Biblija bez imejla

Putin: Zaista, Rusija i Sjedinjene Američke Države bile su na istoj strani tokom dva tragična konflikta, Prvog i Drugog svetskog rata, što nam omogućava da mislimo kako postoji nešto što nas objektivno zbližava u teškim vremenima, i ja mislim i verujem da to ima veze s geopolitičkim interesima, ali takođe sadrži i moralnu komponentu. Naravno, hladni rat je obeležio tragediju u odnosima između naše dve zemlje i ja ne bih voleo da tragovi tih odnosa preovlađuju u budućnosti. I biću iskren s Vama. Tokom prošle decenije, možda u poslednjih pedeset godina, u psihi javnog mnjenja Sjedinjenih Država ukorenila se ideja da su Sjedinjene Američke Države jedinstvena nacija. To možda i nije gledište koje je potpuno bez osnova. Istorijski je fenomen da je tokom 250 godina nacija prešla put od kolonije do najprosperitetnije nacije na svetu i svetskog lidera. To je svakako uspeh, priznanje američkoj naciji, američkom narodu i optimalnom političkom i ekonomskom sistemu . Međutim, po pravilu, lideri nemaju prava; uglavnom imaju obaveze. Kad počnu da misle da imaju prava, često gube svoju poziciju i autoritet . Kada smo imali podelu na dve svetske grupacije, takozvani zapadni blok, sa Sjedinjenim Američkim Državama na čelu i takozvani istočni blok sa Sovjetskim Savezom na čelu , obe strane uspostavile su strogu disciplinu među članicama svojih zajednica. Tada je to funkcionisalo. Danas, kada velika većina aktera na međunarodnoj sceni ne oseća takvu spoljnu pretnju, ovakav način ponašanja, diktiranje bilo kome – molim Vas nemojte se uvrediti – ukazuje na nedostatak razumevanja i potpuno odbacivanje . Danas postoji potreba za drugačijim formama i instrumentima međunarodnog opštenja, kao i drugačijim sredstvima suočavanja s preovlađujućim pretnjama . Danas da bi ste bili uspešni, morate biti sposobni za sklapanje dogovora, za kompromise. Sposobnost pravljenja kompromisa nije diplomatska učtivost prema vašem partneru, već uzimanje u obzir i poštovanje njegovih legitimnih interesa .

TAJM: Možete li nam dati primer?

Putin: Nuklearno pitanje Severne Koreje. Mi smo puni strpljenja. I bavili smo se tim pitanjem veoma ozbiljno. Mislili smo o uzajamnim interesima i u isto vreme o interesima zemlje o kojoj se radi, problemima, pitanjima koja pokušavamo da rešimo . Na osnovu takvog pristupa, na kraju smo uspeli da najvećim delom rešimo to pitanje. U isto vreme, tamo gde odbijamo da nas vode ti principi, gde guramo neke sopstvene političke ili ekonomske interese, ne uspevamo da postignemo rešenja koja bi realistično odgovorila na pitanje. Pomenuli ste terorizam, i ja ovde ne bih terorizmu dodavao atribut islamski. Naše je mišljenje da je terorizam - a ubeđen sam da terorizam nema nacionalne , etničke ili religiozne atribute - međunarodni fenomen i da se radikali mogu naći u svakoj sredini, svakoj naciji i svakoj religiji. S vremena na vreme nešto jenjava, nešto ispliva na površinu, te stvari su dinamične. Ne suočavamo se s religijskim demonstracijama, već s ideologijom netolerancije, bez obzira na to u šta se ona maskira. Tamo gde uzmemo u obzir međusobne interese, postižemo dugotrajne rezultate. Tamo gde ne možemo da se odreknemo sopstvenog političkog ili ekonomskog interesa, ne uspevamo da nađemo takva rešenja. Produktivno je ponašati se baš na takav način, uzimajući u obzir međusobne interese, kao i interese ostalih međunarodnih aktera. Takvo shvatanje sada dobija autoritet. Kao primer naveo bih skorašnju srednjoistočnu konferenciju u Anapolisu . Uveren sam da je predsednik Buš na sebe preuzeo veliki lični teret, želeo bih da vam čestitam kao naciji , da je taj rizik bio nastojanje vredno truda, veoma ozbiljan korak ka rešavanju jedne od najkompleksnijih i akutnih kriza u svetu . S naše strane, učinili bismo sve što je u našoj moći da ga podržimo i ja bih učinio sve da radimo zajedno na rešavanju tog pitanja .

T AJM: Šta mislite da bi trebalo uraditi u Iraku?

PUTIN: Naša pozicija o Iraku je veoma dobro poznata. Od samog početka smatrao sam da je to greška i javnost je to znala. Razvoj tokom poslednjih godina dokazao je da smo bili u pravu. Ako pogledate mapu sveta , teško je naći Irak i pomislićete da je lako pokoriti tako malu zemlju, ali taj poduhvat je ogroman. Irak je mala ali izuzetno ponosna nacija i iskrsli su problemi koji ranije nisu bili vidljivi. Narod ne doživljava okupaciju kao borbu protiv Sadamovog režima, već veoma lično, a terorizam profitira od toga. Teroristi koji nekada nisu bili prisutni u Iraku sada su tamo. Što se tiče onoga što radimo sada i u bliskoj budućnosti , generalno se slažem s predsednikom Bušom kada kaže da se sve mora uraditi tako da se iračke vlasti mogu same nositi s problemima. Potrebna im je pomoć u stvaranju vojske, sigurnosnih snaga i policije, tako da se sa takvim pitanjima Iračani mogu nositi sami. Ono oko čega se ne slažemo jeste sa Sjedinjene Države veruju da je nemoguće nametnuti vremenske okvire za povlačenje. Moje gledište je da bi to podstaklo iračke vlasti da budu više proaktivne . Ako znaju da će zauvek imati američke oružane snage iza sebe, mogu se osećati ugodno pod takvom zaštitom, ali ako znaju da postoji rok, bili bi prinuđeni da razmišljaju o tome šta će morati da rade posle tog datuma. Na kraju dana , to je odluka koju moramo doneti zajedno. Na nivou Ujedinjenih nacija.

TAJM: Bez sumnje ste pratili obelodanjivanje informacije da Iran nema nuklearni program u Američkoj nacionalnoj proceni informacija. Vi ste, verujem , mesecima ranije rekli to isto. Kakva je Vaša reakcija na to da je američka vlada to otkrila sada i da li to čini rat s Iranom manje verovatnim ?

PUTIN: To pitanje bi bilo najbolje uputiti direktoru Centralne informativne agencije i najvišem rukovodstvu američke administracije. Zašto su to otkrili tek sada, ili uopšte? Zašto su uništili trake s ispitivanja i tako dalje? Da li su taj izveštaj pustili u javnost, ne radi sprečavanja Irana u nameri da se stvarno pripremi za neprijateljstvo - što je teoretski moguće i što smatram ekstremno opasnim, jer je moje mišljenje da bi bilo kakva vojna akcija protiv Irana bila greška. Ali , radi davanja objektivnog i nepristrasnog opisa situacije, to samo podržava ideju da je ruski spoljnopolitički stav vođen objektivnim i proverenim podacima i informacijama. To, takođe, dokazuje činjenicu da u okviru američke administracije postoje ljudi koji veruju da je bolje reći istinu.

TAJM: Američki mediji su opisali Vašu nominaciju Dmitrija Medvedeva za predsednika i mogućnost da Vi postanete premijer kao napor da nasledite sami sebe postajući takozvani nacionalni vođa. Pomenuli ste Frenklina Ruzvelta kao model i naravno, on se kandidovao za treći i četvrti mandat, ali posle toga je predsednik u Sjedinjenim Državama ograničen na dva mandata. Mnogi Amerikanci misle da predsednik Putin pokušava da to zaobiđe osiguravajući sebi lidersku poziciju u budućnosti jačajući ulogu premijera, a slabeći ulogu predsednika.

PUTIN: Čovek bi pomislio da zaista želim da promenim ruski ustav kako bih udovoljio svom ”voljenom ja” , brišući ograničavanje mandata, ili da hoću da menjam konstitutivnu pravnu vezu između vladinih kancelarija i predsednika. Verujem da ništa od toga nije dopustivo niti prihvatljivo za Rusiju. Rusija je nacija, kao i Sjedinjene Države, s izbalansiranom ali jakom predsedničkom moći, i ja sam čvrsto protiv gušenja i ograničavanja nadležnosti predsednika. Spreman sam da prihvatim ponudu Dmitrija Medvedeva da budem premijer. U tom slučaju bi me vodili Ustav i zakon u okviru nadležnosti propisane zakonom. Putevi, domaćinstvo, obrazovanje - to su stvari koje su najvažnije našem narodu . Istovremeno , ključni prioriteti našeg administrativnog osoblja, zone politike i zone odbrane, naravno da bi ostali u delokrugu predsednika. Što se tiče ideje nacionalnog lidera, verujem da to nije administrativna ili čak politička kategorija. Ne može se definisati u smislu broja telefonskih aparata na vašem stolu. To je moralna kategorija zasnovana na poverenju ljudi . Što se tiče našeg političkog modela, veoma smo pažljivo analizirali iskustva drugih zemalja širom sveta, i šta se desilo u istoriji Rusije i drugih zemalja . Ruzvelt je veoma istaknuta figura i mi ga posmatramo s velikom simpatijom. On je bio figura od globalne važnosti, naš saveznik tokom Drugog svetskog rata. Setimo se u kom periodu je bio predsednik. Prvo, u Sjedinjenim Državama bila je depresija. On je bio taj koji je uneo optimizam u dušu američkog naroda i veru u budućnost . Dobio je rat protiv nacista, kao naš saveznik, zajedno s ruskim narodom, ali bio je na čelu Sjedinjenih Država u to vreme. Tad su možda takve forme političke konstrukcije kao neograničenog predsedničkog mandata bile potrebne. Kasnije je američki narod odlučio drugačije, što je apsolutno pravo američke nacije . O tome kako mi uređujemo naše stvari odlučuje ruski narod. Lično verujem da predsednički mandat treba da bude ograničen.

T AJM: U Americi bi Vam čak i sadašnji predsednik pozavideo na nivou popularnosti. To je jedan od razloga zbog kojeg mislim da se naši čitaoci i Amerikanci uopšte pitaju zašto skorašnji ruski izbori nisu bili otvorenijeg karaktera i pitaju se zašto je, na primer, Gari Kasparov bio u zatvoru, iako samo nakratko .

PUTIN: A šta Vi mislite: zašto je gospodin Kasparov nakon hapšenja dao izjavu na engleskom, a ne na ruskom? Razmislite o tome. Ceo ovaj događaj bio je usmeren ka drugim zemljama, a ne ka ruskom narodu, a kada se političar obraća narodu drugih zemalja pre nego sopstvenom narodu, to Vam nešto govori. Ako imate ambicije da postanete vođa svoje zemlje, morate govoriti svoj jezik, zaboga. Ne bih želeo da uvredim nikoga, ali setimo se da prvi izbori sadašnjeg predsednika Sjedinjenih Država nisu prošli bez poteškoća. Razrešeni su sudskim putem. Mi u Rusiji imamo direktno i tajno glasanje, ali vi imate elektronsko glasanje. Mi ne pokušavamo da vas primoramo da promenite svoje interne procedure. To je vaše suvereno pravo. Odakle ikome ideja da ima pravo da se meša u naše unutrašnje poslove? To je glavno otvoreno pitanje i glavni problem u našim odnosima. Poslednjih godina, rečeno nam je, radujemo se i želimo vam dobrodošlicu u našu civilizovanu porodicu zapadnjačkih nacija. Zašto biste odlučili da je vaša civilizacija najbolja? Postoje mnogo starije civilizacije na svetu. Drugo, kažu nam, ili nam nagoveštavaju, spremni smo da vas prihvatimo, ali naša porodica je patrijarhalna i mi smo ovde patrijarsi. U modernom svetu ne sme više biti takvih odnosa. Blokovski sistem odnosa mora biti zamenjen potpuno drugačijim sistemom, zasnovanom na zajedničkim pravilima koja se zovu međunarodno pravo, i ta pravila se moraju striktno poštovati. Na kraju dana, samo ovo može osigurati stabilnost i poštovanje interesa malih nacija, a ne samo velikih i supersila kao što su Sjedinjene Države. Što se tiče pritvora i tako dalje, svako je uživao pravo na kampanju, da u skladu sa zakonom izrazi svoje mišljenje, svi učesnici u parlamentarnoj i predsedničkoj trci imaju pristup masovnim medijima. Samo pogledajte TV kanale ovde: takozvane opozicione figure uvek su se pojavljivale na nekim kanalima. Data im je vrlo ozbiljna finansijska podrška. Date su im sve opcije da javno izraze svoje stavove, svoje pozicije, na ulicama, trgovima i drugde — ali samo tamo gde dozvoljava zakon i lokalne vlasti, naravno. Ali ako njihov cilj nije da samo obelodane svoje stavove, već da provociraju institucije zadužene za sprovođenje zakona kako bi bili privedeni, onda se obraćaju pristalicama ne u ovoj zemlji, već u inostranstvu, mi ćemo od svih zahtevati da se ponašaju u skladu sa zakonima Ruske Federacije.

T AJM: Zvuči kao da je razlog zbog kog je gospodin Kasparov doveden u pitanje, zato što govori engleski. Želeo bih da nam objasnite u čemu je tu problem i zašto je to stvar zakona.

PUTIN: Nema potrebe za objašnjavanjem. Vi želite da me intervjuišete, tako da znam zašto je on to uradio. Ne treba mi njegovo objašnjenje . Ako želite da me nešto pitate, pitajte me. Ovde se ne radi o njemu.

TAJM: Pitali smo zašto je prominentna opoziciona figura pritvorena i Vaš originalni odgovor bio je da je to zato što govori engleski. Hteo sam da Vas pitam da li ste to zaista mislili? Drugo, čovek se zapita da li se plašite semena destabilizovane opozicije? Brojke kažu da ste veoma popularni, ali da li Vas brine da bi moglo doći do "narandžaste revolucije "?

PUTIN: Pogledajte ishod: 0,9%. desna opozicija nije čak dobila ni 1%. Zašto bi smo mi bili zabrinuti? U političkom smislu, nema nikakve zabrinutosti. Ne radi se o tome. Radi se o nečem drugom. Radi se o sredstvima koje strane države koriste da bi se mešale u domaća politička pitanja Rusije. To je priča. Sad, što se tiče tog pritvaranja, još jednom, svi ljudi koji imaju drugačije stavove od vlasti, svi imaju pravo, i svi će imati pravo da da iskažu svoj stav. Javno. Problem nije u tome, već što oni ne žele samo da iskažu svoj stav, već da budu pritvoreni. Žele da isprovociraju vlasti da preduzmu ozbiljne mere. Rečeno im je: ”Ok , ovde možete organizovati demonstracije, možete imati slogane.” To nije ono što oni žele. Oni žele da odu negde gde je zabranjeno, gde će narušiti normalno funkcionisanje grada. Kada svesno krše te zakone, vlasti odgovaraju u skladu s tim. I vlasti će nastaviti da reaguju.

TAJM: Hajde da razgovaramo o izborima u Sjedinjenim Državama. Šta mislite, ko bi bio dobar američki predsednik?

PUTIN: Verovatno me niste shvatili. Osnova našeg pristupa je da verujemo da je štetno mešati se u strane poslove. Ne dozvoljavamo drugima da se mešaju u našu politiku, ali ni mi nismo spremni da se mešamo u tuđe poslove. Vidite, ma koliko čudno zvučalo, jedan od mojih evropskih kolega je jednom rekao: „Mislio sam da Moskva podržava ovog kandidata." Bio sam veoma iznenađen. To nije naša politika. Mi smatramo da to nije kulturno. U tom smislu nemamo nekih preferenci. Povrh svega, duboko sam ubeđen da kogod bude izabran na tako visoko mesto kao što je mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država, naravno da će biti različitih nijansi u zavisnosti od ličnih sklonosti, simpatija ili antipatija, ali postoji objektivni razvoj u svetu. Reciprocitet interesa, Rusije i Sjedinjenih Država, što se toga tiče, neizbežno će usmeriti i rusko i američko rukovodstvo ka građenju međusobnih dobrih partnerskih odnosa. Samo pogledajte. Šta se sada dešava u svetu? Niču novi moćni centri političkog i ekonomskog uticaja. Svet se drastično menja i u narednih 30 d o 50 godina, promeniće se još više. Indija, Kina, Brazil, Južna Afrika, još neke zemlje. Japan takođe jača. Ne kažem da je to dobro ili loše. Kažem da će biti drugačije, i u tom smislu sam potpuno ubeđen da će Rusija i Sjedinjene Države biti potrebne jedna drugoj i bićemo prinuđeni da imamo dobre međusobne odnose. Budući lideri Rusije i Sjedinjenih Država će to razumeti.

TAJM: Odrasli ste u Sovjetskom Savezu, ali sada gradite novi sistem u veoma staroj zemlji . Možete li nam nešto reći o ključnim razlikama između dva sistema i da li nešto, ako išta, treba da bude sačuvano iz starog Sovjetskog?

PUTIN: Kao prvo i najvažnije, u pravu ste, Rusija je stara zemlja s dubokim korenima i tradicijom, i veoma moćnim moralnim temeljima. A ti moralni temelji se odnose na ljubav prema svojoj zemlji. Patriotizam u najboljem smislu te reči. Uzgred, verujem da je ovo svojstveno i američkom narodu. Sad, čega treba da se otarasimo? Treba da se otarasimo perioda u našoj sovjetskoj istoriji kada smo pokušali da budemo na čelu svetske komunističke lige i da budemo svetski lideri tog pokreta i da nametnemo taj način života drugim zemljama. Verujem da je to greška koju su počinili i Sovjetski Savez, naravno, ali i drugi. Ovo treba izbaciti s dnevnog reda.

TAJM: Tokom hladnog rata postojale su dve supersile. Sada postoji jedna hipersila. Gde Vi vidite Rusiju za 30 ili 50 godina?

PUTIN: Upravo sam rekao da je Sovjetski Savez želeo da bude lider svetske komunističke revolucije, a nama to ne treba. To je bila greška. Ne želimo da ponavljamo takve greške u budućnosti. Ne želimo da komandujemo drugima. Ne želimo da budemo supersila koja dominira i nameće odluke drugima, ali želimo dovoljno moći da možemo da štitimo sebe, svoje interese i da izgradimo dobre odnose sa svojim susedima i drugima, tako da naši partneri budu zainteresovani da pomognu razvoj i konsolidaciju Ruske Federacije. To je težak zadatak i može se postići konsolidovanjem ruskog društva prvo na bazi ekonomskog razvoja . Ako postignemo to, mesto koje Rusiji pripada u svetu biće osigurano .

TAJM: Da li mislite da Sjedinjene Države žele da vide jaku Rusiju ili slabu Rusiju?

PUTIN: Verujem da Sjedinjene Države već razumeju i razumeće sve bolje da će jedino jaka Rusija odgovarati istinskim interesima Sjedinjenih Država .

T AJM: Koja je danas svrha NATO? U slučaju da Rusija bude pozvana da se priključi, da li bi to učinila?

PUTIN: Ne bih nazvao NATO trulim lešom hladnog rata, ali to je svakako ostatak iz prošlosti. Budimo iskreni. Prvo je osnovan NATO. Zatim je kao odgovor uspostavljen Varšavski pakt. Postojala su dva vojno-politička bloka. Dok pričamo o potrebi za međusobnim razumevanjem, sada moramo uvesti nove principe u međunarodni život. Imamo multipolarni svet; kao što i treba. Kako se NATO može efikasno boriti protiv terorizma? Da li je zaustavio teroriste 9/11? Gde je NATO bio tada? Nije bio tamo. Nije mogao biti tamo, jer na takve pretnje može se uspešno odgovoriti jedino ako imate odnos pun poverenja s igračima koji su sposobni da zaustave ovu pretnju, uključujući Rusiju . Rusija nema nameru da pristupa vojno-političkim blokovima, jer bi to bilo jednako s ograničavanjem njenog suvereniteta. Ali želimo da imamo dobre odnose, kako s Sjedinjenim Državama, tako i s drugim zemljama, uključujući i zemlje članice NATO. Ali , danas nije moguće vojnim putem saterati druge u ćošak, naterati druge ljude da se povinuju. Ranije su Sjedinjene Države bile pretrpane dodatnim teretima i čak možda ugrožavale svoj položaj pokušavajući da zaštite druge zemlje od Sovjetskog Saveza . Sada se taj kontekst promenio, Stoga, interno će ova organizacija morati da se reorganizuje oko drugih principa. Što se tiče potrebe za borbom protiv terorizma, trgovine drogom, organizovanog kriminala, siromaštva, koji su izvor terorizma — sve to zahteva saradnju bližu od okvira jednog vojno- političkog bloka.

TAJM: U vezi sa organizovanim kriminalom, jedna od slika koju Amerikanci imaju o Rusiji jeste ta da je korupcija ovde endemska. Kako izlazite na kraj s tim i kako to kontrolišete?

PUTIN: Loše. Loše kontrolišemo i loše izlazimo na kraj s tim. Moram da kažem da u tranzicionoj ekonomiji, a posebno u uslovima rekonstrukcije političkog sistema, teško je rešiti ove probleme. Nažalost, nismo uspostavili sistem nadzora aktivnosti vladinih institucija od civilnog društva. Ali , u potpunosti sam ubeđen da će tokom vremena ovi problemi biti rešavani mnogo efikasnije nego što su danas.

TAJM: Jedna od stvari o kojima se diskutuje na našim predsedničkim izborima je ste uloga vere u vlasti. Jedan od starih stereotipa koji Amerikanci imaju o Rusiji, a svakako o Rusiji u bivšem Sovjetskom Savezu, je ste taj da je to bila bezbožna zemlja. Vi ste pričali o svojoj veri. Kakvu ulogu vera igra u Vašem vođstvu i kakvu ulogu vera treba da ima u vlasti i u javnom domenu?

PUTIN: Prvo i najvažnije, treba da nas vodi zdrav razum. Ali, zdrav razum mora biti zasnovan pre svega na moralnim principima. A, danas nije moguće razdvojiti moralnost od religijskih vrednosti . Ne bih da dalje širim priču, pošto ne želim da svoje poglede namećem ljudima koji drugačije vide stvari.

TAJM: Da li verujete u vrhovnog Boga?

PUTIN: Da li? Postoje stvari u koje verujem, koje bar iz pozicije u kojoj se ja nalazim ne bi trebalo deliti sa širom javnošću, jer bi to izgledalo kao samoreklamiranje ili politički striptiz .

TAJM: Kako je čovek sa punim stažom u KGB-u, odrastao u Sovjetskom Savezu, počeo da veruje u slobodna tržišta , i da li je to za Vas stvar stalne edukacije?

PUTIN: Pa, kao prvo, ja sam diplomirao na lenjingradskom državnom univerzitetu. Glavni predmet mi je bio međunarodno privatno pravo koji je u bliskoj vezi s ekonomijom. Drugo, ne morate biti preterano bistri da vidite očigledno, da tržišna ekonomija ima velike prednosti u odnosu na administrativni sistem. Ako se prisetimo debata tokom velike depresije u Sjedinjenim Državama, videćemo da su čak i u Sjedinjenim Državama postojali eksperti koji su verovali da elementi državnog uticaja na ekonomiju radi premošćavanja poteškoća ne samo da su bili mogući, već i poželjni. Upravo je predsednik Ruzvelt imao takvo mišljenje. Ali, danas su potrebni tržišni instrumenti koji su mnogo efikasniji, iako, u osnovi, bez regulisanja funkcije države ništa ne bi funkcionisalo. To gledište nema nikakve veze s mojoj službom u KGB-u u Sovjetskom Savezu, već s mojim obrazovanjem. Nas su uvek učili da analiziramo opšteprihvaćene realnosti i da stalno sami učimo iz svetskog iskustva, a kasnije , znate, branio sam svoj doktorat iz ekonomije. Postigli smo uspeh poslednjih godina. Imali smo rast bruto domaćeg proizvoda oko sedam odsto godišnje tokom proteklih sedam ili osam godina. Ove godine će biti još bolje. Otplatili smo sve svoje višemilijarderske dugove i akumulirali smo velika sredstva . Realni rast prihoda je oko 12% za stanovništvo, i za mene je to najveći uspeh. Mi ponovo uspostavljamo i razvijamo cele ekonomske sektore. Principi su tu, ali za razliku od sfere spoljne politike, mnogo se čini na nivou umetnosti.

TAJM: Možete li da objasnite uspeh ruskog teniskog programa i zašto ima toliko velikih ruskih tenisera?

PUTIN: Uspeh koji su postigli ruski sportisti i sportistkinje može se, naravno, delimično objasniti i uspešnim razvojem ruske ekonomije. To je za nas veoma važno. To je naš izvozni proizvod. I diže moral nacije i ujedinjuje društvo.

TAJM: Mora da se osećate veoma srećno što je cena nafte tako visoka i što je za potražnja naftom tako velika .

PUTIN: Budale se osećaju srećno. Mi radimo danonoćno ! Da, postoje pozitivni spoljni ekonomski faktori. Ali, setimo se, tokom Sovjetskog Saveza bilo je vremena kada su nafta i gas bili veoma skupi. Cene su išle visoko do neba, bez profita za Sovjetski Savez. Samo smo glupo kupovali robu sa Zapada i sve smo trošili ovde. Sada sledimo potpuno drugačije ekonomske politike. Reinstrumentalizujemo svoj sistem naplate poreza . Stvorili smo fondove rezervi. Obnovili smo i rehabilitovali cele privredne grane. Ne samo što bušimo zemlju radi nafte i gasa, već diversifikujemo ekonomiju na bazi inovacije. Uspostavili smo specijalne ekonomske zone. Kao rezultat svega ovoga, specijalno obraćamo pažnju razvoju naše ekonomije i nauke. Želeli bismo da napredak realizujemo na bazi inovacije.

TAJM: Kao predsednik nove Rusije, Vi ste rukovodilac za petrolej, rukovodilac za televiziju. Da li imate odnose s velikim industrijskim liderima širom sveta i da li proučavate njihove prakse? Koliko praktičnog iskustva imate kao poslovni rukovodilac?

PUTIN: Što se mene tiče, uspostavio sam skup pravila za odnose sa biznisom, čak i u vreme kada sam radio kao zamenik gradonačelnika Sankt Petersburga, verujem da su to ljudi od kojih zavisi veliki deo naše ekonomije. Govorim o budžetskim prihodima, socijalnim pitanjima, stvaranju radnih mesta, stvaranju odgovarajućih uslova za rad. Ti ljudi su , kako mi kažemo, zapovednici industrije, njihov glavni zadatak je da ostvaruju profit . To je suština njihove aktivnosti . Ipak to nije glavna svrha i zadatak države. Glavni zadatak države je da poboljša standard života i prosperitet ljudi . Uvek sam verovao u dobre i prijateljske odnose, ali oni moraju da znaju da uprkos tome što su vlasnici ogromnih sredstava , svi moraju živeti u skladu sa zakonoma , kao i drugi građani . Da ne bi imali iluzija da im je dozvoljeno da se ponašaju drugačije, ja praktikujem princip umerenog odstojanja, koji sam razvio tokom rada u Sankt Peterburgu, radeći s ljudima prema kojima gajim duboko poštovanje .

T AJM : Možete li nam nešto reći o ulozi države u regulisanju i disciplinovanju ruskih industrijalaca? Bilo je nekoliko veoma značajnih slučajeva hapšenja i zatvaranja kompanija . Zašto su te kompanije zatvorene, a njihovi vlasnici uhapšeni?

PUTIN: Oni nisu imali poteškoća sa mnom. Poteškoće su imali s narodom ove zemlje i sa zakonom. Kada ljudi ne žive u skladu sa zakonom i zato se bogate, dok desetine miliona Rusa u isto vreme gube svoje oskudne životne ušteđevine, to stvara nepoverenje i otuđenost. Moj zadatak je bio, kako sam ja to video, pre svega da naučim sve da žive u skladu sa zakonom, da se povinuju zakonu, bez obzira na debljinu svojih novčanika. Drugo, da naš biznis učinim socijalno odgovornijim i da uklonim zid otuđenosti između naroda i ruskog biznisa. Potrebno je da naš biznis shvati svoju socijalnu odgovornost , da glavni zadatak i cilj biznisa nije da ostvaruje ekstraprihode i iznosi novac van zemlje, već da posmatra i proceni šta je biznismen učinio za svoju zemlju, za ljude, na čiji račun su postali tako bogati. I na kraju, moramo učiniti sve da pobedimo siromaštvo.

Što se mene tiče, uspostavio sam skup pravila za odnose s biznisom, čak i u vreme kada sam radio kao zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga, verujem da su to ljudi od kojih zavisi veliki deo naše ekonomije . Ti ljudi su, kako mi kažemo, zapovednici industrije, njihov glavni zadatak je da ostvaruju profit. Ipak to nije glavna svrha i zadatak države. Glavni zadatak države je da poboljša standard života i prosperitet ljudi. Uvek sam verovao u dobre i prijateljske odnose , ali oni moraju da znaju da uprkos tome što su vlasnici ogromnih sredstava, svi moraju živeti u skladu sa zakonom, kao i drugi građani. Da ne bi imali iluzija da im je dozvoljeno da se ponašaju drugačije, praktikujem princip umerenog odstojanja, koji sam razvio tokom rada u Sankt Peterburgu, radeći s ljudima prema kojima gajim duboko poštovanje.

TAJM: Čini se da ruski narod iskreno podržava svog predsednika. Međutim, mnogi takođe misle da se neki od ljudi najbližih Vama bogate putem korupcije. Možda za to postoji tolerancija , dokle god rastu prihodi i svi postaju bogatiji. Ali, to nije moguće uraditi svake godine. Da li postoji pretnja socijalnog puča kada se dođe do tačke kada životni standard ne nastavi da raste i opažanje korupcije postane izraženije?

PUTIN: Ako se životni standard poboljšava, onda neće biti pretnje od socijalnog puča ili eksplozije. Ali, ne možemo biti zadovoljni time. Rekli ste da su se neki ljudi obogatili zbog korupcije. Onda znate ko i kako. Pišite nam, Ministarstvu spoljnih poslova, ako ste tako sigurni, onda pretpostavljam da znate imena, znate sisteme i instrumente, i uveravam Vas i sve koji će nas slušati, gledati ili čitati, da bi reakcija bila brza, trenutna, u okviru zakona. Poslednjih godina ne samo što sam pričao o problemu, već sam se postarao da pravosudni organi i nevladine organizacije ne tolerišu ovo.

TAJM: Dugi vekovi ruske istorije otkrili su paradoks: samo centralizovana, autokratska sila, da li pod carevima ili boljševicima, mogla je da drži na okupu tako ogromnu zemlju. Međutim, taj isti autokratski režim dva puta je doveo ovu zemlju do raspada — 1917. i 1991. godine — baš zato što je gušila i sprečavala njen razvoj, koji je zahtevao individualnu inicijativu, donošenje odluka, preduzimljivost, one kvalitete koje je ograničavala autokratska vlast. Koje je rešenje ovog paradoksa?

PUTIN: T o je svakako jedno od najtežih i najkomplikovanijih pitanja: kako organizovati vlast i sistem moći. Vlast mora biti dovoljno jaka da osigura suverenitet, bezbednost i odbranuTreba da bude dovoljno jaka da osigura teritorijalni integritet zemlje. Istovremeno, mora da ima razumevanja za regionalne i opštinske osetljive tačke, kao i osetljive tačke građana.

T AJM: Zašto ste onda ukinuli izbore regionalnih gubernatora?

PUTIN: T o nije istina.

T AJM: Biću precizan, ukinuli ste direktne izbore regionalnih gubernatora većinom glasova. Dakle, ne verujete da se u ovoj fazi narodu može dati poverenje da izabere svog gubernatora direktno?

PUTIN: Stvar je u tome što, nažalost, građansko društvo nije dovoljno zrelo. I čim ljudi dostignu gubernatorske visine, napuste potrebe naroda. Ne možemo to sebi da priuštimo. Danas u Ruskoj Federaciji, uzimajući u obzir ogromnu teritoriju i nacionalne etničke entitete, verujem da je ova opcija, kao što mi je sugerisano, optimalna za sada i ovde . Ljudi direktnim tajnim glasanjem biraju svoje predstavnike koji biraju gubernatora, kao što je predložio predsednik . Zato smo postigli situaciju da je lider regije direktno povezan s opštim interesima nacije i treba da bude osetljiv za regionalna pitanja.

T AJM : Ali, upravo ste kritikovali sličan mehanizam elektorskog glasanja kao arhaičan. Zašto onda imate takav pristup u ovoj fazi ruskom društvu?

PUTIN: Naš način razvoja vlasti u regionu je mnogo napredniji nego u drugim zemljama. U Indiji guvernere direktno postavlja Nju Delhi. U Francuskoj prefekte postavlja direktno vlada. U Ujedinjenom Kraljevstvu u Vladi Njenog visočanstva postoji ministar za Severnu Irsku, ministar za Škotsku , i tu je glavna vlast . Dok na opštinskom nivou, kako mi u Rusiji kažemo, dimnjak nije tako visok i dim nije tako gust. To je zapravo i ono što mi radimo.

TAJM: Šta radite u slobodno vreme?

PUTIN: Nemam puno vremena za zabavu. Povremeno idem u pozorište. Volim klasičnu muziku: Bramsa, Rahmanjinova, Čajkovskog , Mocarta, Šuberta, Lista. Lepu muziku. Šta još? Svaki dan dva sata vežbam u teretani, obično ujutro ili u drugo vreme u zavisnosti od svog radnog rasporeda. To je to, pretpostavljam. I radim.

T AJM: Da li Vam je KGB obuka pomogla u vršenju funkcije predsednika? Postoji stara izreka Jednom špijun, uvek špijun.

PUTIN: To su laži. Svi smo ljudi. Naravno, nešto od tog iskustva može biti od koristi. Pozitivno je, mislim, da su me na mom univerzitetu i kasnije u KGB-u nakon što sam diplomirao pravo, naučili da samostalno razmišljam. Naučili su me da prikupljam informacije, objektivne informacije, pre svega. Da analiziram ove informacije i da na osnovu njih samostalno pravim odluke. To je prva pozitivna stvar koju sam naučio i koju koristim u svom poslu danas. Druga stvar iz rada u birou je veština rada s ljudima. Iznad svega, poštovanje ljudi s kojima radite. Reći ću vam nešto veoma intimno o radu biroa, o osnovi ophođenja prema izvorima informacija , prema ljudima koji pomažu specijalnim službama, nazovimo ih agentima. Mogu postojati različiti izvori interesa, materijalne podrške, različiti slučajevi zavisnosti ili jedinstvo političkih stavova, ali najjača osnova — bez koje se ne može ništa uraditi , su poverenje i poštovanje prema partneru. Čovek mora uvek da razume osobu sa kojom radi, da se prema njemu odnosi bar kao prema sebi jednakom i da shvati da postoje neke stvari u kojima je ta druga osoba bolja od njega. Tako da sam, radeći sa ljudima koji su sarađivali sa biroom, uvek smatrao da je, iznad svega , ta osoba bolja od mene , barem zbog toga što se ja u životu ne izlažem takvim rizicima kao ona. I to je ono što me je podstaklo da poštujem takve individue i verujem da ljudi osete taj stav . Imao sam dobre, tople odnose sa ljudima sa kojima sam radio, i to poštovanje je veoma bitno i u politici .

T AJM: A kakav je odnos prema stranim novinarima?

PUTIN: Prvo što mogu reći o stranim novinarima ovde, što mi se uvek kod njih sviđalo, jeste to da su po pravilu veoma profesionalni ljudi, mnogi od njih su stručnjaci u poljima koja istražuju, što je razlog za poštovanje. Uvek je zanimljivo raditi s ljudima koji stvari poznaju do detalja. Oni istražuju, to je interesantno, ali takođe želim da budem iskren s Vama. Ne znam da li ćete hteti to da objavite, ipak ću to podeliti s Vama. Neki ljudi u zapadnoj ili američkoj štampi prosto rade za novac. I ne žele da se svađaju sa svojim šefovima . Ima i generalno nezavisnih ljudi koji se ne plaše gubitka posla i pisaće ono što misle, ali takvih nema puno. Ne živim s novinarima, ali generalno govoreći, vrlo su strastveni ljudi.

T AJM: U Rusiji je dosta novinara izgubilo život na način koji nije u potpunosti shvatljiv. Postoji li neka vrsta obrasca? Da li Vi ili Vlada možete da učinite nešto da to sprečite?

PUTIN: Pa, moj odgovor će biti veoma iskren. I neću pokušati da ga ispolitizujem. Veoma sam zabrinut. Neću Vam sada pričati o tome šta se dešava u drugim zemljama u vezi s novinarima, oni takođe nestaju u Iraku, što se toga tiče, tamo je umrlo još više novinara. Ali, to nije srž problema. Ne želim da prebacujem teret. Pričajmo o Rusiji. Više komponenti je uključeno u problem. Kao prvo, novinarska zajednica je deo ruskog društva. Ima ljudi koji hoće da je napuste, da zarade više para, i tako dalje. Žele da koriste sve prednosti civilizacije, i u okolnostima kada se ovde odvija inicijalna akumulacija kapitala, mnogi ljudi, uključujući novinare, suočavaju se s izazovom da tu i tamo zarade malo više novca, što znači da se povezuju s preduzetnicima, ponekad biznismenima uključenim u kriminalne aktivnosti. Povezuju se i počnu da štite interese određenih krugova protiv drugih grupa. To je jedna grupa. Zatim postoje istinski borci protiv korupcije, protiv kriminalnih elemenata . To je nešto na šta država treba da obrati punu pažnju, i tamo gde je došlo do takvih gubitaka, smatram ih svojim ličnim gubicima. Takvi ljudi neminovno interno rade na konsolidaciji Rusije. Radimo sve da ih zaštitimo, da obezbedimo njihovu sigurnost i da budemo profesionalni kao što bi i oni trebalo da budu.

T AJM: U koju kategoriju bi ste svrstali ubijenu novinarku Anu Politikovskaju ?

PUTIN: Vidite, svaka situacija je jedinstvena. U slučaju Politikovskaje, implicirano je da predstavlja opasnost za državu. Znate da je to glupost. Ako ste ruski ekspert, znate da Politikovskaja nije igrala nikakvu bitnu ulogu u ruskom političkom životu. Nije predstavljala pretnju, niti bilo kakvu opasnost . Verujem da je njeno ubistvo bilo provociranje vlasti. Niko je nije ni pominjao dok nije ubijena. Njene aktivnosti bile su poznate samo ograničenom krugu ljudi. Sve ih možete nabrojati na prste jedne ruke, ali sada cela zemlja i ceo svet pričaju o njoj. Vidim to kao namernu provokaciju: izabrali su žrtvu i uništili ženu. Bez obzira, učinićemo šta god je potrebno da ovu istragu uspešno privedemo kraju.

TAJM: Zanima me šta mislite - koje Amerikanci imaju zablude o Rusiji, ruskom narodu, Vama, ruskoj vladi? Da se obraćate direktno američkom narodu, koje biste zablude pokušali da razjasnite?

PUTIN: Pa, znate, ja ne verujem da su to zablude. Mislim da su to smišljeni pokušaji da se o Rusiji stvori slika na osnovu koje bi neko mogao da utiče na unutrašnju i spoljnu politiku. Rusija je pokazala da ne želimo samo da budemo partner, želimo da budemo prijatelj Amerike. Ponekad se stiče utisak da Americi ne trebaju prijatelji, već saveznici -subjekti kojima će komandovati. Mi ne možemo graditi odnose na takvoj osnovi i to ponekad stvara sukobe. Upravo to je razlog zbog koga oni stalno pokušavaju da pronađu neke probleme unutar naše zemlje . To je razlog zbog kojeg svi veruju da je u redu pomalo ćuškati Ruse : ”Oni su još pomalo divljaci ili su tek sišli s drveća, znate, i verovatno treba da se očešljaju i skrate bradu. I da operu prljavštinu sa svoje kose i brade. ”To je misija civilizovanja koju treba izvršiti. Ali , ja mislim da je to instrument da se utiče na druge, što je pogrešan način. Pravi put bi bio naći zajedničku polaznu tačku i uzeti u obzir međusobne interese pre svega.

TAJM: Dok ste odrastali, ili čak dok ste bili čovek s karijerom u birou, da li Vam je palo na pamet da biste se mogli naći na čelu ove zemlje i voditi je kroz takav period uzburkanosti i promene?

PUTIN: Nikada to nisam pomislio, ne. Nije mi palo na pamet. Nikada.

T AJM: Da li Vas i dalje to iznenađuje?

PUTIN: Da, i dalje me iznenađuje. Došao sam u Moskvu iz Sankt Peterburga 1996. godine. Bio sam predsedavajući Vladi tri godine kasnije, Vladi Rusije. I pola godine kasnije postao sam predsednik . Kada sam došao u Moskvu nisam imao kontakte ni prijatelje na pravim mestima na koje bih se mogao osloniti. Došao sam, jer je prijatelj sa kojim sam radio u Sankt Peterburgu , major Anatolij Sobčak, izgubio izbore, i imali su problem da mi nađu posao. Niko me ne bi tamo zaposlio. I sam sam bio iznenađen. Pa, to se desilo zato što su ljudi bliski prethodnom predsedniku Rusije, gospodinu Jeljcinu, shvatili, da tako kažem, da ću biti totalno iskren i da ću dati sve od sebe da ispunim svoje dužnosti i biti iskren s predsednikom, i da ću učiniti sve da interesi zemlje budu ostvareni. Rekao bih da je to ono što je bilo bitno. Mislim da je to motivisalo samog Jeljcina i ljude oko njega.

TAJM: Jeljcin je video nešto u Vama, da Vi možete da obavljate posao —da li je to dovoljno jednostavno objašnjenje?

PUTIN : Da, rekao bih da jeste. Razgovarali smo s njim o tome nekoliko puta. Prvi put kad mi je to ponudio, dao sam mu negativan odgovor. Shvatio sam u kakvom je stanju zemlja tada. To je za mene takođe bilo veliko iznenađenje i rekao sam mu da stvarno ne znam. Naravno, to se desilo nakon finansijskog otapanja 1998. godine i rekao sam mu da ne znam . Bio je to veliki izazov, i nisam siguran da sam spreman za njega. Ali , predsednik Jeljcin je bio uporan. Rekao je: ”Dobro, razgovaraćemo o tome ponovo kasnije. ” Rekao mi je : ”Nemojte mi reći ne. ”

TAJM: Možete li nam reći nešto više o gospodinu Jeljcinu i gospodinu Gorbačovu?

PUTIN : Nikada nisam bio veliki sovjetski lider. Nisam bio partijski funkcioner. Nisam bio član Politbiroa. Nisam radio u regionalnim partijskim komitetima. Iako sam radio za KGB, bio sam običan građanin Sovjetskog Saveza , koliko god pripadnik tajne službe može biti običan čovek. Gospodin Jeljcin je pripadao najvišem nivou ruske nomenklature. Ipak, verujem da su i Jeljcin i Gorbačov uradili nešto što ja ne bih bio u poziciji da uradim. Kretali su se ka uništenju sistema koji se više nije mogao održati. Nisam siguran da bih ja imao petlje to da uradim. Gorbačov je prvi napravio korak u tom pravcu. Jeljcin je dovršio posao. To je vrlo bitna promena u istoriji ruskog naroda, a Rusiji je dalo slobodu. To je vrlo važno dostignuće, naročito za vreme Jeljcinovog predsedničkog mandata.

T AJM: O prilikama u svetu govorite sa samopouzdanjem, ali ljudi kažu da je bilo potrebno vreme da stanete na noge kad ste postali predsednik. Kada ste postali nacionalni vođa? Koji je to bio ključni momenat Vašeg predsedničkog mandata?

PUTIN : Da Vam iskreno kažem, nisam nikada o tome razmišljao. Kao što sam rekao, nisam nikada pomišljao da ću postati predsednik , čak i sada ne pokušavam da se preterano vraćam na to. Kada počnete o sebi da razmišljate kao o nacionalnom vođi , gubite vezu sa stvarnim svetom. Nikad sebe nisam smatrao nacionalni vođom. Taj kontekst izmislili su drugi ljudi. Nisam to nikom nametnuo. Ali , istina je da, kada sam postao predsednik, zemlja je u to vreme, sviđalo se to nama ili ne, bila usred građanskog rata na Kavkazu, suočena s velikim ekonomskim poteškoćama, uništenjem društvene sfere, veliki procenat ljudi (preko 30%) našli su se ispod granice siromaštva. Odlučio sam da sam spreman sam da učinim sve, da podnesem sve žrtve, da obnovim zemlju. Smatram to ključnim momentom celog svog života. Shvatio sam da mi je život podario šansu da igram neku vrstu pozitivne uloge u istoriji svog naroda. I čini mi se da su ti ciljevi u velikoj meri ostvareni, i sada imamo nove zadatke i ciljeve na višem nivou , ali to su skroz drugačiji izazovi i imamo šansu da napredujemo . Nikada sebe nisam doživeo kao vođu. Osećam se kao konj koji nosi veoma težak teret i svoj uspeh merim time koliko se brzo i dobro krećem s tim teretom.

T AJM: Kako se pojam nacionalnog veđe uklapa u kontekst ruske državne strukture? U 16. veku postojao je presedan, kada se car Ivan Vasiljevič, Ivan Grozni, iz mnoštva razloga povukao u selo Aleksandrov i dekretom postavio princa Simeona Bekbulatoviča na mesto cara. Svi bojari, zvaničnici i narod morali su da se obraćaju princu, iako su znali ko je i gde se nalazi pravi car. Kada mu je to odgovaralo, car Ivan se vratio na presto. Međutim, ova epizoda unela je određenu nestabilnost u sistem vlasti i oslabila zemlju . Da li je bilo šta slično moguće danas?

PUTIN : Ne, jer mi nismo monarhija. Mi živimo u okviru postojećeg ustava . Svi, uključujući najviše rukovodstvo, treba to da shvate. Svi moraju da žive u skladu s osnovnim zakonom. Ustavom. To je sve.

T AJM : Neki teoretičari smatraju da su Gorbačov i Jeljcin napravili grešku kada su stavili Glasnost ispred Perestrojke, da su radili stvari drugačije , Rusija bi danas izgledala drugačije i ne bi prošla kroz situacije kroz koje je prošla . Da li Vi ovo prihvatate?

PUTIN : Ne mislim da demokratizaciju, ako mislite na Glasnost demokratizaciju, treba odlagati. Podjednako je jasno da je tržišnu tranziciju moguće pomeriti za kasnije. Sve u svoje vreme, a št a se desilo, desilo se.

T AJM: Da li su devedesete godine prošlog veka bile vreme paradoksa za Vas? S jedne strane, kažete da Vam je to donelo Gorbačovljeve slobode; s druge, u vašim izjavama navodili ste da je to bio period totalnog kolapsa i tragedije uništenja Sovjetskog Saveza.

PUTIN: Ne vidim tu paradoks Administrativni sistem planiranja koji je preovladavao u ekonomskom životu i potpuna dominacija Komunističke partije u politici dovele su do kolapsa u zemlji. Kada ljudima nije više bilo stalo do zemlje u kojoj su živeli, nije im bila potrebna takva zemlja, zato i nije bilo iznenađenje što ljude zemlja uopšte više nije zanimala. Mislili su da stvari ne mogu postati gore, ali ispostavilo se da mogu, i jesu. Tragedija je što su ljudi bili krajnje nezadovoljni, jer je besplatno-za-sve proglašeno demokratijom, krađa milijardi dolara proglašena je slobodnim tržištem, a krađa ogromnih sredstava koja su propadala građanima je proglašena privatizacijom. Šta je značio kolaps Sovjetskog Saveza? Dvadeset pet miliona sovjetskih građana, koji su bili etnički Rusi, našli su se van granice nove Rusije. Niko o njima nije razmišljao. Dvadeset pet miliona njih činilo bi veću evropsku naciju. Pre donošenja odluke treba konsultovati narod. Da li želite da živite van zemlje u kojoj ste sada? Siguran sam da bi, da smo organizovali referendume u mnogim bivšim sovjetskim republikama , velika većina rekla ne. Ali , niko ih nije pitao. Da li je to bilo demokratsko rešenje? Tako teškog problema? Ne pokušavam da se vratim na tu temu, ali tako je bilo. Ko je pitao nas ili njih? Dvadeset pet miliona Rusa našlo se van Ruske Federacije , bez ikakvih ekonomskih sredstava, usred porasta lokalnog nacionalizma. Kada nisu mogli da dođu u novu Rusiju, njihovu istorijsku domovinu, jer nisu imali dovoljno novca da kupe voznu ili avionsku kartu. Zar to nije tragedija ?

TAJM: Hajde da kažemo nešto više o tome kakva je interakcija između Rusije i bivših sovjetskih republika.

PUTIN: Kao što sam rekao , verujem da je raspad Sovjetskog Saveza bio tragedija, ali šta se desilo, desilo se. Verujem da bi trebalo da gradimo svoje odnose s bivšim sovjetskim republikama na osnovu apsolutne jednakosti. Ovakvim pristupom možemo da se posvetimo procesu ekonomske integracije, shvatajući našu zajedničku prirodnu granicu konkurentnosti u okviru globalne ekonomije. Imamo zajednički energetski sistem . Struju . Delimo zajednički sistem transporta. Kao u Evropskoj uniji, ne moramo da smišljamo pravila korišćenja nacionalnih jezika. Imamo lingua franca iz bivšeg Sovjetskog Saveza, ruski. Mnoge druge stvari nas takođe povezuju. Mnoge grane privrede nisu u stanju da se održe bez oslanjanja na zemlje kao što su Ukrajina, Belorusija, Kazahstan i ostale bivše sovjetske republike. Verujem da odnose treba da gradimo na ovim principima .

TAJM: A šta je sa konfliktima koje ste imali s bivšim sovjetskim republikama oko cene gasa ?

PUTIN : Kakvi konflikti ? Postoje svetske cene , međunarodne cene gasa . I mi prodajemo gas svima po svetskim tržišnim cenama. Zašto bi smo bilo kome prodavali ispod svetske tržišne cene? Da li Amerikanci prodaju nekome ispod tržišne cene ? Možete li da uđete u radnju u Sjedinjenim Državama i kažete : ”Znate, ja sam iz Kanade, mi Kanađani smo vam prvi susedi, dajte mi 'krajsler' u pola cene .” Šta biste čuli od prodavca? ”Napolje!”

TAJM: Pa, da sam Kalifornija, mogao bih da Nevadi prodam gas s popustom, radi dobrosusedskih odnosa?

PUTIN: Verujem da je to kršenje tržišnih principa, pravljenje štete dotičnoj ekonomiji. U Rusiji smo usvojili program dostizanja nivoa svetskih cena za domaću potrošnju. Svaki drugi pristup poremetio bi ekonomske indikatore i ekonomije, stavljajući jedan sektor u zavisan položaj u odnosu na drugi, vodeći do unakrsnih zavisnosti i uništavajući ekonomiju. Mi razumemo poteškoće svojih partnera. Petnaest godina smo prodavali energente značajno ispod tržišnih cena, sa subvencijama ništa manjim od tri do pet milijardi dolara godišnje Ukrajini. To ne može trajati zauvek. Evropljani nas stalno kritikuju. Žele da uvedemo međunarodne standarde cena, U suprotnom, kažu, naša preduzeća će imati nefer prednost u odnosu na evropska preduzeća. Znači, u okviru svoje zemlje treba da prodajemo po svetskim cenama, dok svojim susedima treba da prodajemo ispod cene? To je diskriminacija . Budimo iskreni, govorimo otvoreno i nazovimo stvari pravim imenom. Ono što ću reći, ni na koji način nije agresivno, ali apelujem da govorimo iskreno. Sjedinjene Države su nekako odlučile da je deo političke elite u Ukrajini nastrojen proamerički, a deo proruski i odlučili su da podrže one koje smatraju proameričkim. U redu, odlučili su da ih podrže. Radite kako želite, iako mi ne mislimo da je ispravno. Naravno , oni imaju ljude s različitim spoljašnjostima i političkim ukusima, ali kao što sam već pomenuo, ako političar želi da bude popularan, on ili ona mora pre svega da štiti nacionalne interese, da bude ukrajinski nacionalista u pozitivnom smislu te reči. I oni to jesu. Nisu proruski okrenuti. Niti proevropski. Niti proamerički. Svi su proukrajinski nastrojeni, ali nekako su ih Amerikanci podelili na sve ove pro-ovo ili pro-ono frakcije. Verujemo da je to greška. Neka sami razreše svoja pitanja. Sve što je tamo urađeno, urađeno je mimo ustava, što je stvorilo nepoverenje između raznih političkih grupa i građana, time podrivajući ukrajinski suverenitet, teritorijalni integritet i ekonomiju. To je ono što su Sjedinjene Države učinile i čine u Ukrajini i Čečeniji. Mi kažemo: ”Pustite ih na miru ” , bez biranja strana. Kada su svi videli da će doći do destabilizacije u Ukrajini, pokušali su da primoraju Rusiju da subvencioniše ukrajinsku ekonomiju na svoj račun. Zašto? Ako želite da nekog podržite, sami platite . Niko ne želi da plati . U ovoj prostoriji sam o tome diskutovao s jednim evropskim političarem i rekao sam mu: ”Vi to finansirajte” , a on je odgovorio: ”Da li vam ja izgledam kao idiot?” E , pa, nisam ni ja idiot . Morate sagledati pravi problem. Ne smemo se voditi opštim mestima, a tamošnja situacija je, po meni, veoma opasna. Mora se učiniti sve da se konsoliduj u društvo i zemlja. Strateški, bilo bi dobro da se pro ruske, prozapadne strukture ujedine i razmišljaju o budućnosti svoje zemlje i stvore takvu strukturu moći koja bi u budućnosti samo nastavila s konsolidacijom, a ne podelom na zapadnjake, južnjake i istočnjake, ili šta god. Sada postoji kretanje ka daljem uništenju, što je šteta, jer nam je Ukrajina veoma bliska i gotovo polovina populacije ima prijatelje ili rođake u Rusiji. Zvanično, tamo ima 17 miliona etničkih Rusa. Skoro sto posto naroda smatra ruski maternjim jezikom .

T AJM: Mislite li da će Ukrajina ikada ponovo postati deo Rusije?

PUTIN: Naravno da ne. Mi to ne želimo. Ne želimo da ikoga ponovo uključujemo u Rusiju, jer bi nam to donelo samo dodatni ekonomski teret. Želimo da otkrijemo svoju nacionalnu konkurentnost u svetskoj ekonomiji. Možemo samo da govorimo o ekonomskoj integraciji. Potpuno je beskorisno pokušavati da nekome nametnete nove državne strukture. U savremenom svetu, to nije ni potrebno. Pogledajte Evropu, gde nacionalne granice nisu više važne kao nekada .

TAJM: Poznata je izjava predsednika Buša da Vam je pogledao u oči i nazreo suštinu Vaše duše. Moje pitanje za Vas je, da li ste vi uhvatili smisao duše predsednika Buša, i ako jeste, šta ste tamo videli?

PUTIN: Ne želim da dajem karakterni opis ovog predsednika, jer kada je rekao da mi je pogledao u oči, rekao je ono što je osećao. Ali, ja imam veoma dobar lični odnos s gospodinom Bušom, i vrlo mi je bitan. Smatram ga pouzdanim partnerom, časnim čovekom. Kada imam zadovoljstvo da o ovome raspravljam s nekim američkim intelektualcima, koje neću imenovati, oni me u vezi s ovim osporavaju. Ne slažem se s onima, i u mojoj želji i u Sjedinjenim Državama, koji osporavaju da je gospodin Buš čovek od časti i principa. Da. Irak je bio greška, ali on je čovek s veoma bogatim ličnim životom i iskustvom u upravljanju državom. On je častan i pošten. U vezi s tim nemam sumnji.

TAJM: Mislite li da je propuštena prilika posle 9/11 da Sjedinjene Države i Rusija bliže sarađuju na frontu antiterorizma zbog Iraka ?

PUTIN : Mogli smo delati na koordinisaniji, a time i efikasniji način . To je istina . Ali, među našim tajnim službama postoji saradnja, i ostvaruje rezultate, uključujući i obezbeđivanje direktne bezbednosti građana Rusije i Sjedinjenih Država . Ne pričam tek tako. Već na osnovu rezultata konkretnih akcija da se spreče veoma konkretne akcije protiv kako Amerikanaca, tako i Rusa.

T AJM: Možete li opisati ovu saradnju? Postoje li institucionalne strukture između američke i ruske tajne službe na polju borbe protiv terorizma?

PUTIN : Da , takozvani partnerski kanali. U skorije vreme, bilo je vrlo uspešno, uključujući saradnju na sprečavanju terorističkih akcija protiv građana Ruske Federacije i Sjedinjenih Država, uključujući potencijalno krupne terorističke akcije. Ovo je uključivalo pravovremene razmene informacija i preventivne akcije na obe strane, koje nisu obelodanjene. Skoro sam o tome razgovarao s predsednikom Bušom preko telefona. Dao sam mu konkretne primere i informisao ga o nekim zajedničkim akcijama u ovoj oblasti.

T AJM : Da li to znači da Vi kažete da je ruska tajna služba pomogla u sprečavanju napada na Sjedinjene Države ?

PUTIN : Imalo je veze s pretnjom i po Sjedinjene Države i po Rusiju . Sa sprečavanjem pretnji po obe nacije . Ništa više ne mogu da kažem u ovom momentu .

T AJM : Kako stoje rusko-kineski odnosi?

PUTIN : Rusija i Kina su prirodni partneri . Mi smo susedi s ogromnom prirodnom granicom . Četrdeset godina smo s Kinom pregovarali oko rešavanja pitanja granica , i ja ću i sada tome posvetiti pažnju . Kvalitet rusko-kineskih odnosa danas je bez presedana. Nikada ranije nije postojao takav odnos pun poverenja.

T AJM : Takođe ste sarađivali s predsednikom Klintonom . Voleo bih da uporedite Buša i Klintona, njihove stilove , intelekt, akcije…

PUTIN: Oba političara poštujem previše da bih sebi dopustio ikakva poređenja, komentare ili primedbe tog tipa. Ali, mogu da kažem kako sam upoznao Bila Klintona. Predsednik Jeljcin me je poslao na Novi Zeland na A PEC-ov samit 1999. godine. Tada sam bio premijer, s još nejasnim političkim izgledima . U to vreme nisam imao predstavu šta će se desiti. Klinton je, međutim, u to vreme bio renomiran, poštovan u svojoj zemlji i u svetu . Na večeri Klinton je prošao pored dugačkog stola s mnogim liderima APEK-a, prišao mi, i rekao na uvo: ”Volođa, predlažem da zajedno išetamo iz ove sobe .”Za mene je to bilo pravo iznenađenje. Sledeće šta se desilo, bilo je da smo obojica bili na nogama. Naše kolege su se pomerile ustranu , mi smo izašli zajedno, a svi su aplaudirali . Toga ću se zauvek sećati . Veoma sam mu zahvalan na tome i, uprkos našim različitim stavovima, među nama postoji specijalna hemija .

TAJM: Ima li drugih svetskih lidera, s kojima imate tu specijalnu hemiju? Priča se da ste prijatelj sa gospodinom Berluskonijem. Gospodin Sarkozi rekao je divne stvari o Vama. Na kom jeziku razgovarate s madam Merkel?

PUTIN: Da, sa svim pomenutim ljudima imam dobre odnose. S nekima od njih imam veoma bliske, prijateljske, drugarske odnose. S gospođom Merkel obično pričam na nemačkom. Iako smo sada počeli češće da pričamo na ruskom. Ima veoma dobar izgovor na ruskom. Verovatno mora više da radi na svom rečniku. Uz više prakse, uspeće.

T AJM: Ranije ste koristili frazu : ”Ne kradi ”. Da li ste pročitali Bibliju?

PUTIN: Da, jesam. Imam Bibliju u avionu. Često letim, znate, pa u avionu koji koristim postoji Biblija. Takođe, imam i ikonu. Prelećem velike distance. Mi smo velika zemlja. Tako da imam vremena da čitam Bibliju.

TAJM: Razumem da ne želite da istupate u javnost sa svojim religijskim stavovima . Ali , možemo li nekako da okarakterišemo Vašu veru ?

PUTIN: Može se reći da je moje duboko uverenje da moralne vrednosti bez kojih čovečanstvo ne može da preživi mogu biti samo religijske vrednosti. Što se tiče konkretne crkve ili verske zajednice, to je druga stvar. Kao što je neko jednom rekao : ako Bog postoji, on zna da ljudi imaju različite poglede u vezi s crkvom .

TAJM: Sada se javlja situacija da Ruska pravoslavna crkva postaje dominantna sila u Rusiji. To je jedina crkva koja je potpisala zvanične dokumente o saradnji s Ministarstvom odbrane, pravosudnim organima i Ministarstvom spoljnih poslova.

PUTIN: Ne radi se o sporazumima, već o zakonu.

T AJM: Da, ali kada je zabranjeno zakonom da Crkva postane dominantna u sekularnom društvu ...

PUTIN : To nije istina . Naš zakon priznaje četiri tradicionalne religije u Rusiji. Uzgred, naši američki partneri su nas zbog toga kritikovali, ali tako su to definisali oni koji su pravili naše zakone. Te tradicionalne ruske religije su pravoslavna crkva, judaizam, islam i budizam.

TAJM: Oprostite, nisam mislio na to. Da, i dalje ne priliči sekularnoj državi da vojni vrh zajedno sa vrhovnim sveštenstvom drži službu, kao što se dogodilo u Crkvi Hrista spasitelja, radi komemoracije 60 -godišnjice sovjetske nuklearne bombe.

PUTIN: Pa, da su pripadnici vojnog vrha Jevreji, muslimani ili budisti, i da su odabrali da ovaj divni događaj slave u nekom drugom verskom objektu, ja bih to pozdravio. Tako da ne možete da pričate o nejednakosti bilo koje od tih drugih religija. Ipak, nekih 80 odsto Rusa smatra sebe pravoslavnim hrišćanima, što Rusku pravoslavnu crkvu čini najvećom zajednicom.

TAJM: Nova građanska religija u Americi je Pokret za očuvanje prirodne sredine. Njegov visoki sveštenik je potpredsednik Al Gor, koji je, kao što znate, upravo dobio Nobelovu nagradu za mir. Kako vidite razvoj zelenog pokreta, i koja je Vaša politika u vezi s tim?

PUTIN : Prvo , što se tiče ljudi iz pokreta za zaštitu prirodne sredine, veoma ih podržavam . I solidarišem se s njima u zaštiti prirodne sredine, jednom od prioriteta ljudske rase. Ljudi koji tome posvećuju svoje napore i vreme zaslužuju našu podršku. Jasno, razvoj čovečanstva ne može se zaustaviti. Uvek će biti konflikata izmeću razvoja i očuvanja prirode. Bitno je da čovečanstvo ovo razume i stane na put razvoja koji će biti najmanje štetan za majku Prirodu . Lakše je rešiti ovaj problem sada, nego pre 15 godina - danas te dve grupe nisu smrtni neprijatelji. Danas nema potrebe za uništenjem prirode kao nekada. Danas imamo jedinstveno političko okruženje koje želi da sačuva ono što je sam Bog stvorio za dobrobit svih ljudi. Što se tiče našeg sistema, veoma je ranjiv . Pravo je čudo da Zemlja još postoji. Ona je nastala kao posledica milijardu okolnosti i slučajnih događaja, a postoji i dalje, jer je milijarde i milijarde okolnosti su još uvek u stalnoj interakciji. Izložena je konstantnoj borbi za opstanak. Živimo u veoma tankom sloju ozona i vazduha. A tačka preko koje se mogu desiti nepovratne posledice veoma je osetljiva .

T AJM : Ako u budućnosti bude postojala zamena za naftu , nešto kao hidrogen , kako bi to uticalo na rusku ekonomiju?

PUTIN: Jedan od glavnih ciljeva naše ekonomije je da se razvija u raznim pravcima. Krenuli smo od stava da treba da koristimo intelektualne kapacitete pre nego naftu za razvoj, i moraćemo u skladu sa tim da promenimo strukturu ekonomije, što možemo učiniti. Nemam sumnji u vezi s tim, što se tiče energije, Rusija je preduzela neke korake koji se tiču razvoja termonuklearne energije, nuklearne energije, hidrogena, itd. Razmišljamo o takozvanim alternativnim gorivima. U tom smislu nismo optimisti. Nismo ni pesimisti. Radićemo na tome.

TAJM: Ranije ste govorili o povezanosti nečije moći s brojem telefonskih aparata na njegovom stolu. To je vrlo zastarela slika. Tako da moje pitanje glasi: koliko ste tehnološki savremeni? Da li šaljete i primate elektronsku poštu? Imate li BlackBerry? Da li blogujete?

PUTIN: Sramota je, ali ne koristim te tehnologije. Ne koristim čak ni telefon. Moji operateri, moje osoblje to čini za mene. Ali oni to tako dobro rade, da im zavidim. Nije važno koliko telefona imate. Kako možete izmeriti autoritet? To je poverenje ljudi. Druge mere nisu bitne, one su samo iluzije. Veoma sam zahvalan narodu što oseća da sam ovih osam godina radio pošteno. Zahvalan sam na tom poverenju.

Prevod: Danijela Ćorić

(Integralna verzija intervjua koji je odlazeći predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin dao američkom časopisu Tajm, objavljen u najnovijem broju Geopolitike, od 15. februara 2008.)