Lako je vojno intervenisati, ali se nije lako povući – to se vidi u Iraku, na Kosovu i u Bosni. Jer, ako uslede ubistva i nasilje, intervencija je bila pogrešna.

Iako je to teško zamisliti, Obamina spoljna politika bi mogla da bude još gora od spoljne politike Bušove administracije. On se poigrava  mišlju da bi vodeći princip spoljne politike SAD trebalo da bude nametanje poštovanja prema “ljudskom dostojanstvu” u svetu.

Izazov za Obamu jeste taj što je sve više i više pitanja i problema van kontrole čak i najmoćnije države. Iako SAD dobro stoje prema tradicionalnim merilima moći, ta merila sve manje uspevaju da obuhvate ono što definiše svetsku politiku.

Štagod rekli za premijera Vladimira Putina, predsednika Medvedeva i njihove saradnike, oni su proračunate i pragmatične vođe. Njihova želja je da Rusiji povrate veličinu i uvećaju njen uticaj, posebno u neposrednom okruženju.

Senator Mekejn veruje da je Irak glavni front u borbi protiv terorizma, dok Senator Obama, pak smatra, da je najvažniji front u borbi protiv terorizma Avganistan.

Ono što postoji u današnjem Iraku bi se moglo nazvati libertarijanski pakao, a libertarijanski raj je ideja da se ceo svet kreće ka istoj budućnosti koja će biti divna i za koju je potrebno samo da imamo što manje države.

Pitanju članstva Srbije u EU mora se prići drugačije nego do sada. Prvo, državno rukovodstvo treba da se oslobodi kompleksa manje vrednosti i da počne da se ponaša kao rukovodstvo jedne nezavisne stare evropske države.

Finski diplomata je zaslužio Nobelovu nagradu za mir ne zato što je mirotvorac i humanista, već zato što je institucija te nagrade do te mere diskreditovana da nekom boljem od njega ne bi dobro pristajala.

Rusija može da odgovori na razmeštanje elemenata američkog protivraketnog štita u Istočnoj Evropi, kao i na američki intervencionizam u bivšim sovjetskim republikama tako što će uspostaviti vojno prisustvo na putevima isporuke nafte.

U svetu u kome se stvari svakodnevno prikazuju suprotnim od onoga što jesu, gde se sve češće, do stepena neprepoznatljivosti, vrše zamene teza, dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Martiju Ahtisariju predstavlja sasvim očekivanu pojavu.