среда, 30. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > У Србији гладују само они који морају, а ови што гладују добровољно, обично заврше сити
Политички живот

У Србији гладују само они који морају, а ови што гладују добровољно, обично заврше сити

PDF Штампа Ел. пошта
Владан Динић   
среда, 13. мај 2020.

Џабе шерпе, лонци… Да цела Србија узме да непрестано лупа читаву годину, не би се изједначила ни са једним даном лупања у Скупштини Србије.

Да се одмах изјасним: са многим потезима Бошка Обрадовића — лидера Двери, народног посланика (још који дан!), поготово са физичким нападом на народног посланика Маријана Ристичевића — се не слажем!

Чак, сматрао сам а и сад сматрам, да Двери (са све Савезом за Србију) морају да изађу на редовне парламентарне изборе у корона недоба, да на гласање позову своје присталице, а има и њих (на ужасавање надобудног заменика шефа Посланичког клуба СНС доктора Владимира Орлића, код којег се, да је случајно доктор медицине, никад не бих лечио!; притом, том истом Орлићу је Вјерица Радета, посланик српских радикала, одржала бесплатан час из познаније права и правних наука — да је испао напросто смешан.)

Само, нису ми Бошко Обрадовић, ни доктор Александар Орлић тема ове моје белешке, јер овакав когломерат идиотлука на једном месту — нажалост у Сали Народне скупштине где им место није — поодавно није виђен!

Права тема је — председник Скупштине Србије, познати новосадски адвокат Маја Гојковић из угледне адвокатске породице, која, потпуно сам убеђен у ово што пишем, тачно и прецизно зна о чему се ради!

У вишесатној и вишедневној “расправи” у парламенту Србије — о потврђивању неких одлука и прописа, али више о одбрани лика и дела председника Србије Александра Вучића, и вансеријским успесима Српске напредне странке и бесомучним нападима на “љотићевца” и “фашисту” Бошка Обрадовића, “његовог шефа Драгана Ђиласа”, па некаквог Драгана Шолака (оснивача компаније Сербиа броадбандс (СББ), нејаког Вука Јеремића и “њихових тајкунских медија”…се објективно, благо речено — претерало.

“Наша Маја”, данас ударна песница СНС, као својевремено и десна рука Војислава Шешеља и јединствене Српске радикалне странке, да не помињем и бројне странке којима је прошетала, кад год је имала прилику да држи дугме за укључивање/искључивање микрофона, као какав висококвалификовани електричар, најчешће је то радила кад су говорили усамљени представници опозиције који су били на седници. Конкретно — Ђорђе Вукадиновић, који је потпуно легитимно износио свој политички став, идеје и примедбе, бирајући речи, и не помињући било какве ружне епитете за властодршце, а СНС то и јесте. На сваку примедбу (пристојно изнету, независно од тога да ли се слажете с њом или не), „наша Маја“ се хватала за прекидач и народним посланицама, једноставно, као маказама, “секла струју” и искључивала тон!

Да су којим случајем живи великани наше писане речи Бранислав Нушић, Јован Стерија Поповић илити Радивоје Лола Ђукић — а не почивши, наша литература би била богатија за многа вредна дела о нама и нашој стварности…

Такве маказе нису биле у функцији кад год су СНС посланици причали, махом шта год им падне на памет, који су вишеструко прекорачивали време за двоминутну реплику (по пословнику!) и све зо се завршавало са “хвала лепо!”

Посебно су биле занимљиве дефиниције “наше Маје” — ко су криминалци, битанге, барабе, наркодилери и слични употребљени демократски изрази и епитети…

То, што “наша Маја”, као председник Скупштине и “држач микрофона” на то по важечим (неважећим?!) скупштинским прописима није имала право, имала је!

Јер, СНС има већину у парламенту! А зна се — код нас ко има већину увек терорише мањину.

Амин!

Ипак, тема са скупштинског заседања било је напретек: неке су важне, неке мање важне, а неке, Бога ми, и хумористичке и смехотресне…

Да су којим случајем живи великани наше писане речи Бранислав Нушић, Јован Стерија Поповић илити Радивоје Лола Ђукић — а не почивши, наша литература би била богатија за многа вредна дела о нама и нашој стварности…

Ту, да поменем, и „чувеног“ СНС доктора Атлагића чије дискусије увек разгале све оне који имају живаца да слушају њега и његово поимање наше тужне збиље. О “доктору Атлагићу”, описаном као „поносу Напредњака“, доста је писано. А ево и његове биографије: Рођен 30. априла 1949. Основну школу завршио у Островици, гимназију педагошког смера у Бенковцу, Филозофски факултет у Бенковцу, смар историја и педагогија. Потом уписује постдипломске студије на Филозофском факултету у Задру а докторирао на Филозофском факултету у Приштини где је професор и члан Сената Универзитета. Објавио је осам књига и преко 150 научних радова). Био је заступник у Сабору Републике Хрватске и председник општине Бенковац, као и председник Републичке заједнице за науку Хрватске. Након избора 2012. године, изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије. Члан је Одбора за дијаспору и Србе у региону, Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко душтво и заменик члана у Одбору за Косово и Метохију.

У Србији је, нажалост, одавно познато да они који много пишу — слабо читају, а да су они који читају изгледа слабо функционално писмени. Али, др Атлагић је својим “делом” лучоноша академске поплаве у редовима напредњака.

О “успесима” др Атлагића и његовим “научним достигнућима у Скупштини Србије, у “Сведоку” често је писао мој, сад и нажалост почивши новинар Миливоје Глишић, бард писане речи.

И, таман кад сам помислио да је крај будалаштина из Скупштине, на ред је стигла — дијета. Прво су дијету, штрајкујући глађу на скупштинским басамацима, започели опозициони посланици, угледни доктор Миладин Шеварлић и Бошко Обрадовић… кад одједном, из чиста мира и сити, на столицама, пред Скупштином Србије придружили су им се и чувени СРС прелетачевић и неколико недеља СРС кандидат за председника Србије, данас шеф посланичког клуба СНС (чудни су путеви господњи) Александар Мартиновић и нова СНС звезда у успону Сандра Божић.

Е, сад, ово је дилемма! Да ли су се Александар и Сандра (СНС) придржили да подрже Шеврлића и Обрадовића у захтеву да се расправља о Косову, или да њихов штрајк глађу обесмисле?!

Не верујем да Александар Мартиновић не зна да је правосуђе у Србији самостално, а не послушник странке на власти!

Али, могу да верујем, да он, ШЕФ посланичког клуба ЗНА и ВЕРУЈЕ, да оваквим дијеталним притиском може да прислили правосуђе да неког ухапси или ослободи?!

Ако је то идеја, онда све СНС приче о развоју демократије, демократским принципима, слободама и којечему још могу да се подведу под “смути па проспи”?!

Истина, могу да разумем, можда посланика СНС Сандру Божић: корона узмиче, време је све лепоте, стижу годишњи одмори, плаже и време је да се дотера линија и поради на изгледу?

Ко зна? Све је ограничено осим људске глупости!

Уостлаом, имали смо да је власт организовала протестни скуп против опозиције, па је ред сад и ово…

Али, ни овај изум није нов: да валст штрајкује глађу није већ применио надалеко чувени иноватор Александар Вулин, министар војни кад је неколико дана спроводио дијету штрајкујући глађу?!

Па, јесте!

И?

Ништа!

У Србији гладују само они који морају, а ови што гладују добровољно, обично заврше сити… А оваца је много.

(Аутор је главни и одговорни уредник Сведока)

(SvedokOnline)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер