Početna strana > Rubrike > Politički život > Parada, Vučić, Putin i "velika Albanija"
Politički život

Parada, Vučić, Putin i "velika Albanija"

PDF Štampa El. pošta
Miloš Milojević   
nedelja, 19. oktobar 2014.

Nezavisno od toga sa koliko smo oduševljenja propratili dolazak predsednika Vladimira Putina u Beograd i vojnu paradu povodom 70 godina od oslobođenja Beograda i sto godina od početka Prvog svetskog rata ne možemo a da sa izvesnim negodovanjem ne proparatimo kako ove događaje, uz prizemnu demagogiju, zloupotrebljavaju ovdašnji nosioci vlasti. Neko zlonameran bi pomislio da su ovdašnji vlastodršci ceo program organizovali kako bi osigurali vlastiti rejting, pred vrlo neugodnim zvaničnim ali vešto prećutanim statistikama o, na primer, znatnom padu industrijske proizvodnje

Nesumnjivo je da je većina građana Srbije sa poštovanjem i osećajem ponosa propratila defile najboljih vojnika i borbenih sredstava srpske vojske i da je sa iskrenim osećanjem prijateljstva dočekala Vladimira Putina, verovatno najcenjenijeg stranog državnika u Srbiji. Bilo bi idealno kada bismo mogli da gledamo ovu sliku bez tona. A ton je u ovom slučaju čitava serija politikantskih, demagoških istupa domaćih političara, među kojima očekivano prednjači premijer Aleksandar Vučić. Bilo je gotovo izvesno da će dolazak ruskog predsednika biti iskorišćen za unutrašnjepolitičke manevre, gde pada sve osim rejtinga vladajuće stranke.

Predsednik Tomislav Nikolić obavio je svoj posao solidno. Dočekao je uvaženog gosta, dodelio mu visoko srpsko odlikovanje, održao upečatljiv – mada ne i besprekoran – govor o istorijskim vezama Srbije i Rusije i zajedničkim vojnim poduhvatima. Interesantniji je ipak susret premijera Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom. Nakon što je uvaženog gosta zamolio da govori na srpskom jeziku (nisam siguran da diplomatski protokol predviđa ovakvu situaciju?) premijer je kukavnim glasom zamolio ruskog predsednika da svojim autoritetom obezbedi mogućnost da se automobili sastavljeni u kragujevačkom Fijatu nađu na ruskom tržištu. I nije ovde problem što se moli za jednu uslugu. Srbija je u takvoj situaciji da malo povijanje leđa zarad ekonomskog ćara uopšte nije problematično. Uostalom, i Pašićevi poslanici su kroz suze molili ruskog imperatora da pomogne kada je pomoć bila neophodna.

Međutim, da je Vučić samo zamolio Putina da interveniše, to uopšte ne bi bilo problematično. Problematično je što je on u tih nekoliko rečenica i u potonjem obraćanju novinarima lagao i ruskog predsednika i nas, građane Srbije. Prvo, izneo je očitu neistinu da je proizvod iz Kragujevca srpski automobil! On je to samo manjim delom. Čak i da Putin o tome ništa ne zna, njegovi ekonomski savetnici će ga sigurno o tome obavestiti. Štaviše, Putinu nije problematično da izdejstvuje određenu izvoznu kvotu za kragujevački Fijat, možda kao deo njegove strategije da poboljša odnose sa Italijom, čiji je značaj u evropskim poslovima neuporedivo veći od Srbije. S tim u vezi je verovatno putovanje u Italiju odmah posle posete Beogradu, izjave pojedinih italijanskih uglednika da Evropa mora da poboljša svoje odnose sa Rusijom i da je Rusija država od prvorazrednog značaja u evropskim poslovima i na kraju i jedan simboličan gest – inicijativa da se u italijanskom parlamentu oformi grupa prijatelja Vladimira Putina!

Na konferenciji za novinare koja je usledila premijer je pokušao da promeni karakter svog nastupa kada je rekao da je, možda pomalo drsko, predsednika Rusije zamolio, odnosno da je od njega zahtevao da se izdejstvuju olakšanja za srpski izvoz. Možda ovo deluje kao semantičko cepidlačenje, ali vrlo ubedljivo pokazuje da naši vodeći funkcioneri nemaju preterano visoko mišljenje o našoj inteligenciji, ili barem pamćenju.

Možda odeljak o Putinovoj italijanskoj strategiji deluje spekulativno. Kako bismo onda mogli da nazovemo spekulacije pojedinih beogradskih medija o tome šta je Vladimir Putin šaputao na najmoćnije srpsko uho? Naime, više beogradskih medija saopštilo nam je ekskluzivno da je pred sam odlazak Vladimir Putin Aleksandru Vučiću rekao, otprilike, da je Rusija spremna da mu da šta god bude tražio. Ni manje ni više! Prvo, postavlja se pitanje otkud medijima takva informacija? Nije poznato da je i jedna strana izdala zvanično saopštenje u kome se nalazi neka slična izjava. Treba imati na umu da bi takva izjava od predsednika jedne od najmoćnijih država na svetu – davanje blanko obećanja u nesimetričnom odnosu sa mnogo slabijom državom bez bilo kakvih garancija – bila u najmanju ruku vrlo neočekivana. Sumnjam da je Putin toliko slab diplomata ili da je toliko bio ponet srdačnom dobrodošlicom. Možda i jeste, ne treba tu mogućnost sasvim isključiti. Ono što je za domaće prilike možda interesantnije je otkud novinarima takva informacija? Da li je ona potekla iz Vučićevog kabineta odakle je prosleđena podobnim novinarima da malo raspale maštu ovdašnjim narodnim masama? Upadljiva je činjenica da već neko vreme određene redakcije imaju privilegovan pristup informacijama iz politički interesantnih policijskih istraga, a sada se, možda, spektar tih informacija proširio i u sferu međunarodnih odnosa.

Kada smo već kod premijerovih šaputanja, u poslednje vreme su obavljena barem još dva razgovora na najvišem nivou – sa američkim podpredsednikom DŽozefom Bajdenom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Ono što je interesantno u razgovoru sa američkim zvaničnikom je dilema koju je oštrim tonom (tako prenose ovdašnji mediji) premijer postavio – SAD mogu da biraju između normalne Srbije i Velike Albanije. Čini mi se, da su SAD svoj izbor već načinile pre nekih dvadesetak godina i da su sasvim jasno stavile do znanja da u sukobu na centralnom Balkanu blagonaklono gledaju na albanske interese, naročito kada su oni u koliziji sa srpskim interesima. Pošto je spominjanje velike Albanije ovde u vezi sa incidentom na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija koji nema neposredne veze sa Putinovom posetom i koji je već pokrenuo čitavu lavinu komentara nećemo na njega trošiti previše reči.

I na kraju, ne treba da dopustimo da nam utiske sa parade pokvare pokušaji da se ona i poseta ruskog predsednika zloupotrebe zarad sticanja jeftinih političkih poena. Vojska Srbije uživa tradicionalno visoko poverenje među srpskim građanima koje, nadam se, neće biti pomućeno pokušajima da se ova ustanova stavi u pogon dnevnopolitičkih ciljeva.  

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner