Užasni događaji na Haitiju rezultat su neizbežnih prirodnih sila. Zemljotresi nisu nešto što može biti predupređeno. Ono što se može preduprediti jesu ogromne posledice koje zemljotresi mogu imati na ljude koji su njima pogođeni.

Svetska politika je pitanje moći. Dok ta sila ubija naše zemlje, i Srbiju, politika dobija izdajnike koji se predstavljaju kao realisti, a svi ostali su, navodno, idioti i romantičari. Postoji ipak nada, koja i čini smisao postojanja, da je ta sila privremena.

Ilegalnost dovodi do toga da su ovi građani-nomadi objekt ucena i eksploatacije. Nemaju nikakva prava, ali njihov posao i usluge su funkcionalno neophodni, naravno za opstanak njih i njihovih porodica, ali i za opstanak zapadnih društava.

Nakon izbora novog predsednika Ukrajine može se očekivati otopljavanje odnosa na liniji zvanični Kijev – zvanična Moskva, kao i svođenje na manju meru dosadašnjih unutrašnjih ukrajinskih konflikata, posebno na  relaciji severozapad-jugoistok zemlje.

Usredsređivanje Zapada na protivvladine demonstracije je zaslepila mnoge, pa nisu mogli da uvide jednu neprijatnu, ali neizbežnu istinu: oni Iranci koji su iskoristili Ašuru za svoj politički protest nisu ni izbliza većina.

Osim ustavnih diktatora, koji su ustoličavani nakon namještenih izbora, prebrojavanjem glasova iz glasačkih kutija, a koje se odigravalo pod budnim okom vojne hunte, Amerikanci su sklapali prijateljstva i sa tradicionalnim diktatorima, koji su na vlast dolazili putem krvavih državnih udara.

Za predstavnike NVO sektora stvari su se pogoršale i dvonedeljna konferencija UN o klimatskim promenama održana u glavnom gradu Danske može biti nazvana „CopenHALTen 2009“ – skup na kojem je zaustavljeno i do sada postignuto.

Francuska i Velika Britanija imaju različit uspeh u ekonomskoj, političkoj i socijalnoj integraciji muslimana u svoja društva. Francuzi svoje muslimanske sugrađane smatraju velikodušnim i poštenim, ali ih ogromna većina smatra izuzetno netolerantnim. Britanci misle slično.

U istoriji Nobelovog komiteta se nikada nije dogodilo da tri godine za redom Nobelovu nagradu za mir dobiju ličnosti, koje su i same aktivno učestvovale u podstrekivanju ratova i sukoba svojim verbalnim izjavama, kao i direktnim slanjem vojnika u ratom zahvaćena područja.

Britanski autor Dejvid Kronin ističe da je osnovna Solanina crta odsustvo principijelnosti. To je čovek koji jedno govori, a drugo radi. Solana je “jedan ratni huškač” i neprincipijelan čovek. Mesecima je bio protiv invazije na Irak a onda je, suprotno većini članica EU, podržao američku invaziju.