(Ne)milosrdni anđeo

Lokalni izbori nacionalnog značaja bili su kao i uvek presudni. Moglo bi se reći da su ti lokalni izbori imali međunarodni, pa čak i međugalaktički značaj, jer je ishod tih izbora trebalo da bude jasna poruka kuda ide Srbija. Ti rezultati i ta poruka je bila poruka celom svetu , tojest međunarodnoj zajednici, pošto je valjda do sada svima već jasno da ne postoji nikakav drugi svet osim međunarodne zajednice u i među galaksijama i šire, odnosno vasioni.

Imajući izbore i njihov već pomenuti značaj u vidu, vlast pa čak i opozicija su vodile ogorčenu borbu za svaki glas. U tu borbu su normalno bili uključeni svi, svi, svi, političari i mediji, na čelu sa žutom štampom – ali začudo i pored već pomenutih značaja, ne i oni iz međunarodne zajednice, ubrajajući i neopravdano odsutne Marsovce i ostale zelene. U nedostatku istih bila su uključena, ili bolje rečeno upotrebljavala su se i sva, sva sva, sredstva, pardon sva demokratska sredstva. Borba se vodila kao i uvek za svaki glas i do poslednje žrtve – poslednje glasačke žrtve. Upravo ta borba za svaki glas i glasačku žrtvu dovela je u posetu izborni cirkus jarkih, duginih i primamljivih boja u jedno srpsko selo. Pre toga je u posetu selu redovno i često dolazio samo grad. Protivgradne rakete su bile uništene zajedno sa ostalim posestrima, jer su predstavljale stratešku pretnju za strateške partnere – NATO. Razlog je bio potpuno opravdan. Vlast u Srbiji je mislila, da Pentagon misli, da je jedna takva oborila nevidljivog.

Selo je bilo tipično srpsko selo na početku dvadeset prvog veka i kraju puta koji nema alternativu – zapustelo, na većini bivših njiva uspevao je samo korov (nimalo slučajno, s obzirom da korov najbolje uspeva u Srbiji), sa nekoliko staračkih domaćinstava, ali veoma bitna činjenica je bila ta, što je svaki član tih domaćinstava bio uredno zaveden u birački spisak. Za ovu priču uopšte nije bitno što je cirkus doputovao u ovo selo i davao predstave tokom predizborne šutnje. To je bila uobičajena pojava u izbornim promidžbenim aktivnostima. Kao i uvek, regularnost glasovanja će potvrditi nezavisni i nepristrasni promatrači i ostali relevantni čimbenici iz sustava međunarodne zajednice, uključujući Marsovce. Spočitavanja neće biti dokle god je rezlutat glasovanja odgovarajući.

Cirkuska šatra je bila mnogo luksuznija nego one vašarske koje su nekada bile postavljane o seoskoj slavi Ilindanu. Taj vašar se više nije održavao. Prodavci liciderskih srca, vrelih, pošećerenih mekika , sočnih i slatkih lubenica, drugih đakonija i šarenih drangulija više nisu dolazili. Razlog je bio jednostavan. Dece, njihovih najboljih mušterija više nije bilo. Otišla su neznano kuda, bez povratka, nekim od mnogobrojnih paralenih puteva koji nemaju alternativu. Nova se nisu rađala.Umesto dece rađali su se paralelni i bezalternativni putevi , kao i strateška partnerstva i to svakodnevno, o čemu su redovno obaveštavale TV stanice, kako zavisne, tako i one koje su sebe nazivale nezavisnim. Utešno je bilo to, što su takve vesti češće posećivale selo nego grad, mada je šteta u oba slučaja bila jednaka – nemerljiva. Prodaju šarenih drangulija, uspešno je zamenila prodaja šarenih laža.

U selu su ostali samo oni koju su čekali sopstveni kraj, tojest početak sopstvenog puta bez alternative. Ostala je i stara lipa u centru vašarskog gumna. Ona nije htela da ode. Volela je zemlju gde je iznikla i pustila korenje. Umesto momaka i devojaka sada su oko nje trutovi, stršljenovi i bumbari vili kolo, uživali i ašikovali. U njenom lišću zapatili su se i neki paraziti, ali je ipak svakog proleća mirisala prepoznatljivim, zanosnim mirisom.

Na ovom izbornom vašaru nije se čula muzika, nije se igralo kolo, umesto hrane za blagoutrobija, velikodušno je servirana hrana za dušu u vidu starih obećanja izrečenih novim redosledom. Sve je bilo... evropski i... međunarodno zajednički, uključujući vasionu i šire. Žongleri obećanjima i iluzionisti boljeg života su kao i uvek imali najzapaženiji nastup, što znači da je predstava tekla uobičajenim evropskim, atlantskim i međugalaktičkim predizbornim, izbornim i postizbornim tokom, sve dok taj tok nije prekinuo neobičan zahtev starice zabrađene crnom maramom, čije su velike, ispucale šake svedočile o njenom svakodnevnom teškom, čestitom, ali zbog toga neliderskom radu, kao i o nedostatku strateških partnera. Čuvši da su među izvođačima nazočni mnogobrojni doktori – neki među njima su zaista imali titule doktora nauka, (pri čemu za ovu priču uopšte nije bitno kako su je stekli), starica je zamolila da razgovara sa jednim od njih. Doktori su uvek bili na ceni – pogotovo u tržišnim uslovima. U selu ih odavno nije bilo. Ucveljena je htela da iskoristi retku priliku koja joj se ukazala. Obratila se voditelju predstave ili novosrpski rečeno šoua, već pomenutom stručnjaku za novosrpski rečeno europsku i međunarodnozajedničku promidžbu, koji je tu novosrpski, moglo bi se reći i strateško – partnerski bio nazočan:

Dijete čula sam da ste doveli ovde mnogo doktora – reče mu sa nadom u glasu.

Jesmo bako – odgovori cirkuski impresario i stručnjak za TRTEEE (teletabisi, radio,televizija, Evropa, Evropa, Evropa, pri čemu pojam teletabisa označava potrošače navedenih medija, vernike i sledbenike svega evropskog, pri čemu broj E-ova teži beskonačnosti ). Njegovo osetljivo uho već je registrovalo nadu u bakinom glasu. Bio je obučen da nadu čuje, seje (zajedno sa maglom), gaji, ubira i uživa u njenim slatkim plodovima. Slatki su bili ne samo za njega, već i za one poput njega. Gorki za one zbog kojih ih je sejao.

Moj čovek je već dugo bolestan – poče da iznosi svoju muku starica.– Ljudi kažu da je na samrti, pa ako bi jedan od vaših doktora mogao da ga pogleda i njemu i meni bi bilo lakše.

Ma nema problema bako – odgovori umetnički direktor celokupnog šoua i cirkusa, koji je istovremeno bio i ekspert za MRTEEE (mediji, radio, televizija, Evropa,Evropa,Evropa) – poslaćemo sve naše doktore odmah kod njega da ga pregledaju. To su vrhunski stručnjaci – uvaravao je nevoljnicu, ne trepćući, mada je on dobro znao da među silnim doktorima nema nijednog doktora medicine, ali to mu uopšte nije bilo bitno. Bitno mu je bilo da starica u nevolji to ne zna. Bitno mu je bilo da mu poveruje. Bio je ponosan što će učiniti još jedno milosrdno delo, delo dostojno jednog njemu dragog anđela. – Idemo odmah – reče joj, – pa se zatim obrati TV ekipi, – ponesite sve potrebne instrumente.

Kuća je bila uredna, prava domaćinska. Dvorište sa pokošenom travom, nekoliko šljiva, madžarki, dženerika i ranki, orah koji je davao debeo hlad, a ništa nije tražio za uzvrat, sasvim neevropsiki i neatlantski, atipično srpski, uz njega drvena klupica i par jabuka. Pored kuće ozidana furuna u kojoj je baka pekla lepinje. Nadevene kajmakom bile su prava poslastica, mada antievropska, jer po sastojcima nisu odgovarale Kodeksu alimentarusu, pošto se kajmak nije pravio od mleka ludih krava, a brašno nije mlelo od genetski modifikovane pšenice. Pas i mačka si ćutali, zagrljeni tugujući za domaćinom. Nekoliko nemačkih šlemova posejanih oko kuće, iz onog rata pre ovog rata, na kojima su bila vidljiva oštećenja od gelera i kuršuma, koji su praktičnoj domaćici poslužili umesto saksija da u njih posadi cveće. Ekspert za TRTEEE - MRTEEE je oštro upozorio TV ekipu da ih ne snima.

U kući na ormanu tegle sa slatkim od dunja, šljiva, divljih jagoda i trešanja. U kući krevet, u krevetu domaćin čij izgled je jasno pokazivao da će uskoro krenuti putem koji nema alternativu. Starica bulumentu ponudi slatkim. Red je red. Gosti navikli na uzimanje i primanje poslužiše se bez stida – više puta. Red je red. Problem je bio u kašičicama. Tražili su kašike. Dobili su. Ponudi ih i dukat rakijom. Navikli, poslužiše se bez stida još više puta. Red je red. Problem je bio u čašicama. Tražili su čaše. Dobili su i njih. U znoju, iznenada zacrvenjenih lica, bavili su se uzaludnim, ali za njih ne i teškim poslom – punili su ih i praznili. Posao se odužio. Nesrećom, prekinuo ih je ropac bolesnika. Prisetivši se zbog čega su došli, ekspert za TRTEEE – MRTEEE je odabrao sedokosog i sedobradog doktora, za koga je procenio da će izgledom pridobiti poverenje samrtnika.

Kako se osećate – postavio je stručno pitanje doktor, iako je i laiku to bilo očigledno. Samrtnik je mrdao ustima nemajući snage ni da udahne vazduh. Samo je izdisao.

Snimajte! Snimajte! – naređivao je TV ekipi, u stvaralačkom zanosu cenjeni stručnjak za TRTEEE – MRTEEE. “Odlično je ovo ispalo sa mrdanjem usta. Nasnimićemo izjavu podrške našoj stranci i pustiti je u udarnom terminu“, razmišljao je zadovoljno.

Da li dajete podršku našoj stranci i putu bez alternative kojim ona vodi Srbiju? Da li glasate za nas? – pitao je opet doktor, zabrinut za zdravlje pacijenta, altruistički strepeći da neće za života umirućeg dobiti odgovor.Upitani mrdnu glavom. To mu je bio poslednji pokret. „Super, super, ovo je očigledna potvrda. Umro je baš kako treba i kad treba. Uz malo montaže izgledaće kao jasna podrška“, likovao je čovekoljubivo ekspert za TRTEEE - MRTEEE.

Šteta što je umro, pošto mu je očigledno bolje i oporavlja se, ali to još ne oseća, – obratio se utešnim rečima doktor uplakanoj starici, vidljivo zabrinut za pokojnikovo zdravlje. Zamišljeno je klimao glavom, češkajući bradu. –Smrt je njegova šansa – izreče istinu, iako se istina u cirkusu uopšte nije upotrebljavalo, jer je bila nepoželjna. Nije posumnjao nijednog trenutka u svoju dijagnozu. TV ekipa je pomno snimala ovaj trijumf ekspertize.

„Biće ovo odlična reportaža na dan glasanja, pred zatvaranje biračkih mesta, za one koji još oklevaju. Ova glasačka žrtva nije uzaludna. Na kraju krajeva, što dokazuje i kraj života ovog glasača milosrđe se uvek isplati. Pobedićemo opet. Ni moj anđeo mi po milosrđu nije ravan“, zadovoljno je razmišljao stručnjak za TRTEEE- MRTEEE.

Baka je zakukala i zaplakala. Cirkus nije imao vremena da ožali pokojnika. Imao je još zakazanih predstava. “Šta sve moram da slušam. Ovo je ubedljiv primer neevropskog, neatlantskog i... i... i... i ostalih nestrateških kukanja“, sažaljevao je sebe cirkuski impresario anđeoskih osobina, već pomenuti ekspert za TRTEEE-MRTEEE, ne mogavši i pored velikog umnog naprezanja da se seti ostalih mnogobrojnih strateških partnera. „Kukaće i plakaće kako treba tek kada uđu u Evropu“, zaključio je zadovoljno.