Početna strana > Prenosimo > Retko sam grešio - politička ispovest Ivice Dačića
Prenosimo

Retko sam grešio - politička ispovest Ivice Dačića

PDF Štampa El. pošta
Ivica Dačić   
utorak, 10. decembar 2013.

(Nedeljnik)

Retko sam grešio! A učio sam se na teškim iskustvima kroz koja sam prolazio s Miloševićem, Koštunicom, Tadićem, ocenio je u političkoj ispovesti za Nedeljnik premijer Srbije Ivica Dačić. Lider socijalista priznao je da mu je Vučić najbolji politički prijatelj, da je Zoran Đinđić bio doktor za današnje političare, a Milošević nacionalista i po potrebi komunista. Za sebe kaže da je modernizovao SPS i odveo nas u EU, a za Srbiju da u svojoj spoljnoj politici mora da se okrene ka dva centra - Moskvi i Londonu.

"SPS i ja smo odigrali nekoliko ključnih uloga za državu. Najveće greške su bile pre 2000. Ali, SPS do tada nikad nije bio na vlasti jer je o svemu odlučivao Milošević. Posle 2000. imali smo ključne situacije. I kad smo 2004. podržali Koštunicu, i 2008. Tadića, i sada 2012, kad smo napravili vladu sa SNS. I nikad nismo pogrešili." 

Da li možete da obrazložite? Šta je bilo ključno 2004?

Prvi dogovor posle poraza od DOS napravili smo 2004. s Koštunicom. To smo uradili da bi tadašnja DS koja je bila u silaznoj putanji što pre pala s vlasti i došlo do promena. 

A onda ste ih vratili 2008?

Kad smo 2008. birali između saveza Koštunice i Šešelja, i s druge strane Tadića, izabrali smo ono što je za naš narod i državu, a samim tim i za SPS, u tom trenutku bilo bolje.

2012?

Ja sam glasao za Tadića u drugom krugu, nemam šta da krijem. U prvom krugu sam, naravno, glasao za sebe. Kad je Tadić izgubio, nismo mogli da pravimo vladu s gubitnicima. To nije normalno, nije moguće.

Ali vi ste obećali Tadiću podršku?

Tadić je napravio stratešku grešku zato što je raspisao predsedničke izbore. Ubeđivao sam ga da to ne radi, jer svako ko je raspisao izbore pre vremena, izgubio je. I Milošević i Koštunica. Raspisivanje izbora nosi veliki politički rizik, jer naš narod brzo zaboravi šta je bilo pre kampanje.

Tadića ste, ipak, uveravali i posle izbora da će biti premijer, čime ste ga poslali u penziju.

Ja sam mu između dva kruga nudio koaliciju u kojoj bi on bio predsednik, a neko iz SPS premijer. Ne zato da bih bio premijer, nego da bi ljudi videli da je to čvrst dogovor i da bih motivisao svoje članove da glasaju za njega, a ne za Nikolića. Da se razumemo, veći broj naših birača bio je za Nikolića, a ne za Tadića. Ali, Tadić je rekao da on ne trpi ucene, da bi, kada je izgubio, došao kod mene i tražio da ga podržim za premijera. To je malo nestvarno. I onda on kaže: "Dačić mi pucao u stomak." Nisam ja, nego je Tadić izvršio samoubistvo.

Da li se nekad kajete što niste ostali u koaliciji s DS posle poslednjih izbora? Da li bi za vas lično ipak to bila ugodnija pozicija? Kako bi uopšte izgledala ta vlada?

Ona ne bi izdržala nekoliko meseci. I ne bi bila reformska jer ne bi imala kapacitet da iznese težinu reformi koje je preduzela ova vlada.

Zašto?

Zato što bi se Tadić kao premijer plašio za svoj rejting. Ne bi ništa preduzimao na normalizaciji odnosa sa Prištinom zato što je smatrao da to ne treba da radi. Isto kao što danas neće moći Milanović i Josipović da povuku tužbu protiv Srbije. I ja sam im to sam u oči rekao. Neće smeti zato što oni ne nose oreol "patriote". Da je HDZ na vlasti, možda bi Hrvatska povukla tužbu. To je paradoks na Balkanu. 

Kad ste se poslednji put videli s Tadićem i kako reagujete na najave o njegovom povratku u politiku?

Ne želim mu ništa loše. On mora da bude svestan jedne stvari - nije DS meni pomogla da budem četiri godine na vlasti, nego sam ja njima pomogao. Ja sam tada mogao da biram, a Tadić i DS nisu. Ali izjave koje je Tadić dao da je SPS politička razvalina, govore o njemu samom. Nisam ga napadao, ne želim da ga napadam, mislim da u DS ima mnogo gorih ljudi nego što je Tadić. Ovo što sada radi je pljuvanje u vis i ne želim da se u tome takmičim s njim. Trebalo bi malo bolje da pogleda u svoj atar. Neka pogleda gde su mu najbliži saradnici i savetnici i čiji su sad saradnici i savetnici. I nemam nikakvu grižu savesti što nisam napravio vladu s Tadićem. Politika nije milosrdna organizacija. U politici kao u biznisu želite da ostvarite što bolji rezulatat. A što se tiče Tadića, imao je dovoljno vremena da realizuje svoje političke ideje. On to nije uradio i njegov politički povratak značajan je samo za DS i turbulenciju u njoj. Za Srbiju nije.

Šta vama više odgovara - ona Tadićeva ili ova Đilasova DS?

Jednako, imajući u vidu tendencije i vrtoglavi pad DS svih ovih godina. Bilo bi opasno ako bi se pojavio neko treći. A što se tiče njih dvojice - neka ostanu što duže u DS.

Za vas svi kažu da ste najlukaviji i najiskusniji na političkoj sceni. Preigrali ste i Tadića, i Koštunicu, i Đilasa, i Vučića već jednom... Vi, ipak, kažete da ste brana velikoj koaliciji i ponašate se sve vreme kao neko ko prevari veće od sebe za sopstvenu stranku? Kako vi sebe doživljavate na političkoj sceni? Kako biste samog sebe opisali?

Teško je kretati se na malom prostoru. Teško je voziti slalom niz neku liticu. Nažalost, mi se kao narod nalazimo u toj situaciji. Nisam ja sebe stavio u poziciju da odlučujem, nego narod i rezultati izbora. Možemo da govorimo o moralnim principima u politici, ali ovo nije pitanje morala, nego realnosti političkog života, jer u Srbiji ne možete da napravite jednostranačku vladu. Tadić i Nikolić su imali tu ideju, govorili o dvostranačkoj Srbiji, ali to je nemoguće. DS nije danas u prilici da pravi veliku koaliciju, oni mogu da prave malu koaliciju, zato što više nisu velika stranka. Oni su manja stranka od SPS.

A koja su to teška iskustva koja su vas osnažila?

Milošević me je posle 5. oktobra zvao dva puta rekao da će da se povuče a mene da predlži za naslednika, a Milana Milutinovića za potpredsednika. Ja idem u Požarevac da se igram s unukom. I pitaj ako ti nešto treba, neki savet." Došao je kongres SPS, a Milošević nije ni spomenuo to. Jesam li ja zbog toga otišao iz SPS ili napadao Miloševića? Ne. Mesec-dva pred ubistvo, Đinđić i ja smo pričali u društvu Ružice. I Đinđić mi je rekao da dok je živ više nikad neće u koaliciju s Koštunicom i Dinkićem. Govorio mi je da će DS podržati ulazak SPS u Socijalističku internacionalu. I šta je posle DS uradila? Da li je išla u koaliciju s Koštunicom i G17 plus? Đinđić je bio pametan, bio je doktor za mnoge sadašnje političare. Razumevao je kretanja na političkoj sceni, pre svega zbog toga što SPS nije bio predstavljan kao moderna levica. Sada je SPS moderna levica, a pitajte u Briselu da li postoji neka modernija levica. Prošao sam ceo svet, i kada pomenete DS ili Tadića, niko ne žali za njima što su otišli s vlasti i svi odmahuju rukom. U Nemačkoj kažu - prevarili su nas, obećali su nam sve i svašta.

A šta vam je uradio Koštunica?

U Vučićevom stanu je obećao 2007. meni i Nikoliću da će Toma biti predsednik parlamenta čak i po cenu da naprave vladu s Tadićem. Nisu našli za shodno da me obaveste da su promenili Nikolića i smenili ga posle nekoliko dana. U petak, na dan izborne ćutnje 2008, zvao me je Mihajlov u vladu da se vidim s Koštunicom. Došli su, međutim, Mihajlov i Nikitović, i ja sam mislio da pričam s njima dok čekamo Koštunicu. Ne, rekli su, Koštunica nema vremena da me primi, nego Nikitović mi kaže: "Ti nama nećeš biti potreban, imaćemo dovoljno da zajedno sa Šešeljem formiramo vladu, ali uzećemo te u vladu." Kad su prošli izbori, isto veče su me iz DSS zvali - hajde sutra odmah da potpisujemo koaliciju.

A Tadić?

Kad smo pravili vladu, organizovali su nam sastanak s Papandreuom, Špancima da nam pomognu ulazak u Socijalističku internacionalu. I koliko je vremena prošlo? Nikad nisu mrdnuli ni prstom da pomognu SPS u ostvarivanju tog cilja. Tadić mi je 2012. rekao da su pogrešili što su stavili Đilasa za gradonačelnika Beograda. I šta sad - Tadić sad priznaje da je pogrešio, a ja sam četiri godine ratovao s Vučićem kao da sam mu krvni neprijatelj. A oni su se s njim sprijateljili. I Vučić je u pravu - nisu meni oni krivi, ti si mi 2008. obećao da ću biti gradonačelnik. A Tadić me uslovio time da neće biti republičke vlade ukoliko Đilas ne bude gradonačelnik. Znate šta, ja sam posle svega toga rešio da više nikad ne zavisim od drugih.

I kako onda danas sarađujete s Vučićem?

Vučić i ja se dugo poznajemo. I generacijski smo bliži nego mnogi drugi. Imali smo zajedno i teške i dobre i loše trenutke. Problem između nas nastao je 2008. zbog gradonačelnika Beograda. Vučić i ja danas obavljamo operativni posao. Po ceo dan smo zajedno. Mnogo je teških odluka koje smo zajedno doneli. Ne postoji nijedna suštinska i važna odluka za koju nismo imali slično ili isto stanovište. Zato je dobro da se Vučićeva stranka profiliše kao umerena desnica, konzervativna stranka. Zato nismo konkurenti, ali smo saradnici. To je ta crveno-crna koalicija kao u Nemačkoj. DS pokušava da se predstavi kao druga stranka, što nije tačno. To je građanska opcija koja nema veze s levicom. 

Da li će vam Vučić oprostiti taj greh?

Ne verujem da će mi to ikada oprostiti, ali to je već istorija. Ima mnogo drugih tema na kojima se možemo dokazivati.

Smeta li vam činjenica što se vaš lik i političko delo i dalje povezuju s Miloševićem, dok je Vučić u dve godine uspeo da prevaziđe sintagmu "Šešeljev učenik". Danas ga čak upoređuju sa Zoranom Đinđićem. Kako vama Vučić danas izgleda? Dugo ga poznajete... Koliko se on promenio, a koliko vi?

Vučić se promenio u tome što je došao na vlast. Maksim Gorki je govorio da vlast kvari, a da apsolutna vlast može da pokvari najviše. Ali dolazak na vlast ima jednu dobru stranu, jer tada postaješ svestan da nije tvoj posao samo da držiš govore, organizuješ kampanje, demonstriraš, nego sad moraš da sprovodiš to za šta se zalažeš. I zato sada moraš da govoriš nešto što neće biti dobro samo za tvoju stranku, nego za celu državu. To je ključni razlog što smo Vučić i ja našli brojne zajedničke stvari i procenjivali šta je najbolje za državu. Na primer Briselski sporazum. Niko nije bio oduševljen sporazumom, ali izmerite šta je s druge strane. 

Znači, Vučić je danas vaš najbolji politički saveznik ili prijatelj?

Svakako Vučić. Iako smo konkurenti kao Zvezda i Partizan. Po istraživanjima, SPS ima daleko manju podršku nego SNS, ali trudimo se da kao reprezentacija, kao što je vlada, uradimo najbolje stvari za Srbiju.

Bolje sarađujete s Vučićem nego s Nikolićem?

S Nikolićem nemam dnevnu političku saradnju, a s Vučićem sam svaki dan.

Dokle će igrati ta vaša reprezentacija?

Igraće dok ima rezultata. I dok ima političkog kapaciteta.

Da li vam se smučila ta priča o izborima? I da li znate kada će izbori? Pretpostavljam da se već nervirate što svaki intervju počinje pitanjem o izborima, ali ne nameću ga novinari.? Dakle, da li će izbori biti 16. marta? Da li ste vi jedina brana izborima? Da li se plašite da ćete ostati bez pozicije posle sledećih izbora? I zar nije svima lakše da se izborima prekine ta priča o izborima koja traje od kada ste vi s 15 odsto preuzeli ulogu premijera?

Iako sam protiv izbora, nisam toliko moćan da ih sprečim. Ako neko ima želju da ide na izbore, on to može da uradi i bez mog pristanka. Ali, očigledno je da toga nema u smislu odluke.

Kad ste poslednji put s Vučićem pričali o izborima? Šta vam on o tome kaže? Da li mu se ulazi u vašu stolicu i koje mesto vas čeka ukoliko se zamenite?

To za nas nije tabu tema. Vučić i ja pretresamo sva moguća pitanja. Od najtežih do anegdota iz našeg političkog života. I kad bismo odlučili da idemo na izbore, bio bi veliki problem da odaberemo kada. Ako želite parlamentarne izbore, onda morate tu odluku sada da donesete. Ne zna se kada će početi pregovori s EU, a da bi počeli, mora da se ide na implementaciju Briselskog sporazuma, sporni su trenutno pravosuđe i policija, na red dolazi formiranje Zajednice srpskih opština. Pritisci će trajati i dalje. Maltene će nas na svakih nekoliko meseci iz Brisela postrojavati šta smo uradili. U celoj toj priči potrebno je naći obrazloženje kada i zašto ići na izbore. Da se ide na izbore samo zbog dva čoveka? To se može i bez izbora. 

U poslednjem intervjuu Nedeljniku rekli ste da ne možete da budete ništa manje od ovoga što ste sada. Sad ipak nudite Vučiću svoju poziciju? Da li je to regresiranjeSPS ili imate neku novu taktiku?

Nije to više toliko bitno ko će šta da bude posle izbora. Meni je važno da stranka ima sve veću podršku. A ko će šta da bude ne zavisi od broja glasova nego od odnosa političkih snaga. Šta će biti posle sledećih izbora zavisiće od dogovora Vučića i mene. Ali ne zaboravite, za mene su važni i predsednički izbori.

Planirate da se 2017. kandidujete za predsednika Srbije? I da li su to u stvari pravi sledeći veliki izbori pošto ko pobedi neposredno uvek dobija taj potencijal da napravi vladu? Koga vidite na crti? Nikolića ili Tadića?

Sigurno ću se kandidovati ako tada budem u politici. Bio sam treći na predsedničkim izborima, a SPS mora da ima predsedničkog kandidata. Pad SPS je počeo kad je Milošević naložio da podržimo Šešelja na predsedničkim izborima, a nije dao Mrkonjiću da se kandiduje. Mi Miloševića nismo poslušali, ali su Šešelja naši birači podržali. To je bio korpus koji je kasnije građen na patriotsko-nacionalističkim, a ne na ideološkim razlikama. 

Po čemu će ostati zabeležena vaša politika?

Upravo taj put ka EU koji podrazumeva unutrašnje reforme. I dogovor s Prištinom.

Uoči svake runde briselskih razgovora čitali ste citate Nikole Pašića. Da li ste bili zabrinuti da vas istorija ne okarakteriše kao izdajnika? Da li ste se budili iz sna i govorili - da li ovi ljudi stvarno to misle? Da li ste sebi samom postavljali crvene linije i govorili - nek odem s vlasti, ali neću ovakvu stvar za sebe da zabeležim? 

Vučić i ja smo u Briselu provodili i sate i dane, ali odluku morate da donesete shodno situaciji u kojoj se zemlja nalazi. Razlika između političara i državnika je u tome da državnik može da predvidi i pogleda malo dalje od dnevne politike. Šta je alternativa Briselskom sporazumu? Da izgubimo sve na Kosovu. Da nas ponovo uvuku u neke sukobe, da ponovo ostanemo sami, jer nas u tome niko neće podržati. Niko neće podržati gubavce, već će se svi truditi da nas izoluju. Mi moramo da gradimo drugačiju političku poziciju na međunarodnoj sceni. Ovu vladu smatraju ključnim političkim saveznikom, i u Vašingtonu i u Moskvi, i u Briselu. Britanski premijer je trenutno u Pekingu s najvećom delegacijom u istoriji Velike Britanije i potpisuje ugovor o prodaji Jaguara vredan više od sedam milijardi evra. A nama onda neki zemeraju što pričamo s Rusima ili Kinezima kod kojih moramo da čekamo na red.

Optuživali ste Tadića da se plaši da uđe u podelu Kosova. Istina je da je to još Milošević odbio kako nam je upravo priznao ministar Mrkić, pošto je Dobrica Ćosić sve dogovorio s Rugovom. Danas ste premijer i šef tima za pregovore s Prištinom. Zašto javno ne pokrenete proces podele Kosova? 

To je bio najbolji interes za Srbiju, ali te stvari treba gledati u različitim istorijskim trenucima. Da je takav zahtev prihvaćen i izašao pre deset godina, bio bi za pet minuta potpisan. Danas, svakim danom su nam akcije sve manje i sve slabije. I sada postoji jedna zavera ćutanja. Ne želim više tu temu da pokrećem, jer smo se dogovorili da ne pokrećemo statusna pitanja, ali doći će i to na red. I dalje stojim na stanovištu da je podela to najbolje, najbrže i najpravednije rešenje koje bi dovelo do trajnog rešenja srpsko-albanskih odnosa. Srbija se trudi da bude konstruktivan faktor, i to ne bi izazvalo destabilizaciju u regionu.    

Milorad Dodik kaže da u pregovore s Kosovom treba uključiti Republiku Srpsku. Ona je jedina opipljiv uspeh vaše vlasti. Da li to vidite na horizontu...

To su svi zaboravili. Dodika i razne druge političare iz RS kritikovao sam više puta. Odlikovali su sve žive iz Srbije, a jedino odlikovanje nisu dobili oni koji su stvarali RS. Oni se stide Miloševića, a on im je stvorio RS. I rušili su ga.  

Koliko je realno pomeranje granica na Balkanu? I da li one podrazumevaju i RS?

Ne treba započinjati kavgu koju ne možete da dobijete. Tačno se zna u kojim momentima može da dođe do pomeranja granica. To očigledno sada nije trenutak, a da li će i kada biti momenat, to niko ne može da kaže. Srbija poštuje Dejtonski sporazum i shodno tome poštuje BiH, ali isto tako poštuje i RS kao sastavni deo i entitet bez čije saglasnosti ne može da dođe do bilo kakve promene granica. Bilo je dosta prilika za tako nešto. Koštunica stalno drži predavanje o Kosovu - zašto kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, zašto RS nije proglasila nezavisnost. Tad je Koštunica bio premijer, a Tadić predsednik države. Ja ne kažem da je trebalo to urade, ali su Koštunica i Tadić to mogli da urade.  

Šta Putin misli o vama? A šta Amerikanci? Čuli smo da je predsedniku Nikoliću bilo vrlo neprijatno u Moskvi. Vi danas igrate neku Titovu igru i na Zapadu i na Istoku. Kome ste ipak bliži - Amerikancima ili Rusima? Kako vama kao premijeru izgleda kad nam ruski ambasador ponovo drži lekcije? A kako američki? Da li smo mi potpuno slobodna zemlja?

Ni jedan ni drugi ne bi trebalo da nam drže lekcije. Imamo mi dovoljno onih koji nam drže predavanja, tako da nam samo još fale strani ambasadori. S mnogima od njih sam se šalio da smo mi oguglali na sve te pritiske. Mi smo zemlja koju kriza ne pogađa, jer smo mi stalno u krizi. Nas bi iznenadio lep život i da smo izašli iz krize. U konstelaciji tih odnosa, ni Rusija, ni SAD, ni London nam nisu blizu koliko bi trebalo. O Parizu da ne govorim. S Berlinom treba napraviti dobar odnos, ali taj odnos će veoma teško biti odraz naklonosti kao što je prema nekim drugim državama bivše Jugoslavije. Sa Francuzima smo izgubili tu nit koju sada pokušavamo da obnovimo. Ključni odnosi za nas su, međutim, odnosi s Moskvom i Londonom. Srbin ima dva uveta - na jedno sluša radio Moskvu, a na drugo radio London. Za vreme bombardovanja imali smo Jeljcina, a s druge strane naše saveznike koji su nas bombardovali. Srbija je doživela slom svoje spoljne politike i diplomatije. Zato što nije imala nijednog saveznika u poslednjih nekoliko decenija u 20. veku koji je spreman da joj pomogne. Obama je pozvao da niko ne priznaje Palestinu dok ne reši probleme i postigne dogovor s Izraelom. Ja se slažem da to isto važi za Kosovo. Ali, u čemu je razlika između Izraela i Srbije? U velikom i neprocenjivom uticaju Izraela na američku politiku. A kakav je uticaj Srbije? Na čiju politiku danas Srbija može da utiče? 

Ako vas dobro razumemo, najavljujete novi odnos prema Londonu. 

Mnogi su se uzbudili zbog moje izjave da Zapad gura Srbiju ka Moskvi. Možda sam ja to prvi put javno rekao, ali ja to stalno pričam stranim diplomatama. Ako će Srbija da bude zanimljiva za Vašington, Brisel ili London samo kad u Srbiju stigne ruski kapital, daj onda da stavimo raketni štit, pa da ih sve najviše zanimamo. I prema Rusiji treba da imamo korektne odnose, a ne da mi preko Moskve želimo da ostvarimo što veći uticaj na Zapadu. Neki me pitaju zašto se viđam s Putinom. Pa viđam se zato što s Obamom ne mogu da se vidim. Zato što s Kameronom ne mogu da se vidim. Kako neko može da govori o strateškom partnerstvu ako je poslednji američki predsednik koji je bio u Srbiji bio DŽimi Karter. Ili ako je Margaret Tačer bila poslednji britanski premijer koji je bio u Beogradu. I Vučić i ja tako razgovaramo s ljudima u svetu. Bio sam prvi premijer koji je obišao sve punktove IT sektora u SAD koji je organizovao Stejt department. Obećali su do kraja godine da će u Srbiji moći legalno da se kupuje Ajpod, a za Božić očekujem Ajfon. Intel će sledeće godine početi da proizvodi telefone, DŽeneral elektrik je zainteresovan da učestvuje u izgradnji "Južnog toka". Potrebni su nam ti zaokreti.

Da li ti zaokreti treba da idu dotle da Srbija uđe u NATO? Ili evroazijsku federaciju? Kako danas gledate na EU? Da li se plašite i ukrajinskog modela? Da li Srbija tek treba da odluči gde treba da ide? 

Nama je strateško opredeljenje EU. Evroazijska federacija nije opcija jer tu geografski ne pripadamo. O tome sam s Putinom razgovarao, ni on to nije tražio, jer nije moguće. Mi nismo u istoj situaciji kao Ukrajina. Ona ima štetu od nekoliko stotina milijardi evra ako izgubi dobre odnose s Rusijom. Nemamo nikakvu dilemu da je naš put u EU.

Kako vi gledate na slučaj Mišković? A kako na celu borbu protiv korupcije? Kako je to postala samo Vučićeva borba kad ste vi ministar policije? Jel' možete vi neko hapšenje da obećate?

Bilo bi previše da obećavam hapšenja. Tu je reč o sistemskoj postavci koja je nastala u vreme Mikija Rakića. A to je da je formiran Savet za nacionalnu bezbednost i Biro koji se bavi koordinacijom službi bezbednosti, i gde delom učestvuje i policija. Tako da danas postoje isprepletane nadležnosti, ali svako ima svoj deo posla. To je jedno sistemsko pitanje.

A Mišković?

Jedna je stvar ko će biti uhapšen, a drugo je pitanje da se stvori sistem koji će onemogućiti korupciju. Važno je da u vladi nije bilo nikakvih političkih dogovora da li će neko da se hapsi ili neće. Ni u jednom slučaju, a Vučić to zna, nisam se bunio ili protivio ako treba da bude hapšen neko iz SPS ili drugih političkih stranaka. To me ne interesuje. Interesuje me da li je sve u skladu sa zakonom. Mene samo jedna stvar brine - kako to da su baš iz prošle vlade ostali samo ti procesi. I zašto su samo ti procesi rađeni? Da bi se postepeno vršio pritisak na nas.

Možda zato što je taj sistem nastao u vreme Mikija Rakića? Ili imate drugo obrazloženje?

Mislim da je to bio jedan uhodani način funkcionisanja tih struktura u smislu da uvek treba imati nekoga u fioci.

U čijoj ste vi fioci?

O meni se toliko pričalo i pisalo da ne znam šta bi još toliko loše moglo da mi prišiju.

A šta biste danas rekli Miši Raduloviću Banani da ga vidite, ili uhapsite?

Razmišljao sam o tome. Da li je moguće da čovek, ako je istina ono što se piše za njega, da je bio toliko bezobrazan i u stanju da čak pokvari dobre porodične odnose sa mnom, s mojom decom, taštom. Prosto ne mogu da verujem, ako je neko bio umešan u sve to, da je otišao toliko daleko. Kad sam ga sreo poslednji put, a to je bilo na nekoj proslavi teniskog saveza, bilo je stotinak ljudi tu, ništa mu nisam rekao. On mi je rekao - to je sve neistina, nije tačno. I nikad ga više nisam video. Ali, hoću da kažem da i ako je to sve tačno za njega, postoje bezbednosne strukture, kontraobaveštajne službe koje štite premijera, a ne da ih puštaju da uđu u bilo kakav kontakt koji može da nanese štetu državi. To je bila moja osnovna zamerka - zašto me neko nije tada informisao o tome, a ništa nisam uradio tajno.

Zašto ste dozvolili da tabloidi provlače kroz blato vrh policije, uključujući i direktora Milorada Veljovića? Zašto ga niste jače branili?

Znate šta - nisam primetio da neko mene štiti. Danas kad neko kaže - svi mi imamo porodicu... A šta, ja nemam. Jelda? Moja deca nisu plakala kad čitaju u medijima da sam kriminalac, te sa Šarićem, te sa Bananom, te s ovim, te s onim. Gde su tada bili svi ti? Znate, kad dođu do vas, nemojte tek tad da se setite toga. Ja, naravno, ne želim da učestvujem u toj "farmi". Ali to je, nažalost, slika i prilika Srbije u kojoj danas živimo.

Na sahrani Jovanke Broz istakli ste da treba priznati da je počinjen greh i prema njoj i prema sopstvenoj istoriji. Kao čovek koji je sve ovo vreme na vlasti, ne priznajete i svoj deo krivize za to? Pa ko je trebalo da vodi računa o Jovanki Broz ako ne vi? I kako možete da rešite strateške stvari kad niste mogli decenijama kuću Titove udovice?

Za to je krivo tadašnje predsedništvo Jugoslavije. Oni su u njoj videli nekog neprijatelja i oduzeli su joj sva prava. Milošević nije očigledno bio zainteresovan za rešavanje tog pitanja.

Znači li to da je Milošević više bio nacionalista nego komunista?

Da, u to sam uvek bio ubeđen. On je bio komunista samo u posebnim prilikama - kad ga Mira Marković vrati na to, jer ona nije bila nacionalista.

Da li ste vi komunista?

Ja nisam komunista. Ja sam '89. predlagao da Savez komunista promeni ime u Socijalistička partija. I onda su me napali kako, eto, menjam sve živo. Čak me je i Mira Marković napala. I onda je Milošević doneo odluku - menja se ime u SPS. I sad, svi što su bili protiv ulaze u to rukovodstvo, a ja ostajemo napolje. Zalagao sam se za višepartijski sistem u vreme komunizma. Novinari Politike to znaju. Kad su objavili izveštaj s jednog skupa, na kome sam govorio, novinar je bio suspendovan. Ja jesam socijalista, odnosno socijaldemokrata.

Gledate li seriju "Ravna gora"?

Kad stignem. Zanima me kako će biti obrađeno oslobađanje zemlje 1944. i 1945. Ili to neće ni biti tema, jer treba navesti bar jedan grad ili bitku za konačno oslobođenje koju su dobili Ravnogorci. Treba da se isprave nepravde i osude zločini, ali ne po cenu potiskivanja antifašizma. Za mene je heroj svako ko je ratovao protiv fašista.

Da li je neophodno pomirenje četnika i partizana nakon sedamdeset godina?

Mislim da je uopšte, kod Srba, neophodno pomirenje. Četnici i partizani su odavno izumrli. I to, što se sada radi, jeste, u stvari, pokušaj da se napravi druga verzija onog što se dešavalo u Drugom svetskom ratu. Meni je bitno da se više ne svađamo oko nekih gluposti. Mi smo i deca partizana i deca četnika. Uostalom, imamo mi i Karađorđevića i Obrenovića i Apisovce. Imamo Srbe preko Drine. I u Crnoj Gori. Mi samo tražimo kako da se delimo.

Da li ste vernik?

Ja sam vernik, u smislu da sam kršten. Kršten sam kad je bilo vreme. Znači, kada sam rođen - negde u drugoj, trećoj godini. Nisam, kao neki, koji su prvo upoznali patrijarha, pa su se tek onda krstili.

U kakvim ste odnosima sada sa SPC?

Crkva mora da zna gde joj mesto. Ja znam gde je meni mesto, a gde je u mojoj kući mesto crkvi. Bogu božje, caru carevo. Poštujem njihove stavove, ali da bi narod doveli do spasenja, potrebno je i malo ovozemaljskih veština.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner