Početna strana > Prenosimo > Rezime politike novog režima
Prenosimo

Rezime politike novog režima

PDF Štampa El. pošta
Nebojša Bakarec   
petak, 01. mart 2013.

(Fond Slobodan Jovanović, 27. 2. 2013)

Negativan bilans

Režim SNS-SPS je odlučio da ne napravi bilo kakav diskontinuitet sa politikom bivšeg režima, već da još žešće nastavi sa pogubnom politikom DS-evrofanatizam i odricanje od Kosova.

To je pre svega, uočljivo u nastavku kapitulantske politike spram zahteva za priznavanje lažne države Kosovo i spram zahteva da se ukinu institucije države Srbije na teritorijama KiM, gde su Srbi u većini.

Tu politiku personifikuje Ivica Dačić, koji je zahvaljujući svom taočkom položaju u Vladi, zbog veza sa klanom Šarića, odlučio da mu najbolju zaštitu mogu pružiti strani namesnici Srbije (EU i SAD), uz uslov da njegova kosovska politika bude „najavangardnija“, jednaka politici LDP-a. Dačić je u januaru izjavio da spreman da pregovara o prijemu lažne države Kosovo u UN. Zbog toga je DSS tražila da on podnese ostavku.

Međutim, jednaku odgovornost snosi i SNS, odnosno Vučić i Nikolić, kojima odgovara ovako isturena pozicija Dačića, jer lukavo i ispravno procenjuju da će sav odijum oko Kosova ići na Dačića - stoga se tim povodom prave ludi – prave se Toše (pogotovo Vučić).

Sredinom februara, na Sretenje, na Dan državnosti, Nikolić se založio za to da na KiM, treba da prestanu da postoje paralelne institucije, tj. da treba ukinuti institucije države Srbije a umesto njih uvesti „autonomne srpske institucije“. Stvar je u tome što će „autonomne srpske institucije“ biti pod nadležnošću Prištine, tj. priznavaće nezavisnost Kosova. Time se Nikolić, uz Dačića, založio za ukidanje državnosti Srbije na KiM. Tim povodom je Koštunica pozvao Nikolića da podnese ostavku.

Početkom februara mediji su izvestili da su se, tokom 2008. i 2009. godine, Ivica Dačić, njegov sadašnji šef kabineta Vanja Vukić, te njegov bivši šef kabineta Branko Lazarević, više puta sastajali sa Rodoljubom Radulovićem, jednim od najviših pripadnika Šarićevog narko-klana, i da su sve to nadležni organi dokumentovali. To su potvrdili i Tadić i Rakić. Dačić je to potvrdio na konferenciji za štampu. Demokratska stranka Srbije je još jednom zatražila da Dačić podnese ostavku. Još desetog januara Dačić je izjavio: „Dajte mi ime onoga ko je razgovarao sa (Darkom) Šarićem i danas će biti uhapšen. To su teške optužbe i neću da pređem preko toga, jer neću da budem u vladi u kojoj ministri pričaju sa Šarićem. Ukoliko to nije tačno, očekujem izvinjenje“. U svakoj državi koja ima normalan režim, ovakvi događaji bi uslovili ostavku ili smenu predsednika vlade i cele vlade. Međutim, Vučić je odlučio da ne smenjuje Dačića i ne raspisuje izbore, već da mu je ovako rovit i potkusuren Dačić, sasvim koristan. Vučić je tada izjavio da:“Nisam rekao ni da je Dačić kriv, ni da nije kriv“.

Iako je Ustavni sud poništio 22 odredbe Statuta Vojvodine, novi režim ne čini ništa da bi otklonio posledice tih odredbi. Pokrajinskoj vladi DS-a je dozvoljeno da ne usaglasi svoja akta i sva ostala akta doneta na osnovu 22 odredbe Statuta koje su stavljene van snage, sa odlukom Ustavnog suda i to republička vlada SNS-SPS toleriše već sedam meseci. Režim SNS-SPS dozvoljava pokrajinskoj vladi DS i LSV da ne poštuje odluku Ustavnog suda. Novi režim nije ni na jedan način zaustavio poodmakle separatističke procese u Vojvodini, koje predvodi upravo vlast u pokrajini.

Ekonomska situacija u Srbiji je sve gora. Novi režim nije zaustavio ekonomsku krizu ili njene posledice, i ne postoji ni jedan ekonomski pokazatelj koji govori o napretku, već samo o daljem nazadovanju. Nezaposlenost je sve veća, cene rastu, plate padaju…

Što se tiče zakonodavstva nije učinjeno ništa. Nije nova vlast vratila otpuštene sudije, već se te sudije vraćaju na posao odlukama Ustavnog suda. I na osnovu toga je Visoki savet sudstva izabrao 556 sudija a Državno veće 62 zamenika javnih tužilaca, međutim, na isti nakaradan način, na koji su koju godinu ranije sudije nereizabrane-bez obrazloženja. Do kraja prošle godine trebalo je da budu usvojene izmene i dopune devet važnih pravosudnih zakona. Do danas usvojena je samo jedna (izm. i dop. Krivičnog zakonika). Ne treba zaboraviti ni da je u jeku otpuštanja sudija u vreme prethodnog režima, sredinom avgusta 2010. godine,SNS saopštila da se više od 500 sudija učlanilo u tu stranku, i da je time pokazala za kakvo se pravosuđe zalaže- partijsko!

U februaru je u svim medijima žestoko odjeknula vest da postoji mogućnost bankrota EPS-a, najvećeg državnog preduzeća, jer je tom gigantu potrebna pozajmica od najmanje 300 milona evra da bi izbeglo bankrot. Direktor EPS-a, kadar SNS-a, saopštio je da predsednik Upravnog odbora EPS-a-kadar SPS-a, odbija da sazove sednicu na kojoj bi odluka o pozajmici bila doneta. Javnost je saznala da je dug prema EPS-u gotovo 1,2 milijarde evra (dugovanje privrede i građana). Ministarka energetike-kadar SNS-a (ranije kadar G17+) je u januaru, za februar, najavila poskupljenje struje do 12%. U oblasti elektroprivrede traje sukob SNS-SPS, oko primata u ovoj oblasti.

Režim se grubo poigrao sa sopstvenom najavom departizacije u Javnim preduzećima, kada je većinu direktora javnih preduzeća imenovao pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, koji je sam doneo. Tako su bez konkursa izabrani potpuno nestručni kadrovi, poput direktora „Kolubare“ Milorada Grčića, koji se pre toga bavio ugostiteljstvom kao vlasnik pečenjare i kafića u Obrenovcu, kao i Dragoljuba Simonovića, koji je postavljen za direktora „Železnica Srbije“ a prethodno je bio izabran za predsednika opštine Grocka. Obojica su kadrovi SNS-a. Kad je o kadrovima reč potpuno je bio neozbiljan potez imenovanja kadra SNS-a, estradnog menadžera Saše Mirkovića (menadžer Marije Šerifović) na mesto pomoćnika ministra saobraćaja, početkom januara. Još je gori bio potez istog tog Mirkovića, koji je posle mesec i po dana, podneo ostavku na to mesto da bi se po sopstvenoj izjavi kandidovao za gradonačelnika Zaječara!

Učinak ministra rudarstva-kadra SNS-a, prethodno savetnika predsednika Nikolića i njegovog prijatelja, je štetočinski. Ministar Milan Bačević je pre svega izazivao uznemirenost javnosti višestrukim najavama da će na nizu lokacija u Srbiji biti iskopavana ruda nikla-koja ostavlja nesagledive posledice jer se radi o najprljavijoj tehnologiji koja postoji a korist od iskopanog nikla, za Srbiju bila bi ništavna. Posle toga ministar je u javnost lansirao potpuno neispitanu ideju da se prokopa kanal Dunav-Morava-Solun. Inače, i laicima je postalo jasno da se radi o pukoj fikciji i potpuno neisplativom projektu, za koji se i ne zna da li je uopšte tehnički izvodljiv. Ministar je u oba slučaja ostao pri svojim tvrdnjama.

U oktobru prošle godine Tomislav Nikolić se istakao svojom izjavom u emisiji „Utisak nedelje“ , citiram: „Da Parada ponosa nije zabranjena, ja bih bio na njenom čelu…“.

U negativan saldo Vučića i Nikolića – pre svega Vučića, treba ubrojati i opstanak Đilasove vlasti u Beogradu. Ta vlast Demokratske stranke opstaje zahvaljujući nespremnosti Vučića da smeni Đilasa, iako je Vučić izjavljivao da ima većinu za smenu Đilasa a sam DSS (čiji su glasovi potrebni) rekao da će to podržati. Mediji pod Vučićevom kontrolom su objavili mnoge porazne činjenice o Draganu Đilasu, koje su potpuno narušile Đilasov kredibilitet, međutim, Đilas je opstao na mestu gradonačelnika, iako je promena vlasti u Beogradu mnogo jednostavnija od promene vlasti u Novom Sadu koja se već odigrala. Ovako, DS već 13 nesrećnih godina vlada Beogradom. Složićete se da nije normalno da bilo koja stranka ovoliko dugo bude na vlasti, pogotovo uz ovolike afere i ovoliku prezaduženost Beograda. U poslednjih osam meseci odgovornost za to snose Vučić i SNS.

U svetlu gubljenja suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, dakle gubitka suvereniteta nad svim, pa i poljoprivrednim zemljištem, novi režim na mala vrata a uz gromoglasnu pompu (prodaja nekoliko kombinata šeiku Muhamedu Al Nahjanu i njegovoj firmi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata), propagira gubitak suvereniteta i nad poljoprivrednim zemljištem Vojvodine. U ovom trenutku u regulativi Srbije vlada haos po ovom pitanju, što pogoduje mešetarenju obradivim zemljištem. Trenutno je zakonom zabranjena prodaja zemljišta strancima, ali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predviđa izmene zakona po tom pitanju. Srbija je pristala na to da stranci mogu biti vlasnici poljoprivrednog zemljišta već posle 4 godine (od februara 2014) od početka Odluke EU o stupanju na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma (februar 2010). Pri tome hektar najkvalitetnijih oranica u Srbiji košta 5000 evra a u Sloveniji 25.000 evra. Od početka 2014. stranci će za male pare moći da pokupuju naše oranice.

Međutim sadašnji režim predvođen Vučićem, ide korak dalje. Oni već sada pružaju tu mogućnost povlašćenom šeiku iz UAE, najavljujući prodaju poljokombinata (i zakup zemljišta, za sada) njegovoj firmi Al Dahra, bez tendera. To je očigledno kršenje Zakona o javnim nabavkama. Taj Zakon je bio centralno mesto u predizbornoj kampanji SNS. Sada Vučić obezbeđuje da se „njegovom bratu šeiku“ (tako i šeik njega zove) direktnom pogodbom prodaju kombinati i daju u zakup desetine hiljada hektara oranica. Gle apsurda – Vučić, glavni borac protiv korupcije – kreira ambijent za korupciju i protivzakonite postupke. Isto tako, bez tendera, direktnom pogodbom Đinđićeva vlada je prodala „Sartid“ Amerikancima. A ta privatizacija je predmet istrage na kojoj insistira Vučić. U čemu se ta dva posla razlikuju? Ni u čemu. Profit od poljoprivrede će tako biti izvlačen iz Srbije, umesto da bude reinvestiran. Ovaj sramni posao je višestruko poguban. Srbija će na posredan način gubiti suverenitet nad ogromnim površinama poljoprivrednog zemljišta (samo u Vojvodini ima 300.000 hektara državnog zemljišta koje može biti dato u zakup). Drugo, imaće ogromnu ekonomsku štetu od toga i konačno, to predstavlja ambijent za korupciju. Da stvar bude gora Vučić se na sva usta hvali celim poslom, uz asistenciju Dinkića i Kneževića.

Vlada je pokazala svoju potpunu nesposobnost kada je jesenas dozvolila da se u promet stavi ogromna količina zaražene kukuruzne stočne hrane. Javno je bilo poznato da je, zbog suše, gljivicama – plesnima, zaraženo oko dve trećine roda kukuruza. Vlada i ministarstvo poljoprivrede su ipak dozvolili da se takav kontaminiran kukuruz upotrebi kao stočna hrana. Epilog je poznat – mleko je zaraženo kancerogenim aflatoksinom – produktom navedenih gljivica a Vlada i ministarstva poljoprivrede i zdravlja otvoreno obmanjuju javnost i iznose kontradiktorne podatke. Naravno, osnovano se postavlja pitanje na koji drugi način (za proizvodnju kojih još namirnica?) je korišćen kontaminitrani deo roda kukuruza?

Pozitivno i negativno

Redak, naoko, uspeh se može pripisati borbi protiv korupcije. Međutim, radi se o selektivnoj borbi protiv korupcije, motivisanoj političkim i marketinškim razlozima, o borbi protiv korupcije koja se vodi mimo zakona ili po rubu zakona. Za sada, ali i to je važno, borba protiv korupcije ima psihološke rezultate a to je veoma potrebno, za početak. Uglavnom, za sada, država se obračunava sa tzv. oligarsima „kupcima“ - koji su od države nešto kupili (privatizacije i sl.) ali i to selektivno (očigledno je da postoje i zaštićeni tajkuni - koji su mili SNS-u) ali se ne obračunava i sa od države ovlašćenim „prodavcima“- direktorima Agencije za privatizaciju, ne obračunava se sa bivšim ministrima (jedini izuzetak koji potvrđuje pravilo je bivši ministar Dragin). Međutim, zbog selektivnosti, pristrasnosti, i političke volje – što je jako loše (pre svega političku volju iskazuje Vučić), postoji osnovana sumnja da borba protiv korupcije neće rezultirati potrebnim – osudama i povratom sredstava u budžet države. Svakako, za sada, treba pružiti podršku i ovakvoj borbi protiv korupcije.

Pozitivan saldo

Smena režima DS- vlade DS i Borisa Tadića sa mesta predsednika Srbije.

Ostavka Tomislava Nikolića na mesto predsednika SNS. Ovo je do sada nezabeležen potez kod nas, jer Nikolić nije posegao za licemernim „zamrzavanjem“ funkcije, već je stvarno podneo ostavku na mesto predsednika stranke. Time je pokazao da, za razliku od Borisa Tadića, poštuje Ustav Srbije, koji jasno kaže da predsednik Srbije ne može obavljati dve javne funkcije. Ta odluka Nikolića je dodatno potvrđena, kasnije, kada je za novog predsednika SNS izbran Vučić.

Izvinjenje Ivice Dačića Demokratskoj stranci Srbije, posle izjave Branka Ružića, predsednika IO SPS, o načinu finansiranja DSS-a. Ovo je do sada, takođe, kod nas nezabeležen potez i DSS je ukazala na važnost tog izvinjenja.

Možda je u pravu bio sadašnji ministar saobraćaja Militin Mrkonjić, koji je ne tako davno (10. aprila 2012) na pitanje novinara „Blica“- „Da li bi za vas bila prihvatljiva saradnja sa SNS?“, odgovorio:

„Ne vidim u SNS čoveka sposobnog da bude premijer. Toma Nikolić je bio moj pripravnik. Tad je bio građevinski tehničar, a ne znam šta je sad. Šta će Nikolić da radi? Kanal Rajna-Majna? Ma to su budalaštine. Ili Vučić? Taj je u politici 30 godina, a samo se zeza. Ovi drugi nisu vredni pomena - kelneri, konobari, priučeni ekonomisti, Jorgovanke i tako dalje. Kažite mi jednog iz SNS koji nešto zna. Kod radikala može da se nađe, kao i kod Koštunice. I kod Čede ima sposobnih ljudi. Moji kriterijumi su izoštreni. Ima kvalitetnih ljudi u Srbiji, ali neće da ulaze u ovako prljavu politiku“.

***

Da zaključim. U slučaju naše trojice junaka radi se o ljudima koji su izneverili sve što su radili u dugom vremenskom periodu. U pitanju su ljudi koji su izneverili sebe. Ova tri čoveka su u jednom trenutku, napravili zaokret od 180 stepeni u politici, i počeli da vode politiku potpuno suprotnu onoj koju su do tada vodili. Počeli su da govore stvari potpuno suprotne onima koje su govorili više od 15 godina – Ivica Dačić, osamnaest godina – od 1990. do 2008.

Tomislav Nikolić, sedamnaest – od 1991. do 2008. Aleksandar Vučić – petnaest godina –od 1993. do 2008. I potpuno neverovatno, ispravno su predvideli da im ti nečasni kopernikanski preokreti mogu doneti samo koristi. Uz malu pomoć prijatelja sa Zapada, namesnika Srbije i medija pod njihovom kontrolom. Ne baš slučajno, sva tri preokreta su se desila 2008. godine. Tačno je i to da je Dačićevo preokretanje išlo nešto postepenije, imajući u vidu 2004. godinu, ali i u njegovom slučaju ključnu ulogu je odigrao strani faktor i domaći oligarsi, koji su imali presudnu ulogu u formiranju vlade DS i SPS, u julu 2008. Preokret Nikolića i Vučića se desio negde u avgustu te godine. Verovatno su izvukli pouke iz Dačićevog slučaja, posle neuspelog formiranja vlade SRS-DSS-SPS i rešili da postupe na isti način kao i on. I opet su presudnu ulogu odigrali stranci i domaći oligarsi.

Rasturena je najjača opoziciona stranka, a Nikolić i Vučić su počeli da vode politiku potpuno suprotnu onoj koju su do tada vodili. Uspeh je bio zagarantovan. Imajući u vidu sve izrečene činjenice i argumente, jasno je da Srbija nema budućnost sa trojicom naših Junaka. U svakom slučaju, oni su morali zameniti prethodnu vlast, jer je to manje pogubno rešenje po ovu zemlju.

Međutim, njihov rok trajanja kao „manje pogubnog rešenja“ ima sve kraće trajanje, jer je spirala propasti sve brža i sve kraća. Strani namesnici Srbije će ih mnogo brže potrošiti nego što su potrošili DS. Ima li boljeg dokaza za tu tvrdnju od sudbine Ivice Dačića? Možemo sa razlogom, mnogo toga staviti na teret politici naša tri junaka, koju su vodili do 2008. godine, ali jedno ne – nisu vodili izdajničku politiku i nisu bili sluge stranaca. Takođe, naše junake Vučića i Nikolića možemo pohvaliti da nisu bitno doprineli propadanju Srbije od 2000. do 2012. godine, prosto zbog toga što nisu bili na vlasti. Na vlasti su formalno bili od 1998. do 2000. godine i poslednjih osam meseci. Dačićeva stranka je na vlasti bila od 1990. do 2000. godine, podržavala je manjinsku Vladu Vojislava Koštunice, tri godine, i potom opet, na vlasti od 2008. godine do danas. Ukupno petnaest godina. A Slobodan Milišević je bio predsednik države punih deset godina. Kad već govorimo o tome recimo da je DSS bila u vlasti tokom 2001. godine, manje od godinu dana, potom od 2004. do 2008. godine. Ukupno pet godina. Koštunica je bio predsednik države dve i po godine. Demokratska stranka je na vlasti bila od 2001. do 2004. godine, potom od 2007. do 2012. godine, ukupno devet godina. Boris Tadić je bio predsednik države osam godina, od 2004. do 2012. godine. Vredi pomenuti da su Mlađan Dinkić i njegova stranka G17+ (URS) na vlasti, neprekidno, trinaest godina!

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner