недеља, 16. јун 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Прикази > "Глобални новац" – политичка условљеност финансијске информације
Прикази

"Глобални новац" – политичка условљеност финансијске информације

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Недељковић   
уторак, 30. новембар 2010.

У понедељак, 1. новембра, у 16 часова, у свечаној сали Европског центра за мир и развој Универзитета за мир УН, у Београду, одржана је промоција књиге “Глобални новац – политичка условљеност финансијске информације” проф. др Бранке Мраовић. На промоцији су говорили проф. др Љубиша Адамовић, проф. др Гордана Ајдуковић, главни и одговорни уредник часописа Нова српска политичка мисао Ђорђе Вукадиновић и Бранкa Мраовић, аутор књиге.

У својим излагању говорници су се осврнули на последице и проблематизацију појма глобализације и „глобалног новца“ и шта он превасходно представља на привредном плану. С тим у вези професор Економског факултета у Београду Љубиша Адамовић разматра перспективе таквих теорија, њихов утицај на светску економију уз истовремени осврт и на економије земаља на подручју бивше СФРЈ. Говорници су у својим излагањима били сагласни да је данашња економска ситуација у сваком погледу у тесној вези и са геополитичким приликама.

Као што се догодило почетком деведесетих, у време када је свет постајао униполаран, а српска елита то превиђала и горљиво заступала тезу о мултиполарном свету, што нас је тада скупо коштало, тако и данас српска политичка елита не препознаје геополитичке промене на прави начин и очајнички се труди да нађе своје место у евро-атлантском свету који неумитно слаби, што нас такође поново може врло скупо коштати, истакао је Ђорђе Вукадиновић.

Ђорђе Вукадиновић је истакао да је представљена књига врло комплексно штиво које захвата више научних аспеката и разматра проблем из више теоријских углова, што подразумева да је за њено потпуно разумевање неопходно познавање економије, социологије, филозофије и геополитичких тенденција. У том смислу, фокусирао се на разматрање две тезе: тезе о рађању мултиполарног света и тезе о глобализацији. Скренуо је пажњу на, по њему, јасну и довољну научну аргументацију, коју помиње и сама ауторка књиге, а која показује да је на помолу рађање мултиполарног и нестанак униполарног света, али је рекао да већина, не само обичних људи, већ и тзв. интелектуалне елите још увек не може да прихвати ту тезу.. Разлози за то су, истакао је, највероватније политичке природе. У том контексту, говорио је о арбитрарној улози досадашњег и још увек најмоћнијег центра моћи, Сједињених Америчких Држава и њиховом утицају на геополитичке прилике и економске токове. Рађање мултиполарног света, каже Вукадиновић, још не схвата на прави начин, а посебно не у Србији, која је на прагу да понови, односно начини нову геополитичку грешку и веже се за центар моћи (запад) из деведесетих година који данас полако губи снагу. Као што се догодило почетком деведестих, у време када је свет постајао униполаран, а српска елита то превиђала и горљиво заступала тезу о мултиполарном свету, што нас је тада скупо коштало, тако и данас српска политичка елита не препознаје геополитичке промене на прави начин и очејнички се труди да нађе своје место у евро-атланском свету који неумитно слаби, што нас такође поново може врло скупо коштати.

Вукадиновић је указао на разорне учинке глобализације не само по светску економију, већ и по културу и индивидуе.

Љубиша Адамовић је скренуо пажњу на проблеме у којима се налази светска економија и поставио као могући проблем евентуално напуштање евра као валуте и распад Европске Уније. У том контексту, помиње економске мере које су донесене у Немачкој на иницијативу Ангеле Меркел, а које неупитно показују да Немачка не само што не жели пријем нових чланица у ЕУ, већ не жели ни да финансира постојеће као што су Шпанија, Португал, Италија и Грчка које схвата као економски терет и самим тим се окреће себи. Такође, тешко је очекивати да ће ЕУ поновити грешку коју је учинила примањем Бугарске и Румуније у чланство.

Проф. др Гордана Ајдуковић истакла је социолошки аспект економских прилика и природе финансија. Наводи да је књига намењена академским грађанима који на себе треба да преузму улогу у образовању друштва и решење новонасталих проблема.

Проф. др Гордана Ајдуковић истакла је социолошки аспект економских прилика и природе финансија. Наводи да је књига намењена академским грађанима који на себе треба да преузму улогу у образовању друштва и решење новонасталих проблема, али да је њен едукативни садржај подједнако важан за свакога ко се интересује за поменуте теме.

Закључујући излагање, ауторка кљиге се захвалила учесницима трибине уз кратак осврт на оно што је пре ње речено. Говор о књизи је уобличила и допунила графичким приказом њених поглавља. Врло сликовито и упечатљиво глобалну економију је упоредила са Титаником који „сигурним путем“ срља у пропаст управо због нестручности оних који тим бродом управљају. Као основу тезу своје књиге истакла је тезу да највећи утицај на глобалну економију немају ни корпорације ни државе, већ један процес за који би се могло рећи да „живи сопственим животом“ који не зависи од друштвеног урђења и постоји као независна константа којој капитализам као економско уређење није предуслов.

Ауторка сматра да је злонамерно и неутемељено стављати знак једнакости између слободног тржишта и капиталитма.

Књига је подељена у три области.

1 Политичке борбе за моћ

2 Виртуална моћ новца у дигиталној ери

3 Моћ симболичке и лингвистичке суперкултуре

Кроз ове области ауторка са више страна ообрађује феномен глобализације у контексту данашње глобалне финансијске демократије, при чему глобализацију дефинише кроз аспект политичке борбе за новац. Основна пориука књиге је да су финансије и рачуноводство у првом реду социјална делатност и превише важна друштвена функција да би биле препуштене само стручњацима из подручја финансијског инжињеринга. Нова финансијска демократија постмодерне ере представља финансијски писмене грађане, што представља известан изазов и за образовне установе, које ће поред језичке, математичке и информатичке писмености морати у своје наставне програме да уклјуче и ову, по ауторкиним речима кључну – финансијску писменост. Овакав стручан поглед на глобализацију и улози новца у глобалистичким процесима представља један од првих штампаних критичких осврта на подручју источне Европе што ауторки и њеној књизи даје додатни значај.   

Ауторка са више страна ообрађује феномен глобализације у контексту данашње глобалне финансијске демократије, при чему глобализацију дефинише кроз аспект политичке борбе за новац.

Проф. др. сц. Бранка Мраовић је управница Катедре за организацијску теорију и менаџмент на Геодетском факултету Свеучилишта у Загребу. Чланица је редакције међународног научног часописа Социал Responsibility Journal у издању Емералда (Велика Британија), Емералдовог Научног савета за case студије о тржиштима у успону, међународне мреже SRRNet за истраживање друштвене одговорности корпорација и више међународних и домаћих научнихх удружења. Ауторка је неколико научно-истраживачких пројеката из подручја глобализације, утицаја информацијских технологија на организацијски дизајн и промењених односа моћи у доба деиндустријализације. Резултате својих истраживања представљала је на више британских универзитета, на Универзитету у Београду, а у зимском семестру академске године 2008/9 била је гост професор на Факултету за глобалне процесе на Универзитету Ломоносов у Москви. Редовна је учесница бројних међународних научних конференција, рецензент је у неколико међународних знаучних часописа, а њени радови претежно на енглеском језику објављени су досад у 12 држава (Енглеска, Шкотска, Русија, Украјина, Шведска, Норвешка, САД, Србија, Хрватска, Сингапур, Малезија, Индија, the West Indies/Тринидад & Тобаго). Књизи Глобални новац у Хрватској је претходила њена књига Побједници и губитници, Организацијске импликације технолошкога развоја у издању Накладног завода Глобус из Загреба.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер