Na planu ideologije, oko DSS se okuplja diskurs koji govori o odbrani autentičnosti Srbije u odnosu na EU i globalizovani svet. Problem sa tim je što je sam pojam autentičnosti, kako ga shvataju zastupnici ove politike, takođe prazan.

Ne slažem se ni sa jednom od ovih gluposti koje sam napisao, nego sam hteo da vidim kako izgleda kada radiš protiv svoje nacije i države. Mogu da vam kažem da je lakše nego što sam očekivao. Na sve strane nude se kvaziargumenti koje „Srbi" mogu da upotrebe protiv Srba.

Ne otkrivamo nikakvu tajnu kada kažemo da je Srbija bila u središtu pažnje u Brdu. Kako je jedan naš kolega rekao, mi svi za Srbiju hoćemo isto ono što je i Slovenija – koja je zajedno sa Srbijom nekada bila jedna od jugoslovenskih republika a sada predsedava EU – postigla. 

Moram da pri znam da sam komentar Rastislava Dinića shvatio u neku ruku kao svoj neuspeh, a ne samo njegov. Naime, žalosti me činjenica da na prošlogodišnjim Filozofskim susretima, na kojima smo zajedno diskutovali, kolega Dinić ništa nije naučio o liberalizmu.

U vreme u kome je međunarodno pravo relativizovano do vulgarnosti, u vreme kada gola sila i nasilje, (p)ostaju prva i poslednja reč međunarodne politike, mesto i uloga MSP-a, u kontekstu nezavisnosti Kosova je višestruko važna i potrebna.

Činjenica jeste da je prosečan srpski glasač frustriran „gubitkom Kosova koje još nije izgubljeno“, te da, nezadovoljan presporom i mrcvarećom tranzicijom, svoj krajnji izlaz vidi u evropskim integracijama.

Šta je pogrešno u tekstu Maria Kalika „Liberalni fašizam i rasizam u Srbiji“? Jednom rečju – sve. Pojmovi su nejasni i neprecizni, zaključivanje je proizvoljno, generalizacije olake i neutemeljene.

Izgleda da je jedino pozitivno u Srbiji to što postoje ljudi koji o njoj govore negativno – bar za novinare hrvatske televizije, za koje očigledno imaju usta samo oni koji su spremni da izgovore ono što je hrvatskom uhu ugodno da čuje.