"Да ли бар знате шта сте учинили на Блиском истоку"

,,Да ли бар сада схватате шта сте учинили“? Ово је једна од кључних реченица коју је изговорио руски председник Владимир Путин на заседању Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку  осврчући се на догађаје у Сирији. Он није дирекртно рекао на кога се односи  ово питање, али не треба много мудрости па закључити да је руски председник имао у виду Сједињене Америчке Државе и њихове европске савезнике. Јер они, и нико други, замесили су кашу у Сирији (и не само Сирији)  чије последице данас трпи не само ова земља него и читав регион, па и свет. То се сасвим јасно могло закључити из излагања председника Путина, што он, уосталом, није ни крио.

О садржају излагања председника Путина већ је доста речено, па се на томе не бих задржавао. Указао бих само на пар веома битних констатација руског председника које су привукле највећу пажњу аналитичара у Москви и у свету. Имајући у виду ситуацију у Сирији и целом региону, узроцима и последицама, као и понашање Запада, а пре свега Сједињених Америчких Држава, Путин је рекао да се овакво стање више не може трпети. Иначе, ући ћемо у катастрофу. Тим поводом упозорио је западне лидере да на Блиском Истоку, у круговима „Исламске државе“, имају посла са веома жестоким људима, који уопште нису глупи и примитивни. Они нису глупљи од вас и још није јасно ко кога користи за своје циљеве. Последња сазнања о слању оружја терористима најбоља је потврда тога.

У првим анализама и коментарима руских политичара, политиколога и аналитичара оцењује се да је Путин одржао праву лекцију учесницима заседања. Многи аналитичари на Западу  сматрају да је Путин бацио најодлучнији изазов лидерској улози Америке, да је отворено рекао да политика коју спроводе САД  води у катастрофу. Натерао је америчког председника Обаму да се брани што овај није чинио баш успешно. Оценио је да овакав развој ситуације и односа у свету није даље могућ.

Из Дамаска су стигли први извештаји да су се после говора Путина појавиле прве наде у смиривању ситуације.

Политиколози кажу да предност Путина у односу на Обаму није била само у политичкој умешности, државничкој мудрости и красноречивости. Његова основна и одлучујућа предност била је у томе што се његово излагање заснивало на аргументима, непобитним чињеницама и истини које је немогуће демантовати. Путин се залагао за поштовање међународног права, за једнаку безбедност, против ,,извоза демократије“ и наметања своје воље и својих вредности другим земљама. Међународно право, право на слободу, демократију па и право на живот данас се драстично крше.    

Руски председник је новинарима изјавио да је задовољан посетом Њујорку и да је она била ,,веома успешна“. На оваквим догађајима има много контаката, рекао је Путин. Иако они имају неформалан карактер, они су врло продуктивни.

Дан је био историјски, у мого чему уникатан - кажу аналитичари у Москви. Путин није дошао у Њујорк само да би се сусрео са америчким председником Обамом него и да би се обратио онима који већ годинама воде против њега и Русије информациони рат. Посета је била толико испуњена догађајима да људи из делегације нису могли да схвате како је све уопште могло да се постигне. Билатерални сусрети ређали су се један за другим. Прво генерални секретар ОУН Бан Ки Мун, па председник Кубе Раул Кастро. Следио је сусрет са председником Ирана, па премијерима Ирака, Јапана.

На незваничном ручку, Бан Ки Мун је у разговору са Путином изјавио да се нада да ће између Русије и САД бити постигнут некакав договор. Затим је прешао са речи на дела. Посадио је два председника поред себе, а затим се попео на говорницу да би се обратио учесницима заседања. Оставио је Путина и Обаму лицем у лице. Они су, хтели то или не, били принуђени да се куцну чашама са шампањцем и размене пар фраза. Обама је био прилично смркнут, а на лицу Путина примећивао се сасвим благи осмејак. Слично је било и на свечаној вечери на којој је Обама наводно покушао да игнорише руског председника.

Изгледало је да је лед почео да се топи али глобалног отопљења није било. На захтев америчке стране, промењен је уобичајен протокол и одлучено да се после разговора председници не обрате новинарима. Сусрет који је остварен после говора Путина на заседању,  требало је да траје 55 минута, а одужио се читав сат и по. Из сале је први изашао  Обама а за њим и Путин. Руковали су се, окренули и отишли.

Две стране су се ипак договориле о неким основним принципима за Сирију. Како је новимнаре обавестио амерички државни секретар Џон Кери. сагласиле су се да Сирија треба да буде уједињена и јединствена земља, секуларна, да ,,Исламска држава“ мора да се сузбије и да је потребна ,,уређена транзиција“. Шта се под тим појмом подразумева то није познато. Вашингтон сматра да Асад мора да оде са политичке сцене. Сада, додуше, не инсистира да се то деси хитно већ да му треба дати времена. ,,Борбу против Исламске државе треба да води други лидер“ - каже Барак Обама. Москва пак сматра сасвим суротно. Постоје наговештаји да би у скорије време специјалисти могли отворити ,,канале комуникације“ између двеју земаља. Чак и  на Западу има мишљења да је Асад одлучан борац против тероризма и „Исламске државе“ и  да треба да остане на челу државе. Чују се чак пароле - или Асад, или „Исламска држава“. Другим речима, ако нећете Асада, добићете „Исламску државу“. 

Москва није била спремна да пружи директну војну помоћ Асаду, односно да у Сирију пошаље своје војнике, иако ту помоћ пружа у војној техници и наоружању. Међутим, када се Асад званично обратио Русији за директну војну помоћ, Савет федерације Русије одобрио је коришћење оружаних снага Русије у иностранству. Таквом одлуком Москва је дала зелено светло војном ангажовању у Сирији.    

Прилике у Украјини, ма колико биле значајне, као да су биле у другом плану. Путин је изјавио да је, користећи незадовољство значајног дела грађана, тамо споља испровоциран оружани преврат.  Као резултат тога избио је грађански рат. Зауставити крвопролиће и изаћи из ћорсокака  могуће је само путем спровођења у живот договора у Минску.

У вези са говором председника Путина, његовом посетом Њујорку и сусретима, било је и других, мање значајних али интересантних догађаја које бележе московски медији. Тако је, на пример, водитељка америчке ТВ мреже ЦНН у коментару рекла да је  на заседању Генералне скупштине УН ,,говорио председник Русије Борис Јељцин“. Уочивши да је направила грешку, осмехнула се, извинула гледаоцима и рекла да се вратила двадесетак година уназад. ,,Говорио је руски председник Владимир Путин’’- исправила се водитељка. Многи ТВ гледаоци замерили су водитељки и рекли да тако озбиљна новинарка не сме да прави такве грубе грешке.

За време говора председника Путина из сале су изашли представници Украјине. Руска делегација је поступила исто - напустила је салу за време говора председника Украјине Петра Порошенка. Иначе, говор Порошенка, како примећују руски медији, био је крајње неполитичан и недипломатски. Бивши украјински премијер Николај Азаров  изјавио је да је говор Порошенка ,,осрамотио Украјину“. Никада се нисам осећао тако бедно и срамно - рекао је Азаров. „За сву вишедеценијску историју ОУН још нико до сада није износио толике лажи, говорио тако празно и убого“. Порошенко је, иначе, оптужио Русију за ,,агресију и смрт много људи“. 

Поводом јубилеја светске организације поједини московски медији изнели су интересантна запажања уз констатацију да је Москва била један од оснивача ОУН али да су односи са том организацијом понекад били сложени.

Стаљин се сагласио са оснивањем ОУН. Веровао је тадашњем америчком председнику Рузвелту, на конференцији на Јалти прихватио је многе његове предлоге ускључујући и захтев да седиште буде у Њујорку. Рузвелт је међутим ускоро умро а његов наследник Хари Труман није био пријатељски расположен према Москви. Стаљин, који није имао жељу да посети Њујорк, изјавио је касније да су Уједињене нације постале инструмент рата. Оценио је да УН ,,дејствују у складу са америчким агресорима“.

У аналима светске организације биће запамћено петнаесто заседање Генералне скупштине октобра 1960. као једно од најбурнијих у њеној историји. Тада је совјетски лидер Никита Хрушчов запретио западним земљама да ће их ,,сахранити, и то што дубље то боље“ . ,,Мы вас (империалистов) похороним“ - изјавио је Хрушчов. Он је при томе лупао песницом по постољу држећи у руци ципелу. Многи сматрају да су ципелу у руци измислили новинари. Када се Хрушчов попео на говорницу, никакве ципеле у руци није било.

Поједини московски медији пишу да су неки русофоби на Западу прижељкивали да Путин понови причу са Хрушчовим и да на јубиларном заседању лупа песницом и ципелом о сто, што би му свакако драстично смањило углед. У Хрушчова се међутим претворио Обама - кажу медији.

Леонид Брежњев није ни једном присуствовао заседању Генералне скупштине, што је помало чудно с обриром да је толике године био на челу државе.

Михала Горбачова дочекивали су у Њујорку са радошћу. А имали су и зашто. Он је на заседању Генералне скупштине 7. децембра 1988. изјавио да ће Совјетски Савез смањити своје оружане снаге за 500.000 људи, да ће повући из Источне Немачке, Чехословачке и Мађарске шест тенковских дивизија и расформирати их. Совјетске јединице у тим земљама биће смањене за педесет хиљада људи а наоружање за пет хиљада тенкова. Коментатори у Москви кажу да је Горбачов тада у ствари обећао Западу да ће се Совјетски Савез - разоружати.

Међународне прилике су сада потпуно другачије. Много што- шта се изменило на међународној сцени. Русија није исто што и Совјетски Савез, а и Владимир Путин није оно што су били његови претходници. Разуме се, у веома позитивном смислу у корист садашњег шефа руске државе. То се показало већ безброј пута до сада а потврђено је и на управо одржаном јубиларном заседању Генералне скупштине УН.