Политички живот

Писмо Централној отаџбинској управи СРС

Штампа
Војислав Шешељ   
четвртак, 11. септембар 2008.

 

Браћо Срби и сестре српски радикали,
Чланови Централне отаџбинске управе!

Поздрављам све чланове који су остали доследни идеологији српског национализма, антиглобализма и русофилства.

Ова седница се одржава у тренутку који је судбоносан, не само за Странку, већ и за Србију.

Њене последице ће се одразити не само на нашу странку и Отаџбину, већ и шире!

Ово је сукоб између двеју идеологија: с једне стране је идеологија Српске радикалне странке, а с друге стране је прозападна идеологија.

То није никаква наводно мекша, реформисана идеологија Српске радикалне странке, то је идеологија која је идентична идеологији коју заступа Демократска странка, ако ту уопште и има било какве иделогије.

У ствари, њу одређују: Брисел, Вашингтон, чиновници страних амбасада и олигарси – Мишковић и Беко.

Већ годинама упозоравам руководство Странке да стране обавештајне службе не мирују и да ће покушати да униште Српску радикалну странку.

Зато ово није лични сукоб. Ово је сукоб две супротстављене идеологије.

Ово је сукоб слободарске идеологије Српске радикалне странке, против идеологије вазалног односа, која ће дозволити, зарад личне користи, да Брисел, Вашингтон и тајкуни униште будућност наше отаџбине, да је у потпуности економски ослабе и територјално распарчају. Европска унија отима део наше територије, а они кажу то је прихватљиво.

Ако сада поклекнете, будите уверени да ће наши потомци ускоро радити као слабо плаћена радна снага у нашој и у земљама Европске уније као Бугари, Румуни и Пољаци, чију је економију Брисел упропастио, и да ће нас се стидети.

Ми желимо да будемо равноправан партнер у ЕУ без условљавања, са Косовом и Метохијом у саставу Републике Србије.

Ако останете доследни, има наде за Србију.

Уз руску помоћ и помоћ других јаких слободарских и пријатељских земаља можемо да створимо стабилну и економски јаку државу, коју ће уважавати у целом свету!

То је реалност, остало су патетичне фразе. Фраза да хоћемо и на Исток и на Запад, да је Србија кућа са двоје врата, је неодржива. Србија није железничка станица. Ми говоримо само истину и не понашамо се као политичке проститутке.

Наравно, марионетска група ће вас убеђивати у супротно – да се може седети на две столице, да они мисле на будућност и ваше деце, а не само своју и слично.

Али, ако искрено и храбро преиспитате своја осећања и савест, знаћете да то није истина!

Знаћете да покушавају да оправдају своју издају.

Браћо и сестре, ја сам свој избор одавно направио.

Никада се нећу помирити са тим да западне агентуре и тајкуни који су њихов финансијски инструмент воде ову странку.

Никада се нећу помирити са онима који отимају Косово и Метохију и растачу нам земљу.

Не може бити помирења између мене и марионетско-издајничке групе, која жели да промени идеологију странке у тренутку када нам убијају људе на демонстрацијама, испоручују српске главе, а Европска унија наставља да поставља нове услове, и захтева извршење нових налога, који воде ка урушавању нашег суверенитета и територјалног интегритета.

То раде управо сада, на глуп и примитиван начин, не увиђајући у својој похлепи, да је Русија поново стала на ноге и да жели да помогне Србији, економски и политички, и на сваки други начин, не увиђајући да су се после осам година досовског мрака, стекли услови за васкрс Србије!

И управо сада, када је требало појачати напоре за ослобођење Србије, они хоће да промене идеологију Странке, која се очувала и у тежим околностима. У томе никада неће успети, идеологија Српске радикалне странке је бесмртна.

Смисао мога живота је у борби за слободу мога народа, за одбрану његових националних вредности, у борби за истину о моме народу. Они који су хтели да следе тај пут прикључили су се Српској радикалној странци. Никада никога нисам обмањивао да је то лак пут, не обмањујем ни сада.

То је најтежи пут, јер српски народ има тешку и несрећну историју, историју пуну искушења. Имао је велику шансу да у средњем веку израсте у ред највећих европских народа. У време Немањића било је Срба колико и Енглеза. А онда се десило оно што нас је увек пратило као највећа несрећа: неслога, нејединство. После смрти цара Душана царство се поделило. Великаши су више снаге губили у међусобним сукобима и ратовима него одупирући се спољним непријатељима. Та неслога је главни кривац пропасти српске царевине. Она се и касније појављивала када нам је било најтеже, као што се и данас дешава. У сваком новом изазову долазило је до издаје. Управо као и данас.

Они вам нуде лакши пут, али по коју цену? Лажу вас и обмањују да границе нису важне јер оне наводно нису важне у Европској унији. Ако изгубимо територију, ко смо и шта смо?! И где је крај тој отимачини?! Без државе немамо ни слободе. Ми се сада налазимо у једној од најтежих борби за очување отаџбине.

О онима који покушавају да униште идеологију српског национализма не желим да говорим, о њима ће довољно рећи време и историја. Могу да се послужим Есхиловим речима – Никада не бих своју муку мењао за њихов слугерањски посао. 

Браћо и сестре српски радикали,
На вама је данас велика одговорност.
Бирајте – или Српска радикална странка или марионетска прозападна група.
Ја верујем у вас. Када данас одбранимо Српску радикалну странку и њену идеологију, то ће бити велика победа за Србију.

Живела Српска радикална странка!
Живела Велика Србија!

У Хагу,
11. септембра 2008.
Преузмите писмо у ПДФ формату

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]