уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Зашто у Београду није обележен Видовдан?
Политички живот

Зашто у Београду није обележен Видовдан?

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
понедељак, 30. јун 2014.

Ове године обележавање Видовдана као једног од најважнијих празника, који је у основи нашег националног идентитета и неразлучиви део наше историје и традиције, имало је посебан значај.

Тај значај везује се за стоту годишњицу почетка Првог светског рата и атентата који је на Видовдан 1914. године извршио припадник "Младе Босне" Гаврило Принцип, а уклапа се и у низ догађаја и манифестација који прате ову годишњицу. И елементарно познавање српске историје препознаје значај и важност Видовдана. Он је прихваћен у православној и српској традицији као наставак култа старог свесловенског божанства Вида, Свевида, Свебора, који је у њиховом Пантеону божанстава заизимао место Хрона, Зевсовог оца. У словенској митологији био је бог светлости, плодности, знања и ратне победе. Видовдан има посебно значење и смисао као израз косовског завета који је био снажно и дубоко уграђен и у идеале припадника "Младе Босне".

Историчар Милош Ковић је јасно одредио историјско место косовског мита не само у нашој традицији и предању, већ и у настојањима и тежњама младобосанаца. „Принцип јесте део главног заветног, ослободилачког, европског тока српске историје. Био је и остао наш видовдански јунак и мученик, прави изданак српске историје".

Зато је и било очекивано да ће посебно овај Видовдан и годишњица атентата у Сарајеву бити пропраћени централном манифестацијом и пригодним обележавањем у Београду. Међутим, то се није десило.

Да није било низа свечаности у Андрићграду, Републици Српској, у нашој дијаспори и у неколико градова у нашој земљи, у Србији готово да се не би ни осетило да се обележава Видовдан који има посебан историјски значај и смисао за нашу традицију и наш национални идентитет. Зато с пуно права морамо поставити једноставно питање - зашто наша држава није организовала централну прославу у Београду, већ су се њени представници појавили на прослави у Андрићграду не би ли на тај начин показали своју „велику бригу за српске националне интересе". Њима је место било у престоном Београду, у њему су они морали да покажу своју приврженост главним токовима наше традиције и пре свега приврженост видовданској етици и косовском завету. Али то је за њих сада немогућа мисија и зато су покушали да своју немоћ и немање храбрости и одлучности компензују учешћем на прослави у Републици Српској.

Можда би организовање централне прославе у Београду пореметило њихово доследно спровођење бриселског споразума и витално важну сарадњу са Приштином, угрозило успостављање и развијање добросуседских односа са бившим југословенским републикама, чиме се ова власт непрестано хвали, нарушило процес европских интеграција или довело у питање изванредне односе са сада нашим највећим савезником и узданицом Немачком?

Није ово први пут да ова власт испољава свој поданички и послушнички однос, али ипак јесте преседан неодржавање централне прославе Видовдана у време стогодишњице атентата у Сарајеву, који је био дело младобосанаца, који су следили узвишене националне, ослободилачке и идеале косовског видовданског завета.

Можда се управо у томе и крије одговор на питање зашто није одржана централна видовданска свечаност у Београду. Све то довољно говори и о самом карактеру садашње власти која је спремна да се у свом „реформаторском и модернизаторском“ подухвату заложи и за фундаменталну промену историјске свести српског народа, не би ли добила још једну похвалу како ревносно испуњава услове који су пред њу постављени на путу европских интеграција.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер