четвртак, 18. јануар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Противим се продаји ПКБ и Аеродрома – треба да градимо обданишта, а не шопинг центре
Политички живот

Противим се продаји ПКБ и Аеродрома – треба да градимо обданишта, а не шопинг центре

PDF Штампа Ел. пошта
Драган Ђилас   
понедељак, 01. јануар 2018.

Кандидат за градоначелника, Драган Ђилас био је гост Еспресо интервјуа. Ђилас нам је рекао зашто баш сада учествује у трци за градоначелника, чијој подршци се још нада, какав однос има са Вуком Јеремићем, Демократском странком, зашто један део јавности сматра да се на политичку сцену враћа само због личног интереса, зашто поједини имају отпор због његове кандидатуре...

Ђилас нам је рекао своје мишљење о томе шта је све ова власт погрешно урадила у Београду, шта би он поправио, односно урадио другачије, зашто су се појавиле критике на његов рачун о вођењу Београда баш када је објавио кандидатуру за градоначелника, као и која је прогноза када су београдски избори у питању.

Зашто кандидатура баш сада?

 - Пошто је ово новогодишњи интервју, могу да будем и мало духовит и да кажем, па сад су избори, није могла да буде у неко друго време. А као што видите, ови београдски избори су једини избори у Србији који ће се одржати, изгледа, у последњем термину кад им је рок пошто је овде национални спорт постао - превремени избори сваке године. Ови београдски се мало померају, а ја мислим да је разлог ситуација која јесте у граду и управо неизвесност како ће ови избори проћи. Али реално, кандидатура сад - зато што сам одлучио да се поново појавим у овој причи градоначелника избора незадовољан оним што видим у свом граду. Ја волим мој град. Мени је посао градоначелника био најлепши посао који сам у животу радио; могућност да опипате ствари које радите, погледате кроз прозор, видите да нешто није у реду, попоравите то, промените. То одговара и неком мом менаџерском духу и начину како радим с људима, и стварно сам био јако срећан док сам тај посао радио. Мислим да је Београд ишао у добром смеру. Гледам већ годинама, по мом мишљењу, наравно, како овај град пропада, како се погрешне ствари раде. То ме боли и схватио сам да треба поново да се појавим у овој причи.

Чијој се подршци још надате?

 - Па, мени је најважнија подршка оних људи који, кад шетам градом, они ми кажу кандидујте се, пошто још сви и не знају да ћу се кандидовати. И претходних месеци су ми то причали. И увек поштено кажем - сигурно да они који сматрају да не треба - они не прилазе и не говоре ништа. Али знате, кад видите те људе који су добили децу из вантелесне, оно што смо радили, па их сретнемо у играоници са својом децом, па се они захваљују, показују ми те клинце и кажу - хајде опет. А видим да је ова власт укинула тај трећи покушај вантелесне. Онда је та подршка мени битна. Знате, из тог трећег покушаја 28 беба се родило у Београду. И сад је неко то укинуо, и сад се нису рађала та деца ових година. Ти људи су моја подшка. Подршка су ми људи на пијаци, на улици, у таксију, у превозу који виде како град изгледа. А наравно, пошто је ово политика - због тога имате подршку и од политичких странака. За сада се једна групација политичких странака окупила, иако нису сви исти, немају сви исте ставове о великој политици, о високој политици, али имају исте ставове о Београду. Ми смо се ту нашли и ја очекујем да та подршка буде и већа и шира како будемо прилазили тим изборима.

 Какав однос имате с Вуком Јеремићем?

- Вероватно ћете ме питати и за Јеремића, и за Тадића, и за Шутановца и за Демократску странку. Са свима имам нормалан однос. Пре свега, с већином тих људи сам био у истој партији. То је једина партија у којој сам у животу био. Ја верујем у левичарске идеје, верујем у одговорност државе према грађанима. Ја нисам човек који подржава приватизације, ја сам за то да држава постави прави менаџмент у јавна предузећа и да она праве паре. Ја нисам за то се прода аеродром, нисам за то да се прода ПКБ. Ја сам за то да деца имају бесплатне уџбенике у школама, да вртићи сад могу да буду бесплатни, да помогнемо најстаријима, да урадимо нешто за млађе. Ето, понудио сам једну идеју, можда неко има и бољу. Млади брачни парови који живе с родитељима, па да им помогнемо и дамо им рецимо 150 евра да могу да изнајме стан или да буде рата за кредит толико да им ми платимо. Да направе породичну сцену. И сад, сви ти људи за које сте ме ви питали имају исто мишљење о тим стварима. На крају крајева, то што се ми окупљамо на неки начин показује да смо ипак, пре свега, сви Београђани и да нам је Београд важнији од тих странака, одборника и свега осталог. Ја верујем да ће већина тих људи бити заједно у овој причи, исто као што сам сигуран да они који не буду - Београђани ће знати то на прави начин да санкционишу.

Један део јавности мисли да се враћате на политичку сцену само због личних интереса. Шта им ви кажете на то?

- Исто што причам већ 20 година. Ја сам човек који је 1992. водио демонстрације против Милошевића и тад сам имао понуде од СПО и Демократске странке да уђем у политику. И тад сам рекао и Зорану Ђинђићу и Вуку Драшковићу да ћу се ја политиком бавити кад будем завршио факултет и направио нешто у свом животу, бизнису - да будем самосталан економски. У политику сам ушао 2004. године због Бориса Тадића, због његове поруке да не треба више да се убијамо, свађамо и мрзимо ако другачије политички размишљамо. Како да вам кажем, сви смо овде, сви живимо у Србији и сви имамо исту жељу да та Србија буде боља. То што неко мисли да ће на овај начин Србија бити боља, а ја мислим да ће на други, па не треба због тога да будемо непријатељи. Непријатељи смо с онима који хоће да окупирају ову земљу, који хоће да нам нешто намерно учине лоше. Ја с другима нисам непријатељ заиста и не доживљавам, без обзира шта ко причао о мени - ја на то не обраћам пажњу и не доживљавам то као непријатеље него као политичке противнике, и као противнике у неким идејама. То сад, нажалост, није тако. Ја сам се бавио политиком, ушао сам тад због Тадића, изашао 2014, бавио се кошарком - леп део живота, млади људи, резултати, успех, сјајно. И сад се враћам у ту политику. Ја сам продао своју компанију пре три године. У политику сам ушао као човек који је имао фирму у шест-седам земаља, кућу на Сењаку. У политици нисам примао плату никад за то што сам радио. Имао сам своје сараднике које исто држава није плаћала један део. Данас, кажем, продао сам компанију, имам од чега да живим. Немам никакав интерес од бављења политиком осим жеље да променимо нешто на боље.

А зашто мислите да постоји отпор једног дела јавности због ваше кандидатуре?

- Па, вероватно постоји отпор код оног дела људи за који сам вам и рекао - једни приђу на улици па кажу били сте супер, ви сте наш градоначелник, хајте поново, а ови који то не мисле они ћуте. Наравно да они људи мисле да ће неко други бити бољи и да ће бити боље уз неког другог. А то је нормална ствар, не видим зашто је то проблем. Ја очекујем велику подршку грађана и велику подшку једног већег дела јавности који има исте ставове. То је најједноставније - ако ви и ја мислимо да треба да деца у школи имају бесплатне уџбенике, ја то спровео, а сад је укинуто - па ја очекујем да ви сутра гласате за мене. Ако ви и ја мислимо да треба да обданишта буду бесплатна да би помогли тим младим брачним паровима, хајмо то заједно да урадимо. Знате, то су ствари на којима људи треба да се спајају. Београд је шанса да се спајамо, а не да се раздвајамо. И Београд је дошао у ситуацију да имате данас заиста две политике - јер једни су укинули бесплатне уџбенике, једни укинули помоћ пензионерима, укинули помоћ породиљама, приватизују ПКБ, мислим - то су супротне политике. Ми смо хтели метро да градимо уз озбиљне стручњаке који су рекли где иде прва линија, како ће да изгледа, обезбедили паре од Француза, европских банака, дошли неки други и рекли: ''Ма не, то нема везе.'' Неће метро Нови Београд, Земун од 500.000 људи до 500.000 кроз Булевар до врха Устаничке, него ће Београд из Макиша - где нико не живи, до Београда на води - који не постоји, до Аде Хује где нико не живи. Е, то су две политике и ми се ту разликујемо.

Поменули сте сад неке ствари које су они одрадили, односно нису. Шта је све погрешно урадила власт у Београду?

- Знате шта, ја не волим да говорим о другим људима на тај начин, не волим да грађанима Београда објашњавам да им је данас горе него што је било пре 4-5 година. Мислим да људи то сами треба да закључе. Онај коме је добро или боље, он нека гласа за ову градску власт, а онај ко сматра да треба да се промени нешто у Београду, он нека мења. И то зависи од Београђана. Ја рецимо мислим да је лоше, ево даћу вам неке баналне примере, мислим да је лоше и бесмислено раскопати цео град у исто време, затворити један мост, други мост, Славију,... Мени то делује као да је неког баш брига за људе који ту треба да прођу. Ја мислим да је лоше што је неко овако направио Славију и одустао од нашег пројекта. Да је лоше неко исцртао оне линије по Славији, после људи улазе и гледају где су линије па се сударају, а до јуче се нико тамо није сударао. Ја мислим да су то погрешне ствари. Мислим да је лоше што се прича о куповини аутобуса, а нису се купили. Па, данас је 300 аутобуса мање на улицама него што је било пре пет година. Ја мислим да је лоше кад људим кажете: ''Ево ти 15% попуста кад умреш'' и ''Ево ти попуст да јашеш на хиподрому'', пошто је познато да сви пензионери - прво што ујутру ураде они кажу, хајде до хиподрома да тркнем да мало јашем тамо. Ја мислим да је то погрешно, бесмислено. Да је то увредљиво, али добро. Ја мислим - много боље је дати им још једну пензију па да живе дуже и боље, али то су две идеје. Свако треба сам да каже шта мисли да је боље.

Из ове перспективе, шта бисте ви другачије урадили?

- Па, ево све то што сам вам рекао.

Је л' има још нешто?

- Како да вам кажем, ја бих много тога променио. Вратио бих један део ових ствари који су укинуте у међувремену, које сам већ набројао. Један део бих опет почео да радим. Значи, ја заиста мислим да ми треба да градимо обданишта, а не да градимо шопинг центре. Ја бих волео да наши политичари, кад дођу у емисије те неке телевизије, то што машу неким фотографијама... Пусти бре тог Ђиласа, шта је он радио. Народ зна шта је он радио, па је гласао једном тако, а други пут онако. Хајде донеси ти слику, мајсторе, шта си ти урадио. Хајде донеси ти слику, ево, кажи - овде су 45 обданишта које је направио Ђилас, е ово је наших 60 обданишта. А ти немаш ниједно обданиште да покажеш. Покажи ти слику основне школе коју си направио, покажи слику дома здравља који си направио, покажи слику моста који си направио, булевара... Покажи слику аутобуса који си купио. Дођи, па то покажи. Што показујеш слике - шта је по твом мишљењу тај Ђилас погрешно урадио? Ја нећу никад показивати ове слике, па ево имате по мрежама данас - препуни контејнери, град је прљав. Добро, и? Шта сад ја дођем с вама и извучем испод стола слику и кажем: ''Погледај, пун контејер!'' и ви кажете: ''Не могу да верујем, да ми ти ниси показао, Драгане Ђиласе, ја никада не бих видела пун контејнер у Београду!'' Па није то идеја.

 Добро, сад сте дали одговор на моје следеће питање, делимично. Откад се појавила вест да ћете се кандидовати за градоначелника, онда су кренуле критике управо на то како сте водили Београд. Кад се сад осврнете на све да ли мислите да је то неки страх? 

 - Али ја морам вама да кажем нешто најискреније - ја уопште не читам те ствари и не гледам те емисије него ми сад шаљу пријатељи - види овај је рекао ово. Ја кажем - немојте молим вас, ако је неко рекао неку увреду или то кад кажу пљачка - дам то адвокатима, они туже, добијем одштету, уплатим у хуманитарне сврхе, мада ми сад не дају ни то да платим коме хоћу, али доћи ће до неке деце и то је то. Ја заиста не желим уопште да коментаришем да ли нешто прича Весић, нешто прича Мали, да ли је дошао председник државе, па је он причао о не знам чему - мислим да то није тема. Ја могу вама сад да причам пола сата о тим људима, милион ствари које ја мислим да је погрешно, и онда да вас на крају питам - а је л' мислите да ће бити боље Србији сад кад сам ја све то испричао? Или је можда боље да то време искористим, да кажем хеј људи, хајмо да помогнемо, да направимо да земља боље економски функционише. Хајмо десет фирми као ПКБ с по 10.000 хектара, хајмо до људи који држе паре у банкама без камате да дају држави, па им ми дамо 2,5%, а они постану сувласници тих фирми па они имају можда и неке дивиденде. Хајмо да не продамо аеродром, дајте га Београду, дајте ми да купимо као Београд. Па ти Арапи, Французи или Кинези који купе, они купују да би правили паре. А што не би онда ми узели то за нас па ми правили паре? Мислим, у чему је то толика памет? Ја мислим да су много корисније такве ствари. А сад што неко сматра да треба да се бави политиком тако што на најружнији начин говори о људима који су политички противници, па то је већ питање за неке друге стручњаке, није баш за мене. Да ли то показује њихов страх, то сви причају? Па могуће да показује, могуће је да не знају другачије. Стварно не знам да вам одговорим на то питање.

И за крај, кад су београдски избори у питању - која је ваша прогноза? Хоћете ли бити градоначелник?

 - Па, мени је најважније да после ових избора крене Београд у другом смеру. Значи да ове све ствари које сам набројао ми применимо и идемо даље. Ја се кандидујем пошто верујем да имам знања, имам љубави за свој град, имам људе који су са мном и нешто можда направимо. Знате, ја верујем у то! Да не верујем, не бих се кандидовао. И хоћу да неке ствари покренемо, неке ствари вратимо, неке ствари направимо новим, лепшим. Хоћу да живимо у граду који није други од свих градова у Европи по небезбедности, после Кијева. Моја млађа деца живе овде, старија у Лондону. Надам се да ће се вратити. Ја не желим да живим у граду и да размишљам кад изађем на улицу да ли ће ови неки криминалци да пуцају једни на друге па ће, не дај боже, неко невин ту још да страда. Мислим, ја желим да живим у једном нормалном граду, желим да живим у граду у коме заиста вреди живети. Мислим да ћемо добити подршку од Београда за то. Да не мислим, не бих се ни кандидовао.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће опозиција на београдске изборе изаћи у
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер