихова земља до сада акумулирала велико искуство у развоју инфраструктуре, што, како истичу, може бити веома практично за остале. Кина је спремна да своја искуства подели са њима.

Бег од долара – глобални оквир нове банке

Развојна банка БРИКС биће и нови корак ка интернационализацији националних валута ових земаља. Чини се да је у том процесу најдаље отишла Кина, која је све активнија у закључивању споразума о трговини националним валутама. Она има такве споразуме са најзначајнијим светским економијама.

У јануару ове године удео јуана на међународном новчаном тржишту износио је 1,39 одсто (седмо место), испред швајцарског франка (1,38 одсто). Првих шест места на листи најјачих светских валута и даље су: амерички долар, евро, британска фунта, јапански јен, канадски и аустралијски долар.

Иако су први кораци начињени још 2008, процес интернационализације јуана (РМБ) почео је 15. децембра 2010. године на Међубанкарској курсној листи у Москви (МИЦЕX). Москва је постала прва станица интернационализације кинеске валуте. Од тада до априла прошле године јуаном се делимично или у целости трговало у 47 земаља и региона света.

Протеклих недеља били смо сведоци гранања ове идеје на Лондон, Јужну Кореју и друге земље. У тренутку док настаје овај текст, немачка канцеларка Ангела Меркел, која се налази у посети Пекингу, учи да пече кинеску пилетину са кикирикијем. Медији извештавају о сваком кораку њене посете, а о резултатима, у контексту развоја кинеско-немачких привредних односа и интернационализације јуана, тек ћемо читати наредних дана.

У исто време, Кина и САД у кинеској престоници почињу разматрање утицаја вредности јуана на америчку монетарну политику у оквиру стратешког и економског дијалога. То је за сада тема ових разговора, али би у будућности она могла да буде проширена.

Према речима заменика министра финансија НР Кине Џу Гуањаа, Кина је позвала Вашингтон да обрати пажњу на могући ефекат преливања, у процесу промена америчке монетарне политике на светску економију, што може бити случај са политиком квантитативног попуштања.

„Надамо се да ће монетарна политика САД, као највеће развијене земље из које стиже главна резервна валута, бити одговорна“, нагласио је Џу Гуањао. „Са окончањем политике квантитативног попуштања и почетком процеса раста каматних стопа, односно почетком нормализације монетарне политике, ми ћемо повести искрену расправу са САД о том утицају на америчку, али и на глобалну економију, укључујући и кинеску.“

Осим тога, ове недеље је саопштено и да су САД изгубиле спор са Кином пред Светском трговинском организацијом поводом мера које су предузимале против кинеских производа од 2006. до 2012. године. То су само неке од новости о којима се у Србији мало или нимало не извештава.

Место Србије у новој светској стварности

Клуб гиганата у развоју није директно доступан малој Србији, али наша земља може да има већу корист у будућности, ако са њима буде успостављала тешње билатералне везе. Само у прошлој години, комбиновани бруто домаћи производ земаља БРИКС достигао је 16,039 билиона долара.

У протеклој деценији више од половине светског привредног раста остварено је у земљама БРИКС. Како би помогле светску економију, земље чланице ове групе издвојиле су 180 милијарди долара. Овај износ у два дела је уплаћен Међународном моментарном фонду.

Русија и Кина до сада су највише улагале у Србију и Републику Српску, а земље БРИКС Београду дају значајну, управо кључну политичку подршку на међународном плану.

Српски политичари до сада су били опредељени за позајмице и кредите, уместо заједничких развојних улагања. Русија, Кина и остале земље групе БРИКС Србији могу да понуде не само (повољније) финансирање, већ и нове технологије, знање и заиста значајне инфраструктурне и што је још важније одрживе развојне пројекте, који доносе дугорочну добит.

Време је да дужнички приступ Београда буде замењен развојним, тим пре што се у глобалним оквирима појављује нова међународна финансијска институција чији оснивачи гаје пријатељски однос према Београду.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер