Zašto bez nas?

Diskriminisana Srpska Pravoslavna Crkva

(Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska)

U drugoj polovini septembra ove 2008. godine mnogo se prašine diglo oko knjige Sonje Biserko „SAMOIZOLACIJA – realnost i cilj“, koja je, ustvari, izveštaj tkzv. Helsinškog odbora o tkzv. stanju ljudskih prava u Srbiji 2007. godine. 

Mnogim opravdano izrečenim kritikama i analizama tog antisrpskog pamfleta, kao i ličnosti Sonje Biserko, koji raskrinkavaju i izobličavaju zlonamernost sastavljača tog „Izveštaja“ i u njemu tražene čistke (lustracije) intelektualne, naučne i kulturne elite srpskog naroda, koji su prozvani po imenu i prezimenu, a čija imena i dela svedoče i govore da je još živa duša ovoga naroda i da će taj narod nadživeti sve svoje „usrećitelje“ tipa Sonje Biserko i njoj sličnih, pridružujemo se i Mi ovim, malo neobičnim protestom. 

Iako su sastavljači tog Izveštaja svoju oštricu napada usmerili prema određenim ključnim institucijama srpskog naroda (fakulteta, SPC, vojske, policije), Mi smatramo da je SPC nepravedno unižena i omalovažena, jer se u spisku časnih imena (57 na broju) „nepodobnih“ profesora, književnika i kulturnih radnika, ne nađe ni jedno ime nekog od velikodostojnika SPC. Tim imenom (da se kojom srećom tamo našlo), bio bi počastvovan ne samo taj pojedinac, već i čitava SPC, koja je kroz vekove uvek bila sa svojim stradalnim srpskim narodom i davalu mu duhovne vođe koji su sa ostalim časnim ljudima trasirali put i postavljali orijentire srpskom narodu ka večnim idealima. Crkva to čini i danas, što je poznato i njenim neprijateljima, te nas, smatramo, neopravdano zaobilaze.